Демонстрације 9.3.1991.


Демонстрације 9.марта 1991. су кључни догађај у сценарију за разбијање СФРЈ. Полазећи од претпоставке да је ЈНА најтврђи орах, требало је демонстрацијама створити ситуацију која наводно измиче контроли, што би натерало ЈНА да интервенише, а што би изазвало револт народа против војне диктатуре. Била је спремна и кампања како би се ЈНА прогласила издајничком, тако да би блаћењем ЈНА била онемогућена мобилизација југословенски оријентисаних људи у Србији, Црној Гори и Македонији. Тиме би ЈНА биле везане руке у случају побуне ,,за очување демократије” у Хрватској и Словенији. ЦИА је била сигурна да ће овај план упалити и да ће разбијање Југославије кренути из Београда, али критична маса на демонстрацијама није достигнута, па је разбијање кренуло из Словеније.

(Вук Драшковић на балкону позоришта са лидерима опозиције током демонстрација)

Постоји снимак разговора између генерала Благоја Аџића, Начелника ГШ, и Радмила Богдановића, Министра унутрашњих послова, у коме Богдановић обавештава Аџића да је ситуација на демонстрацијама под контролом и да ангажовање армије није потребно. Међутим, до ангажовања ЈНА је у малом обиму дошло, о чему Савезни секретар за народну одбрану, генерал-армије Вељко Кадијевић, у својој књизи “Моје виђење распада – Војска без државе” каже следеће: ,,ЈНА је разбила демонстрације српске прозападне опозиције 9. марта 1991. године и онемогућила је да насилним, нелегалним путем узме власт у Србији, пошто је на изборима у децембру 1990. године уверљиво поражена.

Први покушај модела са којим је Запад успео касније да узме власт у Србији (употребом багера, што је права срамота, пре свега за војску и њеног врховног команданта Милошевића), Грузији и Украјини, изведен је у Србији 9. марта 1991. године. ЈНА га је онемогућила и потпуно поразила и то пошто су српска полиција и њени специјалци били сасвим разбијени од демонстраната. Наређење за употребу ЈНА ја сам издао када су демонстранти провалили кордон српске полиције код ,,Лондона” и напали зграду ССНО, где сам се ја налазио са мојим штабом. Одлука Председништва СФРЈ за употребу ЈНА је стигла касније. Борисав Јовић као председник Председништва прикупљао је сагласност чланова Председништва телефоном. Није био у Београду иако је био добро обавештен шта се спрема, него је побегао у неко своје село у Србији. Да смо чекали док он прикупи сагласност чланова Председништва све би било касно и, у најмању руку, са много више тешкоћа био би извршен задатак. ЈНА је деловала по уставу и у самоодбрани. Брзо је растерала демонстранте без икаквих жртава.”

Тих неколико истераних тенкова нити је могло, нити је имало за циљ да угуши опозицију, већ да њиховом ментору Ворену Цимерману пошаље јасну поруку да је армија спремна да брани народ. Да је ЦИА била умешана у демонстрације није никаква тајна, јер је постојао снимак разговора Томислава Мерчепа са двојицом оперативаца. Какве везе има већ тада декларисани усташа Мерчеп са демонстрацијама у Београду? О томе сведочи снимак разговора између оперативца савезног МУП-а и Веселина Шошкоћанина, наведен у књизи ,,Вруће везе” Милана Видојевића и Драгољуба Булата.
– Оперативац: Ало…
– Шошкоћанин: Да, једна информација, велики број ХДЗ-оваца је учествовао из вуковарске општине на демонстрацијама 9.марта.
– Оперативац: То у Београду?
– Шошкоћанин: Да, продавали су злато од обијених златара у Београду, продавали у Вуковару…Мерчеп је повео око три аутобуса својих јуришника за Београд. Нека коалиција постоји између неке странке и ХДЗ-а поводом тих догађаја.
– Оперативац: Одакле је Мерчеп, из Вуковара?
Шошкоћанин: Из Богдановаца. То је село поред Вуковара.
– Оперативац: То је 9.марта?
– Шошкоћанин: Да, и хвали се да га је звала нека странка, да л’ га је звао УЈДИ или неко, или СПО, не знам…
– Оперативац: Добро.
– Шошкоћанин: Мислим, то је сигурна информација и тачна, а вођа им је био, њихов вођа који је био директно с њима укључен, он је долазио са црним Мерцедесом новосадске регистрације…Глишо…
– Оперативац: А тај вођа странке?
– Шошкоћанин: Овај вођа странке, тај је организовао, а овај је био вођа који је директно учествовао у том вандализму…
– Оперативац: Добро, а овај Томислав Мерчеп, којој странци спада, ХДЗ?
– Шошкоћанин: Да, то је све ХДЗ.
– Оперативац: Добро, а знате ли кога сте звали?
– Шошкоћанин: Знам, речено ми је, ја сам добио такво обавештење, да кажем шта сам требао да кажем.
– Оперативац: Добро…
– Шошкоћанин: Мислим, ја немам ништа више да кажем…
– Оперативац: Добро Вукашине…
– Шошкоћанин: Мислим, ако се нешто буде догађало код нас током ноћи, припремају напад на нас, знате, снима нас из хеликоптера…и ја ћу вас обавестити…
– Оперативац: Је л’ имате Ви телефон тамо?
– Шошкоћанин: Да, 61-106, позивни 056 и 61-109.
– Оперативац: А презиме како Вам је?
– Шошкоћанин: Шошкоћанин…то се може повезати, знате, оно све што се десило…
– Оперативац: Да, да…
– Шошкоћанин: Довиђења и живели…

Из разговора се види да је Вук Драшковић тај који је одговоран за долазак усташа у Београд на демонстрације, а самим тим и за пљачку коју су исти починили. Највећи љигавац на политичкој сцени на овим просторима, а и шире, пре демонстрација се обратио Фрањи Туђману за помоћ, што само показује на шта су све били спремни лидери опозиције да би дошли на власт. Како је некадашњи кафе-кувар Мике Шпиљка многе младе и средовечне људе преварио, завео их причом о монархизму, равногорству и обнови Србије можете прочитати овде. О каснијим издајама и позивању Била Клинтона да интервенише у Србији и смени Милошевића не бих да трошим тастатуру.

Вукашин Шошкоћанин (1958) био је ратни командант Срба у Хрватској као и председник месне заједнице и командант одбране Борова Села у Хрватској.  Средином маја 1991. године у преподневним сатима док се враћао из посете избегличком кампу у Војводини, удавио се у Дунаву у ,,бродској несрећи”. Милан Парошки је јавно довео у питање званични узрок смрти и изнео тврдње да је ронилац, иначе припадник Службе државне безбедности, одговоран за Вукашинову смрт. Околности његове смрти никада нису у потпуности разјашњене.

Постхумно је одликован звањем ,,Народног јунака” на великој, народној, српској скупштини у Белом Манастиру 25. септембра 1991. године. У Илоку је 21. фебруара 1992. године Вукашин добио улицу. Основна школа у Боровом Селу је добила назив управо по овом хероју.

Томислав Мерчеп је један од најсуровијих хрватских усташа, чија је специјалност била убијање беспомоћних стараца, жена и деце. Волио да се јавно хвали својим злочинима и суђено му је за ,,само” 43 убиства српских цивила, али никада није правоснажно осуђен. Чак је ,,због процедуралних грешки” потпуно ослобођен оптужбе за зверско убиство загребачке српске породице Зец, укључујући и њихове малолетне ћеркицe, иако су злочин његови потчињени у потпуности признали. О томе више имате овде.

ЦИА је 19.10.1995. објавила детаљан извештај, под ознаком „строге тајне”, шифрован као „ЦИА-ЕУР, 95-40224, и под звучним насловом: „Хрватска: Улога Томислав Мерчепа у масакрима над Србима”. Са тог извештаја је скинута ознака поверљивости у марту 2004. и доступан је на сајту ЦИА. Документ можете погледати овде.

Без обзира на доступност информација ,,демократска” власт није покренула никакав поступак поводом доказаних убистава српских цивила и војника ЈНА од стране Томислава Мерчепа. Ваљда вам је онда јасно зашто су се Борис Тадић, као председник Србије, и побратим Иво Јосиповић, као председник Хрватске, држали за руке.

 

 

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.