ORAO (DRUGI DEO)


Kako sam nastradao imate već u drugim temama na blogu, ali ono što tamo nisam naveo je da se tog trenutka SEĆAM. Bitno je da navedem jer je advokat optužene uporno tražio da se veštači mogućnost mog sećanja. Setio sam se dosta kasnije jedne noći, ali pošto ni o čemu drugom nisam ni razmišljao mesecima, nije ni čudo što sam te klastere pronašao na hrad-disku u glavi. Znam da sam već bio van pravca kretanja optužene i zato udarac uopšte nisam očekivao. Šta je ženi koja je upravljala tim vozilom iz suprotnog smera bilo ni do dan danas nije razjašnjeno. Zašto je okrenula volan ulevo dok sam prolazio PORED NJE, kada je već imala dovoljno prostora da prođe, saobraćajni veštak nije uspeo da objasni sudiji, a moj završni govor u kojem dokazujem mehanizam nezgode nisu uzeli u obzir, tako da je optužena olako i prošla-dobila je uslovnu kaznu. Posle duge, duge, teške i neizvesne borbe za život pitao sam jednog od drugara koji mi je došao u posetu šta je sa motorom i on mi je rekao “Meni se čini da motoru nije ništa. Jeste izgreban i rezervoar je ulubljen, ali kada bi se ispravio menjač mislim da bi odmah mogao da se vozi.“

Orla sam video prvi put kada su me pustili na vikend posle više od tri meseca provedena na VMA. Iako oštećenje stvarno nije bilo veliko nekako mi je bilo žao kada da je živo biće. Stalno ispoliran i spreman za put sada je bio sav prašnjav i raskupusan. Možda je to vezivanje za stvari glupo, ali želeo sam da ga popravim dok i sebe pokušavam da popravim, želeo sam da ponovo sednem i da ga provozam 100 metara, ništa više. To bi značilo da sam se oporavio van svih očekivanja bilo koga, pa i sebe. A kako svi znaju da sam jako temeljan kada se prihvatim nečega, tako sam i Orla hteo da popravim kod zvaničnog uvoznika, firme “V moto“ iz Beograda. Pa koliko izađe. I tako je negde u septembru krenula komunikacija između dr.Zorana Vulovića kao vlasnika firme (mada u el.potpisu piše Savetnik za prodaju i marketing), njegovog sina Strahinje, valjda direktora ili šta već, i Marka, mehaničara.

Prvo je u dogovoru sa Zoranom negde krajem avgusta ili početkom septembra motor prevezen kod njih u firmu u Beograd radi procene. On mi je u mejlu napisao da će se oni potruditi da mi pomognu koliko god mogu. Međutim, kada mi je poslao procenu troškova kada nisam okapio: profaktura je ispostavljena na 406 392 dinara, što je bilo više od 4000 evra, a nov motor kod njih u salonu je tog trenutka na popustu bio 3200 evra. Pitao sam ga zašto je u specifikaciju pisao delove koji nisu za zamenu kao prednji točak, prednju viljušku, korman, retrovizore i slično, koji se vidi da nisu ni očešani, odgovorio mi je da je hteo da mi učini da dobijem što više para. Ali kako da dobijem više para kada je profaktura veća od iznosa novog motora, pitao sam, odgovorio mi je da to tako mora jer su delovi uvek skuplji od motora u kompletu. Stupio sam u kontakt sa “Delta Đenerali osiguranjem“ i podneo zahtev za naknadu štete. Naravno da profakturu dostavljenu od strane “V moto“-a nisu ni hteli da razmatraju, čak se nisu udostojili ni da im na mejl odgovore. Posle silnog dopisivanja mejlovima sa proceniteljem koji nema podatke za taj motor (???), svađanja telefonom, nerviranja jer ne mogu ništa iz bolnice da uradim, krajem oktobra mi je u par rata uplaćeno oko 178 000 dinara što je tada bilo nešto manje od 1800 evra. Računali su ostatak 500 evra i to je je bila cena koštanja pre nezgode. Trebao sam biti zadovoljan i ostatak prodati tako kako stoji, ali mi je bilo žao i ja sam sa željom da ga ponovo provozam rešio da ga radim. I doživeo neviđenu traumu.

Zoran me je uveravao da mora da se menja ram jer je zakačen, “tako je po servisnoj knjizi“. Gledao sam slike koje su poslate procenitelju i nikako nisam mogao da shvatim zašto bi se ram menjao kada nigde nije zakačen, već je poluga menjača iskrivljena od udarca, što se na slici ispod može i videti, a koja nije mogla dovesti do decentralizacije rama.

blog3

Na slici se vidi tačno kako sam nastradao zbog nekih dvadesetak centimetara, kao i iskrivljena poluga menjača, dok se ram iz svoje ose nije pomerio (da je ram udaren bio bi udaren i agregat, odnosno poklopac prednjeg lančanika, koji se vidi da je čitav).
Uporno je ponavljao da tako mora “jer je tako po servisnoj knjizi“ (???). Pitao sam ga da li je on motor uopšte video i da li je siguran da ram treba da se menja, na šta mi je on odgovorio da mu je to rekao Marko mehaničar. Tada sam se nalazio u Banji Koviljači i sve to organizovao mejlovima i telefonom, tako da nisam imao više živaca i rekao sam mu da menja ako zaista mora. On nudi sledeće rešenje: da ja kupim novog Orla od 125 kubika, koji im već nekoliko godina stoji, a da oni samo prebace agregat. Rešenje uopšte nije bilo loše, samo što bi mene opet izašlo skuplje nego nov Orao od 250 kubika. Nažalost, izgleda da je ta priča i bila smišljena kako bi se oslobodili te 125-ice. Nudio sam da “V moto“ otkupi ostatak motora od te zamene kako bi se smanjila cena, nisu hteli, nudio sam da otkupe čitav motor za delove, nisu hteli. Vidim ja tu da što god oni meni više čine mene to sve više košta, nazovem nekoliko drugara i oni zaprepašćeni idejom da se menja ram kažu da ja Orla vratim kući i da će to oni popraviti za maksimalno par stotina evra. Odluku o tome da motor definitivno neću popravljati u “V moto“-u saopštio sam Zoranu mejlom 13.10.2011., a taj mejl sam poslao i Strahinji kako bi mi javili kada po motor može da dođe drugar sa pikapom koji ga je i oterao. Koordinirao sam ovog drugara kojem se vraćanje motora moralo poklapati sa odlaskom za Pančevo jer se motor nalazio u servisu u Višnjičkoj ulici na Karaburmi, Marka mehaničara koji nije bio svaki radni dan u servisu, procenitelja sa parama, zeta koji je morao da nosi i vraća opremu koja je bila na meni u trenutku nesreće na procenu i da usput odgovaram na pozive kupaca jer sam “Opel Astru“ dao u oglase. Kada je Marko rekao da će biti u servisu javio bih ovom drugaru, on je sutradan otišao i nije zatekao nikoga. Onda okreći Zorana, jer Marko nije dostupan, pa Strahinju, oni pokušavaju da dobiju Marka, navodno niko nema ključ od servisa, drugar čeka sve vreme dok nisam dobio informaciju da je Marko bolestan i da ne može da dođe da otvori servis!!! Pošto ovaj drugar ide za Pančevo jednom nedeljno čekam sledeću nedelju da ponovo zagovorim preuzimanje motora. Kada sam hteo da mu najavim dolazak ovoga Marko se 27.10. javio da je u Italiji, ali da dolazi ujutru. Pitam ga kada ovaj da dođe i on mi pošalje SMS da dođe “između 10 i 14“ i da će tada biti u servisu. Sutradan me zove ovaj drugar oko podneva i kaže da je ispred servisa, ali da opet nikoga nema. Ponovo zovem Zorana jer Marko nije dostupan, vičem kao sumanut u hodniku “Dalmacije“ u BK, Zoran mi daje privatan Markov broj koji prosleđujem ovom drugaru jer moram da idem na terapije, on ga zove i kasnije mi kaže da je morao da ide po njega kako bi ovaj došao i otključao servis iako je rekao da će u to vreme biti tamo….Ne znam koliko je tu poziva i poruka bilo izmenjano, ali ovo je samo kratko osvrtanje na potpunu neposlovnost iskazanu od strane “Vmoto“-a. Čak i dok ovo pišem sećanja mi izazivaju dodatnu nervozu.

Orao je 28.10.2011. najzad preteran u Šabac i to kod mog drugara i poznatog mehaničara Mike Jaj….mislim Jabuke, Mike Jabuke. Izašao sam iz Banje početkom novembra i rekao mu da napravi specifikaciju delova kako bih mogao da ih naručim. Odgovorio je da ima jedan motor da završi i da će odmah uzeti moj. Mislim motor. To je trajalo do decembra meseca kada je Orla uzeo u rad. Po njegovom nije bilo par delova koje je trebalo naručiti, ali ja sam hteo sve što je bilo napuklo da zamenim originalnim delovima, što se njemu činila kao suluda ideja jer su svi plastični delovi mogli da se lepe. Čitavu narudžbu od devet (i brojem: 9) delova sam poslao Zoranu u “Vmoto“ 21.12. Najveća stavka koju je trebalo uraditi je bio rezervoar, a najskuplja stavka je bio obrtomer kaji je mogao da se zameni sa nekim polovnim ili kineskim, ili kako je Mika mislio da se samo zameni staklo i malo ispegla, ali ja sam hteo NOV. Sve ostalo su bili periferni delovi. Profakturu za to sam dobio tek 28.12. jer u Nemačkoj gde je centralni magacin nisu radili zbog katoličkog Božića, sa napomenom da su “cene formirane za mene“.

dec

U međuvremenu sam našao par originalnih plastika na “I-Beju“, tako da sam promenjeni predračun dobio 18.1. i tih sedam stavki je bio definitivni spisak delova koje je “V moto“ trebao da dostavi. Cena koja mi je ispostavljena je bila 28036,80 dinara i po meni je to bilo adekvatno cenama delova na I-Beju, tako da sam im odmah sutra uplatio 15000 dinara po dogovoru, uz obećanje da delovi stižu krajem januara. Mrzelo ih je čak i redne brojeve da promene u odnosu na prethodnu ponudu.

jan

U međuvremenu mi je jedan limar uradio rezervoar, loše po mome, a i po izjavi majstora do kojeg sam tek kasnije došao iz Majura (koji je Mićku radio rezervoare od Harlija), ali je dobar farbar mogao da bez mnogo gita izvuče loše ispeglani “bubreg“. Nosio sam od jednog do drugog farbara i svi su nešto zazirali od zahteva da se radi samo ta strana koja je bila ulubljena. Neki iz Rume koga su mi preporučili i koji dobro radi “er braš“ je tražio za to 110 evra i ja sam se složio. Nakon nekih sedam dana čekanja da uzme u rad javio mi je da ga suviše pritiskam i da on tako ne može da radi. Donesem rezervoar kada on kaže da će uzeti da ga radi i kaže da će biti za tri dana gotovo, a nakon sedam (možda i više) dana zove me da uzmem rezervoar nazad jer ga “suviše pritiskam“??? Drugi je bio jedan drugar koji nije farbar, ali je predložio svog ortaka farbara za cenu od 150 evra, ali da farba sve “kako bi ujednačio boju“, međutim, ispostavilo da se u tu cenu ugradio i ovaj drugar sa 50 evra. Na kraju sam rezervoar baš kako sam zamislio ofarbao kod Žiće na Čaviću, farbara koji mi je nekoliko puta farbao kola i sa kojim sam bio uvek zadovoljan, a kojeg sam kao farbara koji je prvi u regionu počeo da radi “er braš“ na rezervoarima motora totalno izgubio iz vida. Odlično odrađen posao sa samo jednom farbanom stranom rezervoara, Žića je naplatio 4000 dinara i plus mi je za tu cenu ofarbao i jedno parče plastike sa I-Beja (na sajtu je izgledala ista nijansa sive, ali kada je deo došao boja je bila malo tamnija od moje). Od cena od 200 evra pa 150, pa 110, završih posao za 40. E majstori, majstori…Rezervoar je završen, ali delova nema. Ovi iz “V moto“-a se nisu javljali od 18.1. do 1.2. gde mi je Zoran poslao mejl da “javlja čim stignu delovi“. U odgovoru na taj mejl i Zoranu i Strahinji šaljem odgovor da ne zaborave nalepnice za rezervoar koje nisu bile na spisku, a koštaju nekih par evra. Zoran kaže da ih imaju na stanju i da nije problem da se naknadno dodaju, Strahinja javlja DA IH NIKADA NISU IMALI NA STANJU. Opet zovem Zorana i pitam što me zajebavaju, imaju li nalepnice ili ne, kao da je problem videti u kompjuteru trenutno stanje lagera. Onda je počeo da se vadi kako u stvari nemaju jer su nalepnice na modelima od 2007. godine promenjene i “bla, bla“ demagogija. Mogla je i ta jedna nalepnica da se uradi po ovoj drugoj, ali i to sam hteo NOVO pa sam im rekao da jave u Nemačku da i to pošalju. Normalno da je sa mnom ludeo i majstor Mika jer mu je radionica bila zauzeta, a delovi koji su trebali samo šraf na šraf da se popakuju nikako da stignu. Tek 21.2. Zoran javlja da su delovi stigli i šalje mi u mejlu novu profakturu od koje zamalo nisam okapio: nova profaktura je glasila na 44467.83 dinara!!!

feb

Zovem ga odmah i pitam otkuda ta 60% viša cena, a on mi kaže da u prethodnoj profakturi NIJE URAČUNAO CARINU I ŠPEDICIJU???? Možete li da zamislite jednog doktora, bilo čega, nebitno, koji na tri profakture dostavlja cenu sa PDV-om, a posle kaže da je zaboravio da u cenu ukalkuliše carinu i špediciju??? Pa na šta je onda obračunat PDV? Onda kao “slučajno je zaboravio jedinicu ispred cene fara“, sa čim opet ne bi bilo 44 hiljade i nešto, i tako neke gluposti u koje niko ne bi mogao da poveruje. Histerija rođaci, histerija, ne znam šta ću, ni gde ću. Ako ih prijavim Tržišnoj inspekciji ko zna kada će to da se završi, motor raspakovan više od dva meseca, delovi kasne mesec dana, doveli su me pred svršen čin i da ne bih ponovo izgubio nekoliko meseci šta ću, ja kažem da pošalju delove kako bih sklopio motor i oslobodio Miki radionicu. U poslednjem mejlu 21.2. šaljem Mikinu adresu i pišem Zoranu da “ne padnem i od poštarine u nesvest“. Nakon toga mi on kaže da zovnem Strahinju (zamislite tu komunikaciju, zovem jednog pa drugog, a oni su udaljeni par metara jedan od drugog) i da utanačim dostavu. Šta ću, zovem i Strahinju i sa njim dogovaram sve oko isporuke rekavši mu da šalje odmah delove, a ja ću sutradan da uplatim razliku, predloživši mu AKS kao najjeftiniji u tom trenutku, i da dostava tog paketa od par kilograma neće koštati više od 250 dinara što sam se već raspitao. On se složio s tim i ja mu napomenuh da ne zaboravi fiskalni račun. Nazovem Miku i kažem mu da ujutru najzad stižu delovi i da spremi nekih 200-300 dinara poštarine koje ću mu posle nadoknaditi. Zove me on nešto posle 8 i ja sav srećan očekujem da kaže da je dobio delove, a on kaže kako nije imao para za poštarinu. Ja normalno podivljam i poskidam mu sve sa nebesa do četvrtog kolena vičući kako slepac nije imao par stotina dinara, što nije došao kod mene da mu dam ako nema, što nije pozajmio od komšije, što nije oteo od onih ispred crkve, ŠTO SE NIJE SNAŠAO, da bi mi on rekao da nije par stotina dinara nego 30 000. Tip, tip…ja prezupčio. Kakvih 30 000, jedva pitam kad sam od mini šloga došao sebi? Pa tako traži dostavljač jer je paket poslat SA OTKUPNINOM! Zovem Strahinju i pitam ga zašto je poslao paket sa otkupninom kada smo se lepo dogovorili da pošalje obično, a da ja uplatim na račun pare, kao što sam uplatio i avans, na šta je jedini odgovor bio “Pa eto…“ Šta “Pa eto“, vikao sam. Zar je moguće takvo ponašanje jednog ovlašćenog zastupnika? Zašto posle svih gluposti oko specifikacije dostavljene osiguranju koju niko normalan ne bi prihvatio, zatim oko nemogućnosti preuzimanja motora iz servisa, pa kašnjenja delova, pa promene cene na profakturi jer je doktor “zaboravio da uračuna carinu“, zašto ste posle svih gluposti koje ste učinili i posle jučerašnjeg jasnog dogovora poslao delove sa otkupninom kada sam i tebi i Zoranu rekao da delovi idu kod majstora, a ne kod mene???? Zašto treba da dam još 600, 700 ili 1000 dinara više za otkupninu kada sam vas pitao da li treba pre slanja da vam uplatim novac? Kako vas nije sramota…..Nije bilo odgovora, bar ne suvislog. I sada Bunar hajde na štake (tada nisam imao protezu) pa idi u red da podigneš pare, pa zovi dostavljača iz AKS-a (srećom sam tamo radio klime pa sam imao vezu) i moli ga da se vrati, pa idi kod Mike da ostaviš pare, sve to vreme psujući majku sebi što sam pomislio da motor popravljam preko ovlašćenog uvoznika. Došao sam kući sav izmrcvaren, ne toliko hodanjem na štakama koliko ljudskim bezobrazlukom. Ali, valjda je svemu tome sa preuzimanjem delova došao kraj. Hvala vama koji ste dovde došli sa čitanjem, ali znate da kod mene ništa ne može da bude jednostavno-daleko smo od kraja.

Ležao sam i gledao u plafon pokušavajući da se smirim, čekajući da mi Mika javi da je preuzeo delove. Posle nekih sat, dva, ne sećam se koliko sam dugo zurio u plafon pokušavajući taj osećaj poniženosti da isteram iz sebe, zvoni telefon. Mika javlja da je preuzeo delove, ALI…Kako je rekao ALI mene je nešto preseklo…Šta je sada? Kaže NISU SVI DELOVI DOSTAVLJENI!!! ……………..

Ponovo sam “seo“ na štake i otišao kod Mike. Gledao sam u kutiju sa delovima očekujući njegov izveštaj: nisu bili dostavljeni komplet far, rozetna i nalepnice. Hajde za nalepnice i nije toliko bitno, ali za far su dostavili sočivo, a ne telo fara iako sam im poslao slike svih delova koji su mi trebali: far mi je bio ispravan, sočivo čitavo, ali je bio polomljen držač fara gde se kačio na prednju viljušku, a ukrasne rozetne uopšte nije bilo u kutiji. I ta rozetna je bespotrebno menjana jer je samo bila malo oguljena i mogla se okrenuti da se taj oguljeni deo ne vidi (slika prva), ali ja sam hteo da motor bude kao pre nezgode i to mi je valjda neka kazna. I na profakturi je pisalo “far komplet“ tako da mi uopšte nije bilo jasno kako je moguće da su dostavili samo sočivo. I naravno da nigde nije bilo fiskalnog računa već samo faktura otkucana na kompjuteru. I na toj fakturi je pisalo “far komplet i rozetna prednje viljuške“ kojih nije bilo u kutiji. Ponovo zovi i Zorana, i Strahinju…Sada sam već bio spreman da idem u Tržišnu, jer je u pitanju očigledna prevara. Kako drugačije objasniti naplatu nečega što nisu dostavili? Rekli su mi da će se potruditi da dostave nedostajuće delove, ali da ponovo sačekam “dve do tri nedelje“ kako bi delovi stigli!!! Hajde za far i nije problem, on se mogao montirati u bilo koje doba, ali rozetna se montirala na viljušku nakon skidanja kormana, što je zahtevalo skidanje i instrument table, znači dodatno vreme čekanja i nameštanja. Strašno…Ali šta ću, gaće su spale, vazelina nemam, jedino mi ostalo da se boknem u bubrege i olabavim guzne sfinktere.
Tih dana nađem na sajtu Hjosunga kontakt osobe odgovorne za Jugoistočnu evropu i 27.2.2012. pošaljem mejl gospodinu Džastin Liju (nije Džet Li, Justin Lee) sa kraćim opisom svega prethodno napisanog u ovom članku pitajući ga zašto druga firma u svetu po broju proizvedenih motora (iza Honde) dozvoljava sebi takve propuste? Čovek mi je sutradan odgovorio, izvinio se zbog neprijatnosti sa uvoznikom i rekao da će porazgovarati sa njima, te da mu se obratim slobodno ako budem imao još nekih problema. I šta se onda dešava? 29.2., dan pošto mi je odgovorio Džastin Li, javlja se Zoran Vulović sa službenim mejlom na Vi, obaveštavajući me da mu je prosleđen mejl sa žalbom i da će se “V moto truditi i dalje da profesionalno obavlja svoj posao. Zadovoljstvo nam je da je velika vecina nasih kupaca zadovoljna nasim radom i nije cudo sto su postali prijatelji kuce i sto je toliki broj ljudi bio na svecanom otvaranju novog prodajno servisnog centra V moto.“ (kopirano iz mejla) Naravno da sam seo i napisao poduži mejl sa svim onim što se dešavalo i samo jednim pitanjem: KO JE KRIV? Ko je kriv za sve gluposti koje su se desile? Odogovorio mi je da je “najvećim delom“ on kriv, ali da je to radio “iz želje da mi pomogne“????? Možete li vi rođaci to da verujete? Kako bi to izgledalo da NIJE HTEO DA POMOGNE? Osim toga ja i nisam tražio nikakvu pomoć, samo jedan korektan poslovni odnos. U razgovoru sa njim mi je rečeno da će naručiti sve što treba O NJIHOVOM TROŠKU i da im je to rekao Džastin. Znači da ipak gospoda ne mogu dokle hoće. Pitao sam Miku da li treba još nešto osim onoga što je naručeno, on kaže da ne treba, sve je kao novo. Nisam hteo da budem proklet, a trebao sam zbog svega što sam preživeo, da, recimo, naručim vizir ili neku skuplju stvar, pa sam osim fara, rozetne i nalepnica koje su već trebali da isporuče naručio levi prekidač, koji je na Orlu bio potpuno ispravan, ali se malo klimao jer je još ranije bila napukla plastika koja ga je pričvršćivala za korman. Delovi su stigli 30.3.2012., posle četiri meseca dopisivanja mejlovima, razgovora telefonom i konstantne nervoze zbog nepoštovanja dogovora. Far je već bio montiran jer sam stari far odneo kod majstor Zelje da polepi (ko ne zna majstor Zelju taj u Šapcu ne vozi motor, ili još nije pao), što je čovek odlično uradio i osim par pukotina na nikl-foliji ništa se drugo nije primećivalo. Budala kakva jesam, kada je stigao kompletan novi far, taj stari far, kompletan i potpuno upotrebljiv, i ono novo sočivo pošaljem im o svom trošku jer meni ne trebaju, da bi mi Zoran javio da treba da doplatim neku razliku! Pitao sam kakvu razliku sada treba da platim kada sam sve već platio i da li treba opet da pišem Brus Liju, izvinio se u mejlu i napisao da je sve u redu i da mu je Strahinja objasnio da sam već platio sve prilikom preuzimanja, jer je pošiljku poslao sa otkupninom. Toliko o komunikaciji oca i sina. Toliko o 6-7 meseci kidanja živaca sa firmom “V moto“ iz Beograda. Nikada nisam dobio više puta traženi fiskalni račun. Nikada im se više nisam obratio. I to bi trebalo da bude gotova priča oko traume koju sam doživeo popravljajući Orla. Da se indirektno nisu obratili oni meni….

Motor je zaista bio kao pre nezgode, osim što vizir nije namešten jer je desni držač polomljen prilikom pada u kanal, kada su stradali far i obrtomer (u trenutku sudara oni su kao i čitav prednji kraj bili neoštećeni). I taj držač fara je mogao da se zalepi i montira, ali stvarno više nisam imao živaca. Sve zajedno sa rukama je prema evidenciji koju sam vodio koštalo 710 evra. Mika je rekao da je to moglo za trećinu para da se namesti i da sam ja jedina budala koja tako popravlja motor. Dača ga je preterao kod sebe i to mu je bila prilika da najzad sedne na pravi motor. Pitao sam ga da slučajno ne trese ili ne daj Bože zanosi, rekao je “Šta trese, pa ovo leti. Suze mi se sastale pozadi na ćeli. Tek sad vidim da je sve što si pričao o tome kako ide istina.“

dacha

Zalepio je nove nalepnice i Orao je mogao da ide u oglase. Postavio sam ga na forum Čoperaša početkom aprila i cenio ga 1800 evra što je bila cena i u drugim oglasima. Odmah sam dobio ponudu od 1500, ali ja nisam hteo da ga dam, jer je momak baš zapeo da kupi za te pare. Rekao sam mu da malo poveća i da ćemo se dogovoriti, ali on je ostao pri toj ceni. Znam, “prva mušterija se ne ispušta“, ali mi se to ucenjivanje nikako nije svidelo: prva ponuda pa skidaš odmah nekih 16-17% cene. Alo rođače…Nisam neki trgovac, znam koliko motor vredi, koliko sam rada i živaca u njega uložio, mislio sam da će se lako prodati jer je zaista bio kao nov. Sledeća mušterija iz drugog grada je takođe nudila 1500 i ni evra više. Već me je to počelo zanimati, kao da su se dogovorili. Treća mušterija je bio ozbiljan čovek, bar tako je izgledalo. Čujemo se mi, on treba da proda svoj motor i nekako se potrefi da mu je kupac u Šapcu. Odlično: on iz Čačka dolazi u Šabac sa svojim motorom, a odlazi sa mojim, dobro da bolje ne može biti. Preko telefona jedino generalku nije uradio, a sve ostalo je na motoru ispipao. I on je nudio, pogađate, 1500 evra, a ja nisam hteo da popustim ispod 1600, na šta je on uslovno pristao.

Pošalje on poruku da dolazi za Šabac u petak, da bismo mogli da odjavimo tablicu jer motor nije registrovan i da završimo kupoprodajni ugovor, to je bio jun mesec, kad u četvrtak gospodin Miško iz Čačka šalje poruku od nekoliko ekrana…Pošto sam mu rekao da je motor kupljen nov, on je nazvao zvaničnog uvoznika, pogađate firmu “V moto“ iz Beograda, gde su mu rekli da je MOTOR TOLIKO OŠTEĆEN DA NIJE IMAO ŠANSE DA SE POPRAVI…Nisam mogao da verujem koliki idioti ljudi mogu da budu. Ma i idioti je mala reč. Videli su po naručenim delovima da ništa vitalno nisam menjao, šta tu onda nije moglo da se popravi? Miško je dalje u poruci pitao zašto ja njemu nisam rekao da sam sa tim motorom nastradao, te da kupovna takvog motora ne dolazi u obzir…Nazvao sam ga i mirno pitao od kada on vozi motor. Odgovorio je preko 30 godina. Odlično, rekao sam, dođite u Šabac o mom trošku, bez ikakve obaveze, i ako nađete bilo kakav nedostatak na motoru, BILO KAKAV, a ne da je motor sečen ili ram ispravljan, da je nešto rađeno na agregatu ili slično, ja ću vam ga POKLONITI, ALI CENU SPUSTITI NEĆU! Mislim da je to bila poštena ponuda koju bi svako od bajkera koje poznajem, a poznajem ih dosta, prihvatio: plati ti se put, dođeš, vidiš i ako ti se ne sviđa odeš. Naravno da tu ponudu Miško iz Čačka nije prihvatio, čime je pokazao da je čitava priča bila iscenirana radi spuštanja cene.

blog-l-1

Na ovoj slici vidite delove koji su zamenjeni prema specifikaciji u odnosu na prvu sliku: prednji migavac, rozetna prednje viljuške, poklopac bobine, poklopac kasete, prednji nogostup, amortizer i zadnji migavac. Prilikom bežanja u kanal sam polomio nosač fara i obrtomer, što sam zamenio zajedno sa ukrasnom plastikom instrument table. Osim rezervoara i poluge menjača svih tih devet delova, od kojih sam pola bespotrebno zamenio jer sam picajzla, svi su bili “šraf na šraf“. Zar je to za “ovlašćenog uvoznika“ značilo da ne može da se popravi???

Razmišljao sam da li da sednem nekako na motor i odem do Beograda, stanem ispred “V moto“ firme i svirnem da doktor Zoran, Strahinja i Marko izađu, da im samo mahnem i kažem “Alo šabani, vi se ono beše razumete u motore?“, samo to, ništa više. Mislio sam da ponovo napišem nešto Džastin Liju i da mu pošaljem slike motora, ali čemu, idiotima ni on ne bi objasnio da su idioti.

Nakon toga više nisam imao ponuda u toj 2012. Osim nekog lika iz Južnoafričke Republike koji me je gušio sa ponudama ne bih li se ja zaleteo i poslao motor, kako bi on na kvarnjaka povukao pare sa računa.

Prošle 2013. sam ga registrovao i preveo na Daču jer sam ja stalno bio u banji na rehabilitaciji ili po nekim drugim obavezama u vezi iste, tako da ne bih mogao da dođem i pokažem motor eventualnom kupcu. Na razne sajtove u oglase sam ga stavio u maju, a Dača ga je i provozao na nekoliko okupljanja. Jednom sam ispred Dačine radnje zaboravivši da nemam nogu pošao da ga opkoračim kako sam to inače radio i sednem na njega, ali sam omastio trotoar: koleno na probnoj protezi se otvorilo i ja sam ljosnuo pored motora koliko sam dug. Ali, posle par pokušaja sam nekako uspeo. Želeo sam da krenem, ali bilo kakvo naginjanje na levu stranu bi bilo sa vrlo teškim posledicama, tako da sam odustao. Bilo mi je toliko krivo i u takvim trenucima zaista treba nenormalna snaga da čovek ne uzme pravdu u svoje ruke, kada to već država odbija. Do novembra niko nije ni nazvao. Nijedan jedini poziv! Krajem novembra se javio kupac i posle par dogovora i gledanja motora moj Orao je pre par nedelja promenio vlasnika, a danas je završena i papirologija. Nije baš za cenu iz oglasa, ali ni ne mnogo manju. S obzirom da se sve Akile koje su bile oglašavane u prošloj godini još uvek nalaze u oglasima smataram da sam odlično prošao. Ovo je poslednja slika koje je slikana kod Dače pre preuzimanja:

blog

Kada sam seo i dodao gas znao sam da mogu da ga provozam tih stotinak metara, naravno bez menjanja brzine. Dači, mom nekadašnjem mentoru, zasuzile su oči dok sam sedeo i turirao svog starog druga u vožnji. Ne znam kako, ali se iznenada pojavio tračak zdrave pameti kod mene da bih samo par sati pre preuzimanja motora mogao ogrebati motor i tako upropastiti kupovinu, tako da sam odustao. I dan danas se kunem da je Hjosung Akila 250 GV izvanredan motor, brz, siguran i udoban, ali moje iskustvo sa zvaničnim uvoznikom ne želim niko da doživi.

Zahvaljujem se bratu Voji koji je Orla prevezao sa mesta nesreće, zetu i sestri gde je motor bio dok sam bio na VMA, Pani na pripremi, Vujketu koji je motor ovezao i dva puta išao po njega u Beograd, Miki Jaj…Jabuci na strpljenju u čekanju delova, Sanji i Čupi na popravci bisaga i Dači prilikom pomoći u prodaji. Svi oni su doprineli da se Orlu ponovo vrati duša, a samim tim nekako i meni.

I ako Bog da Orao i ja ćemo se sresti ponovo negde na putu…


Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Scroll to Top