ОКУПАЦИЈА


,,Дај Бунар шта драмиш, каква окупација?“, рекоше неки након читања последњег блога. Него шта је? Хајде да видимо да ли ћу оне који још не верују моћи да освестим.

Узмимо за пример невладине организације (НВО) и медије. Неколико примера у последњих пар недеља је сасвим довољно, да не помињем безброј примера из ранијих година којих спавачи неће да се сете.

Први пример је сведочење Соње Бисерко, председнице Хелсиншког одбора за људска права у Србији, коју је Хрватска ангажовала као ЕКСПЕРТА у својој тужби за геноцид против Србије пред Хашким трибуналом. Да не бих препричавао овде скоро сат времена њеног сведочења иза затворених врата имате у овом чланку кога интересује, али укратко се њене глупости могу свести на следеће:
– Србија се прва отцепила од СФРЈ, а њен Устав из 1990. је био први сецесионистички документ.
– Припреме Србије за геноцид су почеле десет година пре почетка рата
– У склопу тих припрема за геноцид Србија је реорганизовала ЈНА тако да је ЈНА у грађанском рату била српска војска која је извршила геноцид и рушење СФРЈ
Ове изјаве би сваком, али сваком ко је у то време живео у СФРЈ требале да буду смешне јер сама чињеница да је она од стране Хрватске позвана као ЕКСПЕРТ и за реорганизацију ЈНА доводи било какав кредибилитет именоване у питање јер није служила ни војску, а камоли на неки други начин била упућена у организацију исте. Оно што овде забрињава је то што у историји скоро да не постоје случајеви да грађанин једне државе пред међународним судом сведочи у корист друге државе, а поготово не у тако великим и деликатним процесима као што је геноцид. Зашто је Бисерка сведочила тако како је сведочила? Можда због оца Србина покушава да уклони генетско наслеђе? Или можда зато што јој је брат погинуо као припадник Збора народне гарде у борби са Србима у Крајини? Или што рођена сестра не разговара са њом годинама због њене антисрпске хистерије? А можда јој нека од двадесет, тридесет година млађих љубавница није узвратила љубав? Разлога за своје фрустрације ова жена има заиста много, али ако нејдемократскији међу демократама кажу да није страни плаћеник, мада не знам шта би друго могла да буде у овом случају када је плаћа Хрватска, онда је још горе ако верује да је истина оно што је рекла, у ком случају је зрела за кошуљу која се копча на леђима. Свеједно је у оба случаја држава требала да реагује и да је затвори или у затвор или у лудницу и да забрани рад те и такве НВО којој је она председник. Зашто није?

biserko

Након неког времена СНП Наши су објавили списак 30 јавних личности које су окарактерисали као “србомрсце, интелектуални отпад и политички муљ“. Медији су букнули и није се знало ко се више утркује у осуди таквог “говора мржње“ којим се “угрожава слобода и основна људска права сваког појединца и нарушавају темељи уставног поретка“. На тој листи се, а како другачије, нашла и Соња Бисерко, чија је НВО још 2008.године издала књигу “Самоизолација: реалност и циљ“ у којој је наведен списак од 57 професора и научних сарадника са Београдског универзитета, као и других јавних личности, који због “национализма“ морају бити “позвани на одговорност, а њихови радови цензурисани“. Списак тих “проблематичних“ професора предводе професори са Правног факултета у Београду јер представљају “антихашки лоби“ и “пропагирају аутохтоне српске православне вредности“. Значи када Бисерка проспе своје бисере на 526 страна писаних на “новохрватском“ језику и направи поименични списак припадника српске интелектуалне елите (проф.Владета Јеротић и Коста Чавошки, писци Момо Капор, Добрица Ћосић и Брана Црнчевић, режисер Емир Кустурица, новинари Богдан Тирнанић и Љиљана Смајловић и др.) којим позива на чистку, то је слобода изражавања, а када то ураде СНП Наши то је говор мржње? Како је то могуће? У чему је разлика ако је исти Устав прекршен од стране Соње Бисерко и њене НВО (још је на насловној страни Србија приказана без Косова и Метохије, што је у старту противно Уставу, или од стране једне десничарске организације, осим у Сорошевим парама? Можда је сада јасније зашто власт тада није реаговала него користи двоструки аршине дириговане споља и још у медијима промовише жену очигледно оболелу од тешког облика параноје. Па господо демократе да ли се то зове демократија или окупација?

Други пример су “Кучке у црном“. Не знам како су омашеле петнаестогодишњицу од почетка дивљачког бомбардовања Србије 24.3., али само два дана касније 26.3. активисти НВО “Жене у црном“ су одржале “перформанс“ којим су се у сред престонице посрале на главу жртвама и херојима бомбардовања, као и на читаву Србију коју 19 земаља није успело војно да пороби. Док се српским мајкама забрањује одлазак на гробља на Косову и Метохији, док се најрођенијима забрањују окупљања са сликама несталих (о чему сам већ писао у блогу поводом “перформанса“ породице Битићи), док се ветерани још увек боре за дневнице и здравствено осигурање, дотле се о трошку грађана Србије у нашим болницама лече рањени припадници Ал Каиде (терористи са југа Србије, повратници из Сирије), а кучке се обезбеђене кордоном полиције ваљају и вриште у центру Београда, носећи табле на којима признају да су Срби починили и злочине за које читав свет већ зна да су медијске намештаљке, као што је нпр.Рачак. Све то изазива још веће понижење ако се зна да на петнаестогодишњицу бомбардовања Србије у Београду није организована никаква масовна јавна манифестација, нити се огласио апсолутни господар стварног и виртуелног света, а како је кренуо и подземног, Аца Лабело, док су се у братским источноевропским земљама организовале масовне демонстрације уз обавезну осуду бомбардовања од стране њихових лидера. Међутим, ако се није огласио поводом петнаестогодишњице бомбардовања Аца се сутрадан свечано кезарио у медијима јер је ставио ону трешњу на шлаг понижавања читаве нације потписивањем војног споразума са америчком владом.

Тог истог дана је портпарол ПТЈ МУП-а Србије Радомир Почуча на свом фејсбук профилу позвао навијаче Партизана, Звезде, Рада и Војводине да се не туку између себе већ да се удруже против заједничког непријатеља, односно “Кучки у црном“. Ухапшен је 7.4. због кривичног дела “угрожавања сигурности лица“, а тог истог дана је ухапшен и Иван Ивановић, припадник СНП Наши, због објављивања горенаведеног списка србомрзаца које је оквалификовано као кривично дело “изазивања расне и друге дискриминације“. Када су се на друштвеним мрежама почеле појављивати групе подршке Радомиру-Бати Почучи и коментари од неких најзад пробуђених спавача који су се сетили да имају и државу у којој живе, по први пут се у Дневнику РТС (први пут!) појавио прилог у којем нас Владимир Водинелић са Правног факултета Универзитета Унион упозорава да “лајкујемо паметно“, јер се лајком “изражава своје мишљење…што подлеже ограничењима као и сваки други говор који се огреши о Кривични законик“. Број људи који подржава нечије мишљење које је у супротности са правним поретком је НЕБИТАН, сви су одговорни! Значи плаћеничке НВО могу да одржавају перформансе обезбеђене полицијом којима понижавају читаву нацију, и то није подривање правног поретка, а давање подршке на друштвеној мрежи човеку који је написао оно што већина Срба мисли јесте? Да ли је сада јасно вама борцима за демократију и слободу мишљења под каквом се цензуром налазимо и у каквом једнобезумљу живимо? Ако то није окупација онда шта је? Поробљавање?

И трећи пример у задњих пар дана који је скоро незапажено прошао: у Дому воске Србије у Београду је 10.4. била заказана промоција књиге пуковника Војске Републике Српске Ратка Шкрбића “Сребреничка подвала“. Дана 9.4. Министар одбране Небојша Родић је ту промоцију отказао након писма упућеног од стране Наташе Кандић и Фонда за хуманитарно право у којем се ЗАХТЕВА “да (Министар одбране и Начелник генералштаба) онемогуће одржавање овог скупа у просторијама државних институција и да на тај начин покажу поштовање према жртвама најтежег злочина почињеног на територији бивше Југославије у ратовима деведесетих, као и да Република Србије поштује своје међународне обавезе.“ У том писму се не наводи ниједна једина примедба на садржај књиге у којој пук.Шкрбић, који је био вештак одбране у случајевима против ген.Толимира и Милетића пред хашким трибуналом, износи ИСКЉУЧИВО доказе које је добио у документима од тужилаштва, из којих се закључци дијаметрално разликују од теза изнетих у оптужницама. Значи позаната “хуманитарка“ која се залаже за разне врсте слобода у име “помирења на овим просторима“ чини све да документована истина о Сребреници не доспе у јавност за разлику од оне коју пропагира она и њена НВО. Хајде што се тиме разоткрила права природа те НВО и њене председнице, која је сваком патриоти требала од почетка бити јасна, него што се изнедрило питање ко то нама командује војском? Можда ни то мешање НВО у командовање није окупацијаа?

Нажалост примера има много, али сам навео само ова три најсвежија како бих показао у каквој окупацији живимо. Следећи корак је тотално поробљавање јер више нећете смети да имате своје мишљење које ћете моћи негде у јавности да кажете или напишете. Зато својим текстовима покушавам да пробудим оне спаваче који читав живот проведоше у чекању нечега за шта ни сами не знају шта је. Ваљда ће најзад схватити да времена нема. Пишите државним организацијама и медијима, организујете се, идите на трибине, изнесите своје мишљење док вам га потпуно нису забранили. Питајте како то климактерична лезбача може да прави спискове за одстрел, а неко други не може? Ако су је некада штитили Душан Михајловић и Раде Булатовић питајте ко је сада и зашто штити? Ко јој то дозвољава да хара Србијом и прикупља податке о избеглим Србима из Хрватске и још за тај обавештајни рад добија значајна средства од те исте Хрватске? Питајте зашто се највиши државни органи не придржавају Устава и закона које су сами писали, јер ако Соња Бисерко лаже, а сви смо видели да лаже, ако Наташа Кандић лаже, а сви смо видели да лаже, ако “Жене у црном“ лажу, а сви смо видели да лажу, значи ако те НВО својим лажима директно подривају уставни поредак једне суверене земље и раде на њеном распарчавању, зашто држава ништа не ради да то спречи? Ако су њихова недела већа, а јесу, много већа, од оних за које су притворени Почуча и Ивановић зашто су онда још на слободи? Питајте где је та правна држава коју власт помиње у медијима? Или је правда старлета доступна само богатима и моћнима, а сиротињи се не даје?

Држава не да не ради ништа поводом деловања таквих НВО него још негде око 27 милиона евра (према подацима Центра за развој непрофитног сектора) издваја годишње за рад око двадесет хиљада (и бројем: 20 000, добро сте прочитали) регистрованих невладиних организација од којих су неке чисте испоставе страних обавештајних служби. Осим тога, пазите сад ово, ОСИМ ТОГА у протекле четири године наша мајчица Србија и локалне власти су за донације НВО издвојиле 400 милиона (и словима четристо 000 000) евра!!! Зашто толике паре иду између осталог и страним агентима који су већ плаћени од стране спонзора из разних земаља, а ми шаљемо СМС поруке и скупљамо паре на кашичицу за лечење наше деце? Зар није логичније да се финансирање ускрати НВО које се дотирају из иностранства, а тај део пара усмери за лечење деце? Изгледа да је логика задржана на царини пре уласка у Србију. Путин је у Русији 2012. прво увео контролу НВО, а након резултата које је добио прошле године је донео закон да се све НВО које се финансирају из иностранства, а баве се унутрашњом политиком Русије, морају регистровати као страни агенти, односно организације којима стране државе плаћају политичко деловање. Просто.

Е, али ми немамо Путина, ми имамо Тому Гробара. Али имамо и Ацу Лабела, премијера који координира рад тајних служби. Питајте га да ли народ плаћа рад тих служби да би пратили ко шта лајкује и дели на друштвеним мрежама или да заштите државу од деловања страних агентура? Питјте га зашто нико не сме јавно да изнесе ко финансира “Жене у црном“? Питајте га зашто Тужилаштво за ратне злочине не може и поред свих доказа да осуди ниједног ратног злочинца док се у околним земљама не могу сабрати године робије које су Срби добили за злочине који су доказани изјавама плаћених сведока? Питајте га зашто у медијима није обележен Дан државности већ је медијски простор тог дана у потпуности био посвећен Светском дану Рома? Питајте га зашто нам већ једном не каже под чијом смо окупацијом?

Али опет кажем: није највећи проблем то што постоје Соња Бисерко, Наташа Кандић и “Кучке у црном“, проблем је што ви ћутите и мислите да је окупација тешка реч.

Број прегледа (прочитано): 0

 

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.