Otvaram.
Garagan od nekih 17-18 godina, prema brzoj proceni u polumraku hodnika, sa obaveznom folijom u ruci.
Ne, nije me iznerviralo njegovo obraćanje jer mi je kosa prošle godine iz srebrne-metalik naglo prešla u belu kada sam počeo da sanjam kako pucam po sudnici, već sam od pre nekoliko godina zauzeo stav prema prosjacima. Tada se desila ista situacija i čovek srednjih godina ponizno je molio pomoć za ćerku koja je bolovala od neke paralize, što sam video u dokumentima u foliji. Reče da je tu iz Masarikove, rekao je možda i broj, ne mogu da se setim. Izvadio sam i dao mu 500 dinara, na šta je gledajući me u kolicima rekao “Nemoj komšo ti davati, treba i tebi“. Ali ipak je uzeo pare. Rekoh mu da mi ostavi jedan primerak te dokumentacije kako bih stavio obaveštenje na naš klupski forum, ali je on rekao da nema, pa će kopirati i ostaviti mi u sanduče popodne ili najkasnije sutradan. Nije ostavio ni taj dan, ni sutradan. Niti bilo koji drugi dan.
Drugar koji je radio na autobuskoj stanici pričao mi je da je gledao kako izlaze iz autobusa raznih registracija i dele grad po rejonima u koji će ko da ide da prosi. Nekada se čak i posvađaju jer znaju gde više može da se dobije. Lika iz prethodne priče sreo sam jedno jutro posle godinu i nešto dana upravo po dolasku na “posao“ kod pekare na autobskoj. Krenuo sam prema njemu, ali je već prelazio ulicu tako da nije bio šanse da ga stignem. Šteta, a baš sam hteo da ga pitam za zdravlje. Ćerkino, naravno.
Bio sam prisutan u fotokopirnici kod pošte kada Cigani kopiraju izbledela medicinska dokumenta od ko zna koga i dele međusobno pred odlazak na rutu. Sada su počeli da presreću, da viču i da kunu ako im ne daš pare. Zna se ko je kod pošte, ko je kod crkve, ko od klinaca ide po baštama kafića, jer organizacija posla je pola uspeha. Njihovo je da se organizuju, a naše je da procenimo čiju ćemo ispruženu ruku i plačnu molbu uslišiti.
Kao redovan posetilac psihologa još od konkursa na akademiji sećam se da je na psihotestovima bilo neko pitanje o odnosu prema prosjacima. Negativan odgovor na to pitanje značio je da ste okrutni, škrti i da ne biste pomogli nekom kome je pomoć potrebna. Sada su likovi iz Kusturičinih filmova bolji psiholozi od onih koje sam nekada posećivao. Ako namirišu dobrotu u vama proceniće sa kojim nastupom “Kume/Brate/Komšo/Sestro lepa…“ treba nekome spasiti život i iskamčiti vam poslednje pare iz džepa. Ako me to što ne dam pare organizovanoj kriminalnoj grupi čini lošim čovekom, neka me. Ali ja bar ne bih na pitanje šta bih radio kada bih dobio milion evra na lotou odgovorio kao Ciga u starom vicu: “Otiš’o u Italiju i kupio najprometniju raskrsnicu!“
