ПАРАЛЕЛА

Стајао сам на улици гледајући да ли ће неко од пролазника да се заустави док су клинци свирали нешто од “Битлса“ на манифестацији “Вече куповине и добре забаве“. Поред мене су била два саобраћајна полицајца који су требали да организују саобраћај ако дође до гужве. Нажалост, гужве није било.

Знали смо се, са једним сам давно раније радио неки увиђај када је у незгоди учествовало и војно возило. Интересовали су се докле је стигао судски поступак против жене возача која ме је разнела на мотоциклу. Када сам рекао да је кривични поступак завршен и да је она добила само условну казну и забрану управљања возилом 6 месеци један од њих је повукао паралелу:
– Па да, а нашем колеги дали 13 месеци затвора!
– Којем?-питам ја.
– Знаш кад је пре пар година закачио оне клинце на скутеру тамо у Мајуру?
– Знам.
– Ето, добио 13 месеци зато што судија јавно каже да мрзи полицију, ваљда што јој је похапшено пола фамилије због зеленашења и којчега.
– САМО 13 месеци?-провоцирао сам намерно, а у каснијем тексту ћете видети и зашто.
– Па није га убио…
– А за тринаест месеци је требао?
– Дај Панто (тако ми је био “службени“ надимак у војсци), па сам видиш како си ти прошао, а овај дечко што је возио скутер скоро да нема повреда.
– Прво “тај дечко“ није возио мотор него је био СУВОЗАЧ…
– Ма није-парламентарно ме прекиде-знам га ја, био је ВОЗАЧ.
– Да га знаш онда би знао да је био сувозач, био сам са момком у Бањи Ковиљачи на рехабилитацији. Остао је инвалид јер му је откинуто парче ноге и прекинут живац због којег му пада стопало, што је скоро као и да нема повреда.
– Јесте, нашли смо парче ноге на бранику, рече други полицајац.
– А где сте нашли ауто, на месту несреће или петсто метара даље када вам је колега покушао да побегне са места несреће?
– Па…јесте, покушао је да побегне…изгледа.
– Изгледа? По причи коју сам чуо затечен је са резервним точком у рукама када је покушао да замени онај који је пробушио када их је ударио на скутеру…
– Могуће, али опет, тринаест месеци је много-био је упоран први.
– Слушај бре-већ ми је дигао притисак-да је теби, не дај боже, или неком твом ближем, пијани полицајац прешао на супротну страну и откинуо ти део ноге, па још пошао да побегне, да ли би и тада рекао да је за такво недело много 13 месеци затвора?
Нешто су ми се нагло ућутали, и тако је у већини случајева када паралелу треба повући са собом, јер постанеш свестан да је правни систем који треба адекватно да казни починиоца код нас одавно застарео и корумпиран. Али, онда се опет огласи онај први:
– Па он је дечку исплатио и два милиона динара и зато је много.
Тиме је он повукао своју паралелу и натерао мене да повучем своју.

Тај дечко који је настрадао се зове Марко Мијаиловић и он је први и покренуо причу око блога на којем ово и пишем. Назвао сам га сутрадан и замолио га да се нађемо како бих написао овај чланак. Из разговора са њим и увидом у документацију коју сам му рекао да понесе утврдио сам следеће:
– Возилом “Опел Вектра“ које је прешло на супротну страну и ударило у скутер, на ком су се налазили Марков друг као возач и Марко као сувозач, управљао је саобраћајни полицајац који није био на дужности Жарко Гајић.
– Приликом тестирања на алкохол апаратом “Дрегер“ код именованог је установљена количина алкохола од 1,85 мг/мл. Возач скутера није имао трагове алкохола у организму.
– И возач и сувозач на скутеру су доживели теже повреде.
– Возач Гајић Жарко је након изазивања саобраћајне незгоде напустио лице места “и са возилом наставио кретање улицом Хајдук Станка где је пронађен ЈЕР ЈЕ ВОЗИЛО ЗАУСТАВИО ЗБОГ КВАРА.“ (Цитат из записника о увиђају)

Да ли из претходног схватате колико паралела коју је повукао један од саобраћајних полицајаца за свог колегу није колегијална већ глупа и безосећајна?

Ако вам кажем да је приликом суђења тадашњи саобраћајни полицајац Жарко Гајић дао изјаву да је место незгоде напустио јер се уплашио крви на свом возилу можете ли да схватите колика је то увреда за људски интелект? И ако га госпођа судија није мрзела, због ове изјаве је могла да га замрзи. Ја сигурно бих: па земљаче ниси се ти запослио у продавници плишаних играчака него у саобраћајној полицији, ако не подносиш крв шта ћеш ту?

И задња ставка због кога сам све ово написао је поменутих два милиона динара које Марко Мијаиловић никада није видео јер га оптужени Жарко Гајић није ни обишао, а камоли дао новац за накнаду штете. Према извештају судског вештака медицинске струке остао је доживотни инвалид са 50% телесног оштећења.

Где вам је драге моје колеге саобраћајци онај осећај правде и поштења са којим се рађамо, а који нас и чини људима? Где је тај осећај био вашем колеги Жарку Гајићу када је мртав пијан прешао на супротну страну и умало угасио два млада живота? Зашто није стао и покушао да помогне, већ је покушао да побегне и да је успео вероватно никада не би ни био осуђен? Је ли то правило службе којег се придржавате у случају наиласка на саобраћајну незгоду, а камоли учествовања у истој? Где је та брига за свог ближњег када знаш да си крив и на суђењу изјављујеш како си “преко комшије пратио здравствено стање“ онога кога си унаказио, а ни после седам операција у којима покушавају да му спасу ногу не појавиш се да га обиђеш? А можда ви знате да је “преко комшије“ послао и та два милиона динара обештећења па се комшија задржао у кафани годину и нешто те још није стигао да их преда? Где ће вам душа када изјављујете да је 13 месеци затвора за то пуно? Ставите се само у ситуацију родитеља, само то, не морате лично, само у ситуацију родитеља коме је неко на правди Бога унаказио дете и уништио му живот какав је до тада водио, па се онда погледајте у огледало и реците да је ваш колега добио превелику казну!

А сигуран сам да знате да је тај исти колега, којег тако одвратно браните лажном колегијалношћу, пре ове изазвао још једну саобраћајну незгоду после које је побегао, срећом само са метријалном штетом, када је ударио у мотор паркиран ПАР МЕТАРА ВАН ПУТА? И по свој прилици такође у алкохолисаном стању? Да је тада постојала колегијалност он би био избачен из саобраћајне и из свих других полиција, без обзира што тада полиција није излазила на место удеса јер је након јурњаве пар мотоциклиста за њим пристао да плати штету! Да је тада повучена права паралела између савести и дужности можда се не би десила ова незгода са тешким последицама у којој је тај исти колега којег браните бацио љагу на све саобраћајце који се труде да поштено обављају свој посао.

Нажалост, горња прича је само још једна од безбројних која показује те две паралелне Србије у којима живимо: једну, у којој професионалци који први треба да реагују у случају саобраћајне незгоде и помогну повређенима беже са лица места незгоде коју су под дејством алкохола изазвали, и другу, где обичан народ живи у заблуди да ће наше правосуђе таквој бахатости једном стати на пут.

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.