Врата

Изградња купатила Краљ Петар I у Бањи Ковиљачи почела је 1904.године, а завршена је 1908.

vrata2-1

Пре скоро две године управа Специјалне болнице за рехабилитацију уместо старих дрвених врата на помоћном улазу, који је сада главни због терапија, поставила је нова врата са фото-ћелијом. Велики традиционалисти би рекли ”Па где на купатило старо преко 100 година ПВЦ врата са фото-ћелијом”, али стара столарија је одвлачила много енергије у зимском периоду, а о непрактичности приликом гурања пацијената у колицима да и не говорим. Сада то изгледа овако и мислим да ни на који начин не штрчи.

vrata3-2

Али шта ту има занимљиво да о томе пишем? Дрвена врата замењена стакленим на фото-ћелију, па шта? Приликом уласка и нема ништа занимљиво, али приликом изласка из купатила већ је друга прича.

Након завршене монтаже са унутрашње стране је постављена сива трака која је обележавала где се активира сноп фото-ћелије и активира отварање врата.

Био сам сведок када људи ударају у врата јер долазе из ходника са стране и уопште не активирају сноп. Сноп је подешен ближе вратима да га не би активирали они који иду уз или низ степенице и они који излазе из лифта а не желе напоље. Видевши да је та трака слабо видљива управа је видно обележила где се активира сноп што на слици испод можете видети.

vrata-3

Сцена 1: Жена стоји на ознаци са рукама на грудима и гледа у фото-ћелију као да се моли. Чека. Долазим споља и успоравам да видим шта ће урадити. Ништа, гледа и чека, не помера се. Приближавам се вратима која се отварају и жена истрчава поред мене усплахирено гледајући иза као да је врата јуре.

Сцена 2: Жена долази са стране и не активира сноп. Покушава да завуче прсте између врата и да их силом отвори. Не успева. Лупа по вратима као да је киднапована. Радник обезбеђења споља говори јој да се помери од врата на црту. Ова се не удаљава већ показује да јој откључа. Радник обезбеђења на крају прилази и активира сноп. Жена излази и псује врата, болницу, бању.

Сцена 3: Лик излази из кабине за масажу и одлази до врата. Не активира сноп и враћа се. Терапеут га пита да ли је нешто заборавио. Одговара да није већ да врата не раде, па ће на главни улаз (слика прва), четрдесетак метара удаљен.

Сцена…н-та: Жена долази са стране и стаје код врата не активирајући сноп. Маше рукама према ћелији. Не дешава се ништа. Скаче. Ништа. Маше са обе руке док јој сви вичу ”ПОМЕРИ СЕ”.

Дали смо свету Теслу, Миланковића, Пупина и друге велике умове, али нам са вратима која се сама отварају слабо иде. Ваљда што никако да схватимо да треба да послушамо оне који нам кажу се померимо.

2 Коментара

  1. Душица 10. октобра 2016. Reply
  2. Vlada 10. октобра 2016. Reply

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.