Зеленовићева демократија

 

У петак пре избора (19.6.) чекам на ред за шишање. На столу пар новина, на насловној страни ,,Подринских” Зеленовић са свитом, пише нешто у стилу ,,Листа за Шабац је победила” (не сећам се тачно). Чекај мајсторе, како победила када избори нису ни одржани?

Када сам завршио шишање крећем до центра да посетим Базар старих и уметничких заната. Мимоилазим се са градским аутобусом, зеленим, са Зеленим. ,,Шабац је наш”, пише на зеленом. Латиницом, као што су и линије на аутобусима исписане латиницом.

Са билборда широм града се смеши Зеленовић са  поруком ,,Шабац је наш”. На Фејсбуку свако мало искаче Зеленовић са спонзорисаном рекламом ,,Шабац је наш”. Чекај бре, ко си ТИ чији Шабац јесте, а ко сам ЈА чији Шабац није?

Пошто су Зеленовићу у наступима уста препуна демократије, покушаћу да народ са меморијом златне рибице подсетим на неке ствари.

Први пут сам чуо за Небојшу Зеленовића приликом афере око промене смена у шабачким основним школама, када је као посланик у Скупштини Србије без јавне расправе прогурао предлог три градске учитељице, које су се, поред зимског и летњег распуста, Ускрса, Божића и других празника, жалиле  како нису могле да стигну на све славе, да се после 50 година истог режима промене смене у школама, игноришући потписе 7000 родитеља на петицији против промене смена. Група нас је више пута ишла у протестне шетње, али се он као посланик поводом тога није ни огласио. То је био први сусрет са ,,Зеленовићевом демократијом”, што сам све описао на блогу у три чланка: ,,Зашто не идем у школу”, ,,Смена савести”  и ,,Просвето, јадна ли си”. И сваки пут када би ми Алекса (син који је тада имао 9 година) после прве смене заспао за столом пожелео сам Зеленовићу да испричам причу о љубави, псу и мајци.

Одмах након те афере у јуну 2014. изабран је за градоначелника Шапца. У градску управу је довео своје људе, а одједном су се појавиле и неке НВО и удружења грађана, која су заједно са главним градским урбанистом почеле да се играју са градом. У више чланака сам покушавао да објасним да се саобраћајна решења без дугорочног плана никада нису показала као добра, што се касније и показало на примеру улица Краља Александра и поготову Карађорђеве, јер су паре грађана трошене без њихове сагласности, а уместо решења стваране су све веће гужве у граду. Све сам сликао и аргументовано навео проблеме, чак сам и на ТВ Шабац гостовао у емисији ,,Полигон” 27.11.2015., где су ми противници били управо чланови удружења који су пропагирали бициклизам и цртали стазе, које је градски урбаниста усвајао без икаквог плана. У тој емисији сам први пут поменуо ПОУМ-план о одрживој урбаној мобилности и понео копију ,,Приручника о планирању бициклистичког промета у урбаним срединама” до 2020., на основу којег је требало извршити планирање и усвајање решења за град Шабац. Тада за тој план нико није чуо, а и ако јесте нико га осим мене у јавности није поменуо. У Приручнику је то планирање увођења бициклистичког саобраћаја разрађено до детаља и по фазама, али Приручник нисам имао коме да дам, пошто у емисији нису хтели да се појаве људи од струке, јер они приликом израде тих пројеката нису ништа ни питани (све је описано на блогу у категорији Саобраћај). Осим што се није освртао на струку, Зеленовић се није освртао ни на петиције које су писали грађани насеља где је то играње са саобраћајем вршено, што му је после промене смена у школама већ постала пракса.

О томе како Зеленовићева свита са тим удружењима, где се стално помињу иста лица, руководи градом писао сам у чланку ,,Мурал” и ,,Чији је Шабац”.

О афери ,,Водовод” из 2015/2016., када је Зеленовић довео за директора јавног предузећа на територији Шапца Александра Продановића из Сремске Митровице, који је нанео огромне штете предузећу одбијајући да поступи по решењима суда и Инспекције рада, а које су директно плаћали грађани Шапца, писао сам у чланку ,,Директор Водовода јачи од закона”. Неколико њих је тужило ,,Водовод” због незаконитог отпуштања, а одштете које су тражили опет треба да плате грађани Шапца. Како то код нас обично бива, за сву штету коју је нанео предузећу и грађанима Шапца Продановић је кажњен тако што је смењен са места ЈКП ,,Водовод-Шабац” и пребачен на место директора ЈКП ,,Топлана Шабац”.

Већи део 2015. и део 2016. провео сам у преписци са Градском управом, ЈКП ,,Водоводом” и Заштитником грађана, јер сам инсистирао на поштовању Устава и Закона у пословању јавних предузећа. Пошто рачуни нису долазили на писму у складу са Уставом и Законом обавестио сам ЈКП ,,Водовод” да престајем да плаћам рачуне док своје пословање не ускладе са законском нормативом (обратио сам им се и електронски и у писаној форми). Тражећи линк за тај текст установио сам да га на блогу нема, што значи да је или приликом неке од реконструкција блога изгубљен или сам ја заборавио да га поставим. Да не бих дужио, после силног преписивања од годину дана Заштитник грађана је донео решење под претњом казне да Градска управа и јавна предузећа која је основао град морају да се придржавају законских одредби у вези комуникације са грађанима. Иако сам имао комплетну документацију која доказује да сам био у праву, јавни извршитељ Мила Милосављевић ми је потпуно бесправно отела око 4500 динара њених ,,трошкова” за наплату дуга, који сам и рекао да ћу платити када ,,Водовод” достави рачун у складу са законом. Најгоре од свега је било када сам дошао код градског омбудсмана, који је рекао да поводом мог захтева неће ништа предузимати ,,јер је и латиница службено писмо”. Да ли можете то да замислите: правник који прима плату од грађана да штити њихова права не уме да протумачи један једини члан Устава Србије (чл.10) везан за службену употребу језика и писма? Жао ми је што нема текста да видите колико је тешко бити Србин у Србији, али ћу покушати да га нађем и поставим поново. Углавном се проблем Небојше Зеленовића и Градске управе са службеним писмом искристализовао, што се видело и по путоказима у граду, а касније показало и отварањем ЗВАНИЧНИХ страница на друштвеним мрежама Градоначелника Шапца, Туристичке организације Шапца, Народног музеја, итд. на латиници, што је наравно у супротности са већ поменутим чланом Устава.

Прошле године се подигла прашина и око Зеленовићеве посете Пећи. Он је са делегацијом посетио тај град у јужној српској покрајини наводно у склопу пројекта ,,Сид” (Seed-support of educational and employment development in Albania, Kosovo and Serbia), који је организовала Европска унија. Ако се из самог назива пројекта види да се Косово признаје као независна држава, зашто је онда Зеленовић и у чије име са делегацијом ишао у Пећ? Како то да је баш Шабац одређен за сарадњу са неким градом са Косова? Ако на скуповима ,,Сид-а” у другим градовима, па тако и у Шапцу, није било државних обележја, зашто је Зеленовић дозволио да се са свитом слика испод заставе непризнате државе и албанске заставе? Слике те срамне посете можете видети овде.

Нажалост, одавно се могло видети да је Зеленовић ,,зглајзн’о” у аутошовинизам. Град Шабац је 2018. издвојио преко милион динара за штампање сабраних дела Радомира Константиновића, чија је књига ,,Философија паланке” другосрбијанска библија, јер раздваја грађанску (у овом случају војвођанску, пошто се књига тамо највише и примила) и паланачку Србију (централну, османску), којој ова друга смета у напретку и прихватању западних вредности (погађајте којих). Читава је плејада Константиновићевих следбеника којима су Срби за све криви, док им је све туђе боље, од Латинке Перовић, преко ,,историчара” са Филозофског факултета Дубравке Стојановић, Николе Самарџића, Радоша Љушића и Владе Станковића, па до глумаца као што су Мирјана Карановић, Мики Манојловић и други. Из тог ,,грађанерског миљеа” Зеленовић је довео у Шабац на место директора Шабачког позоришта Мињу Богавац, која је ,,заљубљена у заставу СФРЈ, док јој је српска конфузна”, а на место директора Народног музеја Нелу Тонковић, смењену директорку Савремене галерије у Суботици, због чега су се Шапчани с правом питали како је могуће да град од преко 100 000 становника нема квалификоване особе за та веома важна радна места, већ су се људи морали доводити са стране. Ако претходне две нису из Шапца на место помоћнице градоначелника за питања младих постављена је Марија Ратковић, родом из Шапца. Све три, свака на свом месту, имају утицај на млађе генерације, а какав је тај утицај може се наслутити из пар слика са Фејсбук профила Марије Ратковић, ,,теоретичарке и раднице у култури”.

Прошле године у јулу месецу Зеленовић је организовао ,,Зону новог оптимизма”, највећи скуп аутошовиниста у Србији. Изузетна је срамота довести у Шабац о трошку грађана људе од којих добар део своју физичку егзистенцију заснива на деловању против Срба и Србије. Неко би рекао да је то био скуп психички поремећених особа, само непрегледаних, али не и ја, јер ја нисам ,,неко” (ја бих поред неких имена додао и тешко испред психички).

Своје аутошовинистичко деловање Зеленовић је наставио довођењем Милојка Пантића у Шабачку библиотеку, човека који је на својим иступима приликом протеста ,,1од5милиона” изјавио да су Срби кривци за ратове деведесетих, као и да је Косово независно, уз негирање геноцида над Србима у НДХ (имате овде). Њега је лично у библиотеку спровео Зеленовићев политички отац Душан Петровић, што само по себи довољно говори. Жао ми је што због здравствених разлога Лудог Милојка нисам стигао лично да поздравим.

Са друге стране Зеленовић је забранио промоцију књиге Војислава Шешеља ,,У Сребреници није било геноцида” у Културном центру, на чему му је неколико аутошовинистичких ведета честитало, чак и невиђени смрад као ,,новинар из БиХ” Драган Бурсаћ. Значи осведочени србомрзац може у српску установу културе, а човек који аргументовано оспорава геноцид у Сребреници (без обзира шта ко о њему мислио у политичком смислу) не може у Културни центар? То вам је у суштини прави пример како Зеленовић схвата демократију, слободу говора и остале флоскуле којима се гађа у својим изјавама.

Одакле толика бахатост и анимозитет Зеленовића према сопственом народу? Можда се одговор назире у чињеници да је Небојша Зеленовић члан, ни мање ни више, него Управног одбора НАЛЕД-а, ,,независног, непрофитног и нестраначког удружења”, које је ,,кључни сарадник Владе и парламента” и чији су ,,najveći partneri USAID, Nemačka organizacija za medjunarodnu saradnju – GIZ, Evropska Unija, Fond za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva – GGF, UNDP, EBRD, Vlada Kraljevine Holandije, Vlada Kraljevine Norveške, Svetska banka, Institut za otvoreno društvo i drugi”, о чему више имате овде.

Из свега претходног никога не треба да чуди то што су амерички амбасадори највише у Србији посећивали Шабац, затим оно Зеленовићево увлачење Ентони Годфрију са маминим ајваром, ,,најбољим у Србији”, као и обећана изградња ,,Америчког кутка” у некадашњем Дому војске, и то оне војске која се против Америке и борила.

И то је отприлике то Зеленовићево политичко деловање везано за Шабац: од ,,Шапца-бастиона слободе” направио је ,,Шабац-сабирни центар југоусташа”, а од ,,Хоћемо ли у Шабац на вашар”-,,Хоћемо ли у Шабац на аутошовинизам”.

Што се тиче играња са градом оно је достигло врхунац са израдом Винаверовог трга. Више људи ме је питало шта мислим о томе, али заиста нисам имао времена да се посветим тргу, пошто сам завршавао књигу коју сам писао више од пет година. Како не пишем ништа напамет чим сам нашао време доставио сам захтев Градској управи са следећим питањима:
1. Ко је и на основу чега планирао изградњу Винаверовог трга? Ако је изградња трга била планирана Генералним урбанистичким планом (ГУП) када је тај план био на јавној расправи?
2. Ако изградња трга није била планирана ГУП-ом ко је и када расписао конкурс за идејно решење трга? Где су услови конкурса објављени?
3. Да ли је било више идејних решења и ко је о њима одлучивао? Да ли су решења прошла јавну расправу?
4. Ко је радио процену саобраћајне ситуације везану за трг и на основу чега?
5. Да ли је консултована саобраћајна инспекција и саобраћајна полиција у вези промене режима саобраћаја на локацији Винаверов трг?
Захтев је на јединственом шалтеру заведен 3.2.2020. у 11:49:52 под бројем 198/2020-08.

Пошто Градска управа није у законском року доставила никакав одговор обратио сам се Заштитнику грађана дана 4.3.2020., да би ме он упутио на канцеларију Повереника за информације од јавног значаја, коме је жалба прослеђена електронском поштом истог дана.
Иако сам у прилогу жалбе доставио и копију захтева и копију потврде о пријему на јединственом шалтеру, дана 23.3. добијам обавештење да жалба није узета у рад ПОШТО НИЈЕ ПОТПИСАНА. Нећу се овде задржавати око тог идиотизма у 21.веку, већ сам одмах исти захтев одштампао, потписао и послао поштом.
Онда је почео карантин.
Како никаквог одговора није било, ургирао сам поново електронски 27.5., да бих добио одговор који имате на слици испод, чиме је обраћање Поверенику обесмишљено, јер ћу доћи на ред после ових 3337 који већ чекају на одговор.

Из претходног може да се закључи да поступак у планирању и изради Винавероваог трга није поштован, јер да јесте Градска управа би ми у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја доставила одговоре и документацију (бар у електронском облику). О томе да је и то идејно решење слично тргу у Чикагу, као што је и Трг шабачких жртава са својих 50 нијанси розе сличан тргу у Копенхагену, не треба трошити речи. ,,Архитектиња” (идиотизам родне равноправности) Милена Зиндовић, која је пројектовала трг, наводно није знала да њена поставка личи на трг у Чикагу.

Трг је изазвао опречна мишљења управо због поновног копирања нечег туђег, а поготово због апстракције нејасне обичним људима. Колико је Винаверов трг величанствен говори и податак да су са стране морали да доводе људе који су обајшњавали Шапчанима да ће ,,они волети трг”, а када ни то није успело онда су по зградама у граду делили рекламне летке у којима је Градска управа убеђивала грађане да је трг величанствен, ниједном речју не поменувши зашто у обзир нису узета решења трга испред Зоркиног солитера из 2003. и 2004. Вероватно што споменик Поп Луки Лазаревићи, предвиђен једним идејним решењем није довољно европски.

Да је трг урађен без плана који је прошао јавну расправу потврђено је и приликом интензивне предизборне кампање, због чега је и ударен форсаж у изради улица, када су Зеленовић и Ксенија Лукић, заменик председника и руководилац радног тима за израду Плана одрживе урбане мобилности, рекли у вестима 2.6.2020. да се радови на уређењу улица и изградњи 30 км бициклистичких стаза, (већ чувеном) успоравању саобраћаја и ,,прилагођавања саобраћаја човеку” врше баш У СКЛАДУ СА ПОУМ-ом! Не каснимо много са израдом плана, само пет година од када сам рекао да га је требало израдити, али боље икад него никад. Израда ПОУМ-а поверена је Служби за просторно и урбанистичко планирање Јавног предузећа „Инфраструктура” Шабац, а Шабац је један од првих градова у Србији који израђује ПОУМ по европској елтис методологији. И све би то било у реду да Немања Пајић, председник Комисије за урбану мобилност, није рекао да ПОУМ уопште није прошао јавну расправу, нити скупштинску процедуру (од 1:57 на снимку)!

Значи оволике реконструкције улица и других јавних површина у Шапцу су урађене у складу са планом који није ни усвојен? Ако план није усвојен како се то ,,саобраћај подређује човеку”? Којем човеку, зар су само пешаци и бициклисти људи? Или је то била предизборна кампања у складу са бициклистичком сектом око Зеленовића?

Ако план није усвојен како се онда граде ови издигнути прелази за ,,успорење саобраћаја”? Ако план није усвојен на основу чега се зна да треба вршити успорење саобраћаја? По мени се тиме од пешака и бициклиста стварају дебили, јер тек сада неће гледати приликом преласка улице, пошто знају да се саобраћај у граду прилагођава њима, што је у супротности са ЗОБС-ом. Да зло буде веће, ти планови, ако уопште постоје, не иду преко Саобраћајне иснпекције, надлежне за планирање саобраћаја у граду, па се онда дође до чистог идиотизма какав је на ,,Савској авенији”:

Погледајте шта показује знак, а шта показује хоризонтална сигнализација: саобраћајни знак показује да улица са првенством пролаза она која скреће према Старом граду, а пуна линија показује да првенство има улица према мотелу, због чега је на левој страни и постављен знак СТОП и зауставна линија. Значи још једном се сукобљавају вертикална и хоризонтална сигнализација, као у неколико случајева о којима сам писао. Када се на то дода да је бициклистичка стаза издигнута, због чега се скретање према Старом граду уопште не примећује, шта мислите колико људи је продужило према мотелу? О идиотизму да се после издигнуте бициклистичке стазе на 50 метара налази издигнути пешачки прелаз, где је могла да се провуче и бициклистичка стаза, писаћу када будем писао о саобраћају и заврзламама које је обележавање улица без консултације струке изазвало.

Зеленовић најављује зелени град са прилагођавањем саобраћаја пешацима и бициклистима, као и са градским аутобусима на метан. Какав зелени град када моторним возилима сада треба три пута више времена да прођу од Поп Лукине до Камичка и обратно? Можда нам Зеленовић поручује да возила што спорије иду мање загађују ваздух, што би вероватно требао да патентира и згрне силне паре продајући патент најзагађенијим градовима света.

Осим тога, током радова у насељу Бенска Бара у фебруару је порушен терен где су се деца играла, што је изазвало револт младих, између осталих и моје деце, који су скупили 2000 потписа петиције против рушења терена и предали Градској управи. Одржано је и пар састанака са представницима Градске управе, где им је речено да је то рушење по плану извршено и да је планирано да нови терен буде изграђен на новој локацији. Наравно да је то била лаж, пошто никакви разговори са станарима поводом тога нису вођени, нити је тај план био на јавној расправи (слика испод). Наравно да тај нови терен до данас није изграђен.

Зеленовић је ситуацију са корона вирусом искористио и противно законским одредбама о карантину завршио израду терена, а да никакав одговор поводом петиције није дат. Чак је неколико познатих Шапчана, склоних Зеленовићу, позвано да дају своје мишљење о рушењу игралишта, где су се сви до једног осврнули на галаму у ноћним сатима (иако неки више живе у Словенији, него у Шапцу), која никакве везе са игралиштем није имала. Епилог: деца која су се борила за игралиште на ком су одрасла су преварена и исмејана, уместо игралишта је изграђено ,,интерактивно брдо”, док је улица поравната са некадашњим тротоарима, уз неко несувисло објашњење о безбедности деце, а Зеленовић је још једном показао своје схватање демократије не узевши у обзир 2000 потписа грађана Шапца.

Све претходно написано требало је бити објављено пре избора 21.6., како би народ имао комплетну слику о човеку који себе представља као неког ослободиоца Шапца. Нажалост, због проблема са српским правосуђем (водим неколико судских поступака) и личних обавеза нисам стигао текст да објавим на време. Али, у суботу се понавља гласање на 27 бирачких места, па можда тим бирачима успем да отворим очи, као што сам хтео да бирачима у самом граду покажем да не морају да бирају између два зла. Јер, по мени, никакве разлике у бахатости између Зеленовића и Весића (рецимо) нема: Зеленовић је без плана и јавне расправе са својим инфраструктурним пројектима тотално променио лице града, што је за мене исти злочин као што је и Весић урадио у Београду. Не ради се о томе да ли се неком свиђа Винаверов трг, издигнута улица или Савска авенија, ради се о томе на основу чега је Зеленовић утрошио паре грађана. Ако се у скоро свим обраћањима хвали како грађани одлучују о утрошку буџета, како су то грађани Доњег шора или Бенске баре одлучивали о утрошку буџета ако их нико ништа није питао око толиких инфраструктурних пројеката? Када сам то питао на Фејсбук страници градоначелника моментално ми је укинуто право коментарисања, што још једном потврђује Зеленовићево схватање демократије.

Иако би се могла написати књига о Зеленовићевим (не)делима, завршио бих са његовим потписом под бројем 410 на ,,Петицији против прогона и позива на линч критичких историчара”. Ако неко не зна ради се управо о подршци горе наведеним проусташки оријентисаним професорима историје на Филозофском факултету Николи Самарџићу и Дубравки Стојановић, следбеницима Радомира Константиновића и Латинке Перовић, који не само да негирају геноцид над Србима у НДХ, већ се жртвама и изругују (део имате овде). Због нереаговања државе 26 академика, професора универзитета, научних радника и уметника светског значаја упутило је протестно писмо, о чему јавност није ни извештена преко окупационих медија (више имате овде). Да ли вам је сада јасно да неко ко је председник странке која се зове ,,Заједно за Србију” подржава усташко деловање у Србији? Да ли вам је јасно да је Зеленовића баш због тог аутошовинистишког деловања јуче подржало осам посланика Европског парламента, који нам, иначе, својим уценама желе само добро? Да ли вам је онда јасно за какав се то Шабац и за какву Србију Зеленовић залаже? Да ли схватате да је реализацијом великих инфраструктурних пројеката без јавне расправе Зеленовић приватизовао град?

Небојша Зеленовић је давно требао да оде са политичке сцене, а да они други пацијенти никада не дођу. Жао ми је што су грађани Шапца на изборима 21.6. поново бирали између два зла, као што то раде последњих двадесет и нешто година, а нису шансу дали неким другим, патриотски опредељеним снагама. Можда је овај текст закаснио за изборе, али за схватање Зеленовићеве демократије није.

 

 

6 Коментара

  1. Milica 9. септембра 2020. Reply
    • БунарAuthor 10. септембра 2020. Reply
  2. Šapčanka Branka 10. септембра 2020. Reply
    • БунарAuthor 10. септембра 2020. Reply
  3. Sineks 10. септембра 2020. Reply
    • БунарAuthor 10. септембра 2020. Reply

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.