МЕНТАЛНА ДЕРАТИЗАЦИЈА (ОРУЖЈЕ)

После туче са својим колегом и другаром са којим сам монтирао климе која се десила 25.12.2009., Прекршајни суд у Шапцу покрене ДВА прекршајна поступка против нас двојице због нарушавања јавног реда и мира: један због туче наведеног датума, а други због туче 4.1.2010. која се никада није десила. Одакле им тај други датум до данас је остала тајна.

Прекршајни поступак је покренут по пријави тог некадашњег другара, који је тучу и изазвао надајући се другачијем исходу.

Дана 22.4.2010. дођу инспектори из ПУ Шабац код мене. Звоне, ја отворим, они се представе и покажу легитимације, кажу да морају да поразговарају са мном. Пустим их унутра, а они кажу да предам наоружање које имам, јер је то по новом закону док се прекршајни поступак не заврши како не бих наудио лицу са којим сам имао сукоб. Питам која је ту логика кад сам га за четири месеца могао убити сто хиљада пута да сам хтео, али увидевши да питам на погрешном месту доносим им револвер за који уредно имам дозволу за поседовање, ЦЗ Магнум 357 са 5 метака. Ниједног тренутка се нису окренули да виде одакле сам им донео оружје, већ су остали да стоје у дневној соби (битно за касније). Дају ми Потврду о привремено одузетим стварима и оду.

Након добијања позива идем код двоје судија за прекршаје којима дајем исту изјаву и наводим да се други случај од 4.1.2010. није никада десио јер се након туче више нисмо ни видели. Та друга госпођа судија ме упорно пита ”зашто би они покретали пријаву за нешто што се није десило?”.
Решење да се ослобађамо кривице по том другом датуму је донето 29.6.2010.

Иако је прекршајни поступак у току ПУ Шабац доноси решење 6.1.2011. којим ми ”налаже да најкасније у року од годину дана отуђим одузето оружје и муницију, односно да нађем купца, у противном одузето оружје и муниција постају власништво Републике Србије“. Жалбу МУП РС у законском року сам поднео 26.1.2011. услед недостатка правног основа за одузимање оружја (погрешно утврђеног чињеничног стања), тражећи да ми врате оружје.
Управа за управне послове МУП РС доноси 2.3.2011. решење којим се поништава решење ПУ Шабац управо ”због непотпуно и неправилно утврђеног чињеничног стања”.

Настрадао сам у тешкој саобраћајној незгоди 27.3.2011.

После неких осам месеци, колико сам те године провео по болницама, покушавам да сазнам шта се дешава са поступком и зашто ми још увек не враћају оружје. Шаљем млађу ћерку код референта за наоружање који се налази у ”голубарнику” зграде СУП-а у ул.Лазе Лазаревића у Шапцу, јер због стрмих степеница нисам могао да се попнем на штакама. Ћерка силази изнервирана јер жена која је радила као референт није хтела да сиђе иако јој је објашњено због чега не могу да се пењем и још је викала на њу јер не може да нађе поступак, па ће ме накнадно обавестити писаним путем. То је било у новембру, или почетком децембра 2011.

И онда почетком јануара 2012. следи победа: од ПУ Шабац добијам Захтев о покретању новог прекршајног поступка против мене јер ”НИСАМ АДЕКВАТНО ОБЕЗБЕДИО ОРУЖЈЕ У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ О ОРУЖЈУ И МУНИЦИЈИ, ТЈ. НИСАМ ЗАКЉУЧАО И НА ДРУГИ НАЧИН ОБЕЗБЕДИО ДА НЕ ДОЂЕ У ПОСЕД НЕОВЛАШЋЕНИХ ЛИЦА”, али са датумом 12.4.2011.???

Позив за давања одбране код судије за прекршаје добио сам у јануару 2012. и одбрану сам писаним путем уручио 1.2.2012., а веровали или не, како то код мене бива, када сам се вратио кући чекала ме је доставница из поште. Одмах сам отишао у пошту да видим шта је стигло и уручили су ми решење Прекршајног суда у Шапцу ОД 24.1.2012. којим се обуставља поступак против мене и другара због нарушавања јавног реда и мира ЗБОГ ЗАСТАРЕЛОСТИ ПОСТУПКА!!!

У одбрани сам навео где су се инспектори налазили и где се оружје налазило, тако да ни овлашћено лице, а камо ли неовлашћено, не би могло да дође до оружја, што они са места где су стајали свеједно нису могли да виде. То као прво, а друго, АКО ЈЕ ПРЕКРШАЈ ПОСТОЈАО У ТРЕНУТКУ ОДУЗИМАЊА ОРУЖЈА 22.4.2010. ЗАШТО ЈЕ ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК ПОКРЕНУТ ТЕК НАКОН ГОДИНУ ДАНА 12.4.2011., И ЗАШТО МИ ЈЕ УРУЧЕН У ДЕЦЕМБРУ 2011. НАКОН МОГ ЗАХТЕВА ЗА ПОВРАЋАЈ ОРУЖЈА?

Данас, 20.3.2013. сам отишао у Прекршајни суд да ургирам и видим зашто никакво решење нисам добио након више од годину дана од давања изјаве. Једва сам се попео уз #$%&/*# степенице са препустима на први спрат мислећи да је ту писарница. Међутим писарница је на другом спрату и ја седох у ходник како бих прикупио снагу да се попнем. Препознао ме радник обезбеђења, који је раније био конобар код једног другара у ресторану, и он однесе моју писану одбрану где су се налазили и подаци о предмету. После неких петнаестак минута долази и каже ми да је госпођа која је судија рекла да ће донети решење о НЕПОСТОЈАЊУ ПРЕКРШАЈА, а да ће након тога бити донето друго решење о томе да ли ће бити оружје враћено. Упитао сам га зашто та решења не донесе одједном, рекао ми је да ју је питао, али да је она одговорила да МОРА ЈОШ ЈЕДНОМ ДА ПОГЛЕДА ПРЕДМЕТ. После више од годину дана???

Расплет догађаја није ни битан, вероватно ће ми вратити оружје, али ми неће обновити дозволу за држање, тако да ћу морати да га продам, али се надам да схватате у каквом систему живимо. После више од три године они не могу да реше тако прост поступак: Прекршајни суд је чекао да истекне две године и поступак застари, иако се онај који је поднео пријаву није ни појављивао на суду, а када је изгубљен законски основ да одузето оружје држи код себе ПУ Шабац покреће прекршајни поступак зашто оружје није било чувано у складу са Законом о муницији…А ко зна и где је оружје сада…

Неко ме упита из пријатељске намере зашто губим време и живце борећи се против система, без икаквог изгледа за победу, када већ умем да пишем много лепше ствари од тужби, молби, жалби?

Зато што имам мозак, само зато.

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.