Zelenovićeva demokratija

 

U petak pre izbora (19.6.) čekam na red za šišanje. Na stolu par novina, na naslovnoj strani ,,Podrinskih” Zelenović sa svitom, piše nešto u stilu ,,Lista za Šabac je pobedila” (ne sećam se tačno). Čekaj majstore, kako pobedila kada izbori nisu ni održani?

Kada sam završio šišanje krećem do centra da posetim Bazar starih i umetničkih zanata. Mimoilazim se sa gradskim autobusom, zelenim, sa Zelenim. ,,Šabac je naš”, piše na zelenom. Latinicom, kao što su i linije na autobusima ispisane latinicom.

Sa bilborda širom grada se smeši Zelenović sa  porukom ,,Šabac je naš”. Na Fejsbuku svako malo iskače Zelenović sa sponzorisanom reklamom ,,Šabac je naš”. Čekaj bre, ko si TI čiji Šabac jeste, a ko sam JA čiji Šabac nije?

Pošto su Zelenoviću u nastupima usta prepuna demokratije, pokušaću da narod sa memorijom zlatne ribice podsetim na neke stvari.

Prvi put sam čuo za Nebojšu Zelenovića prilikom afere oko promene smena u šabačkim osnovnim školama, kada je kao poslanik u Skupštini Srbije bez javne rasprave progurao predlog tri gradske učiteljice, koje su se, pored zimskog i letnjeg raspusta, Uskrsa, Božića i drugih praznika, žalile  kako nisu mogle da stignu na sve slave, da se posle 50 godina istog režima promene smene u školama, ignorišući potpise 7000 roditelja na peticiji protiv promene smena. Grupa nas je više puta išla u protestne šetnje, ali se on kao poslanik povodom toga nije ni oglasio. To je bio prvi susret sa ,,Zelenovićevom demokratijom”, što sam sve opisao na blogu u tri članka: ,,Zašto ne idem u školu”, ,,Smena savesti”  i ,,Prosveto, jadna li si”. I svaki put kada bi mi Aleksa (sin koji je tada imao 9 godina) posle prve smene zaspao za stolom poželeo sam Zelenoviću da ispričam priču o ljubavi, psu i majci.

Odmah nakon te afere u junu 2014. izabran je za gradonačelnika Šapca. U gradsku upravu je doveo svoje ljude, a odjednom su se pojavile i neke NVO i udruženja građana, koja su zajedno sa glavnim gradskim urbanistom počele da se igraju sa gradom. U više članaka sam pokušavao da objasnim da se saobraćajna rešenja bez dugoročnog plana nikada nisu pokazala kao dobra, što se kasnije i pokazalo na primeru ulica Kralja Aleksandra i pogotovu Karađorđeve, jer su pare građana trošene bez njihove saglasnosti, a umesto rešenja stvarane su sve veće gužve u gradu. Sve sam slikao i argumentovano naveo probleme, čak sam i na TV Šabac gostovao u emisiji ,,Poligon” 27.11.2015., gde su mi protivnici bili upravo članovi udruženja koji su propagirali biciklizam i crtali staze, koje je gradski urbanista usvajao bez ikakvog plana. U toj emisiji sam prvi put pomenuo POUM-plan o održivoj urbanoj mobilnosti i poneo kopiju ,,Priručnika o planiranju biciklističkog prometa u urbanim sredinama” do 2020., na osnovu kojeg je trebalo izvršiti planiranje i usvajanje rešenja za grad Šabac. Tada za toj plan niko nije čuo, a i ako jeste niko ga osim mene u javnosti nije pomenuo. U Priručniku je to planiranje uvođenja biciklističkog saobraćaja razrađeno do detalja i po fazama, ali Priručnik nisam imao kome da dam, pošto u emisiji nisu hteli da se pojave ljudi od struke, jer oni prilikom izrade tih projekata nisu ništa ni pitani (sve je opisano na blogu u kategoriji Saobraćaj). Osim što se nije osvrtao na struku, Zelenović se nije osvrtao ni na peticije koje su pisali građani naselja gde je to igranje sa saobraćajem vršeno, što mu je posle promene smena u školama već postala praksa.

O tome kako Zelenovićeva svita sa tim udruženjima, gde se stalno pominju ista lica, rukovodi gradom pisao sam u članku ,,Mural” i ,,Čiji je Šabac”.

O aferi ,,Vodovod” iz 2015/2016., kada je Zelenović doveo za direktora javnog preduzeća na teritoriji Šapca Aleksandra Prodanovića iz Sremske Mitrovice, koji je naneo ogromne štete preduzeću odbijajući da postupi po rešenjima suda i Inspekcije rada, a koje su direktno plaćali građani Šapca, pisao sam u članku ,,Direktor Vodovoda jači od zakona”. Nekoliko njih je tužilo ,,Vodovod” zbog nezakonitog otpuštanja, a odštete koje su tražili opet treba da plate građani Šapca. Kako to kod nas obično biva, za svu štetu koju je naneo preduzeću i građanima Šapca Prodanović je kažnjen tako što je smenjen sa mesta JKP ,,Vodovod-Šabac” i prebačen na mesto direktora JKP ,,Toplana Šabac”.

Veći deo 2015. i deo 2016. proveo sam u prepisci sa Gradskom upravom, JKP ,,Vodovodom” i Zaštitnikom građana, jer sam insistirao na poštovanju Ustava i Zakona u poslovanju javnih preduzeća. Pošto računi nisu dolazili na pismu u skladu sa Ustavom i Zakonom obavestio sam JKP ,,Vodovod” da prestajem da plaćam račune dok svoje poslovanje ne usklade sa zakonskom normativom (obratio sam im se i elektronski i u pisanoj formi). Tražeći link za taj tekst ustanovio sam da ga na blogu nema, što znači da je ili prilikom neke od rekonstrukcija bloga izgubljen ili sam ja zaboravio da ga postavim. Da ne bih dužio, posle silnog prepisivanja od godinu dana Zaštitnik građana je doneo rešenje pod pretnjom kazne da Gradska uprava i javna preduzeća koja je osnovao grad moraju da se pridržavaju zakonskih odredbi u vezi komunikacije sa građanima. Iako sam imao kompletnu dokumentaciju koja dokazuje da sam bio u pravu, javni izvršitelj Mila Milosavljević mi je potpuno bespravno otela oko 4500 dinara njenih ,,troškova” za naplatu duga, koji sam i rekao da ću platiti kada ,,Vodovod” dostavi račun u skladu sa zakonom. Najgore od svega je bilo kada sam došao kod gradskog ombudsmana, koji je rekao da povodom mog zahteva neće ništa preduzimati ,,jer je i latinica službeno pismo”. Da li možete to da zamislite: pravnik koji prima platu od građana da štiti njihova prava ne ume da protumači jedan jedini član Ustava Srbije (čl.10) vezan za službenu upotrebu jezika i pisma? Žao mi je što nema teksta da vidite koliko je teško biti Srbin u Srbiji, ali ću pokušati da ga nađem i postavim ponovo. Uglavnom se problem Nebojše Zelenovića i Gradske uprave sa službenim pismom iskristalizovao, što se videlo i po putokazima u gradu, a kasnije pokazalo i otvaranjem ZVANIČNIH stranica na društvenim mrežama Gradonačelnika Šapca, Turističke organizacije Šapca, Narodnog muzeja, itd. na latinici, što je naravno u suprotnosti sa već pomenutim članom Ustava.

Prošle godine se podigla prašina i oko Zelenovićeve posete Peći. On je sa delegacijom posetio taj grad u južnoj srpskoj pokrajini navodno u sklopu projekta ,,Sid” (Seed-support of educational and employment development in Albania, Kosovo and Serbia), koji je organizovala Evropska unija. Ako se iz samog naziva projekta vidi da se Kosovo priznaje kao nezavisna država, zašto je onda Zelenović i u čije ime sa delegacijom išao u Peć? Kako to da je baš Šabac određen za saradnju sa nekim gradom sa Kosova? Ako na skupovima ,,Sid-a” u drugim gradovima, pa tako i u Šapcu, nije bilo državnih obeležja, zašto je Zelenović dozvolio da se sa svitom slika ispod zastave nepriznate države i albanske zastave? Slike te sramne posete možete videti ovde.

Nažalost, odavno se moglo videti da je Zelenović ,,zglajzn’o” u autošovinizam. Grad Šabac je 2018. izdvojio preko milion dinara za štampanje sabranih dela Radomira Konstantinovića, čija je knjiga ,,Filosofija palanke” drugosrbijanska biblija, jer razdvaja građansku (u ovom slučaju vojvođansku, pošto se knjiga tamo najviše i primila) i palanačku Srbiju (centralnu, osmansku), kojoj ova druga smeta u napretku i prihvatanju zapadnih vrednosti (pogađajte kojih). Čitava je plejada Konstantinovićevih sledbenika kojima su Srbi za sve krivi, dok im je sve tuđe bolje, od Latinke Perović, preko ,,istoričara” sa Filozofskog fakulteta Dubravke Stojanović, Nikole Samardžića, Radoša Ljušića i Vlade Stankovića, pa do glumaca kao što su Mirjana Karanović, Miki Manojlović i drugi. Iz tog ,,građanerskog miljea” Zelenović je doveo u Šabac na mesto direktora Šabačkog pozorišta Minju Bogavac, koja je ,,zaljubljena u zastavu SFRJ, dok joj je srpska konfuzna”, a na mesto direktora Narodnog muzeja Nelu Tonković, smenjenu direktorku Savremene galerije u Subotici, zbog čega su se Šapčani s pravom pitali kako je moguće da grad od preko 100 000 stanovnika nema kvalifikovane osobe za ta veoma važna radna mesta, već su se ljudi morali dovoditi sa strane. Ako prethodne dve nisu iz Šapca na mesto pomoćnice gradonačelnika za pitanja mladih postavljena je Marija Ratković, rodom iz Šapca. Sve tri, svaka na svom mestu, imaju uticaj na mlađe generacije, a kakav je taj uticaj može se naslutiti iz par slika sa Fejsbuk profila Marije Ratković, ,,teoretičarke i radnice u kulturi”.

Prošle godine u julu mesecu Zelenović je organizovao ,,Zonu novog optimizma”, najveći skup autošovinista u Srbiji. Izuzetna je sramota dovesti u Šabac o trošku građana ljude od kojih dobar deo svoju fizičku egzistenciju zasniva na delovanju protiv Srba i Srbije. Neko bi rekao da je to bio skup psihički poremećenih osoba, samo nepregledanih, ali ne i ja, jer ja nisam ,,neko” (ja bih pored nekih imena dodao i teško ispred psihički).

Svoje autošovinističko delovanje Zelenović je nastavio dovođenjem Milojka Pantića u Šabačku biblioteku, čoveka koji je na svojim istupima prilikom protesta ,,1od5miliona” izjavio da su Srbi krivci za ratove devedesetih, kao i da je Kosovo nezavisno, uz negiranje genocida nad Srbima u NDH (imate ovde). Njega je lično u biblioteku sproveo Zelenovićev politički otac Dušan Petrović, što samo po sebi dovoljno govori. Žao mi je što zbog zdravstvenih razloga Ludog Milojka nisam stigao lično da pozdravim.

Sa druge strane Zelenović je zabranio promociju knjige Vojislava Šešelja ,,U Srebrenici nije bilo genocida” u Kulturnom centru, na čemu mu je nekoliko autošovinističkih vedeta čestitalo, čak i neviđeni smrad kao ,,novinar iz BiH” Dragan Bursać. Znači osvedočeni srbomrzac može u srpsku ustanovu kulture, a čovek koji argumentovano osporava genocid u Srebrenici (bez obzira šta ko o njemu mislio u političkom smislu) ne može u Kulturni centar? To vam je u suštini pravi primer kako Zelenović shvata demokratiju, slobodu govora i ostale floskule kojima se gađa u svojim izjavama.

Odakle tolika bahatost i animozitet Zelenovića prema sopstvenom narodu? Možda se odgovor nazire u činjenici da je Nebojša Zelenović član, ni manje ni više, nego Upravnog odbora NALED-a, ,,nezavisnog, neprofitnog i nestranačkog udruženja”, koje je ,,ključni saradnik Vlade i parlamenta” i čiji su ,,najveći partneri USAID, Nemačka organizacija za medjunarodnu saradnju – GIZ, Evropska Unija, Fond za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva – GGF, UNDP, EBRD, Vlada Kraljevine Holandije, Vlada Kraljevine Norveške, Svetska banka, Institut za otvoreno društvo i drugi”, o čemu više imate ovde.

Iz svega prethodnog nikoga ne treba da čudi to što su američki ambasadori najviše u Srbiji posećivali Šabac, zatim ono Zelenovićevo uvlačenje njegovom nasledniku Entoni Godfriju sa maminim ajvarom, ,,najboljim u Srbiji”, kao i obećana izgradnja ,,Američkog kutka” u nekadašnjem Domu vojske, i to one vojske koja se protiv Amerike i borila.

I to je otprilike to Zelenovićevo političko delovanje vezano za Šabac: od ,,Šapca-bastiona slobode” napravio je ,,Šabac-sabirni centar jugoustaša”, a od ,,Hoćemo li u Šabac na vašar”-,,Hoćemo li u Šabac na autošovinizam”.

Što se tiče igranja sa gradom ono je dostiglo vrhunac sa izradom Vinaverovog trga. Više ljudi me je pitalo šta mislim o tome, ali zaista nisam imao vremena da se posvetim trgu, pošto sam završavao knjigu koju sam pisao više od pet godina. Kako ne pišem ništa napamet čim sam našao vreme dostavio sam zahtev Gradskoj upravi sa sledećim pitanjima:
1. Ko je i na osnovu čega planirao izgradnju Vinaverovog trga? Ako je izgradnja trga bila planirana Generalnim urbanističkim planom (GUP) kada je taj plan bio na javnoj raspravi?
2. Ako izgradnja trga nije bila planirana GUP-om ko je i kada raspisao konkurs za idejno rešenje trga? Gde su uslovi konkursa objavljeni?
3. Da li je bilo više idejnih rešenja i ko je o njima odlučivao? Da li su rešenja prošla javnu raspravu?
4. Ko je radio procenu saobraćajne situacije vezanu za trg i na osnovu čega?
5. Da li je konsultovana saobraćajna inspekcija i saobraćajna policija u vezi promene režima saobraćaja na lokaciji Vinaverov trg?
Zahtev je na jedinstvenom šalteru zaveden 3.2.2020. u 11:49:52 pod brojem 198/2020-08.

Pošto Gradska uprava nije u zakonskom roku dostavila nikakav odgovor obratio sam se Zaštitniku građana dana 4.3.2020., da bi me on uputio na kancelariju Poverenika za informacije od javnog značaja, kome je žalba prosleđena elektronskom poštom istog dana.
Iako sam u prilogu žalbe dostavio i kopiju zahteva i kopiju potvrde o prijemu na jedinstvenom šalteru, dana 23.3. dobijam obaveštenje da žalba nije uzeta u rad POŠTO NIJE POTPISANA. Neću se ovde zadržavati oko tog idiotizma u 21.veku, već sam odmah isti zahtev odštampao, potpisao i poslao poštom.
Onda je počeo karantin.
Kako nikakvog odgovora nije bilo, urgirao sam ponovo elektronski 27.5., da bih dobio odgovor koji imate na slici ispod, čime je obraćanje Povereniku obesmišljeno, jer ću doći na red posle ovih 3337 koji već čekaju na odgovor.

Iz prethodnog može da se zaključi da postupak u planiranju i izradi Vinaverovaog trga nije poštovan, jer da jeste Gradska uprava bi mi u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dostavila odgovore i dokumentaciju (bar u elektronskom obliku). O tome da je i to idejno rešenje slično trgu u Čikagu, kao što je i Trg šabačkih žrtava sa svojih 50 nijansi roze sličan trgu u Kopenhagenu, ne treba trošiti reči. ,,Arhitektinja” (idiotizam rodne ravnopravnosti) Milena Zindović, koja je projektovala trg, navodno nije znala da njena postavka liči na trg u Čikagu.

Trg je izazvao oprečna mišljenja upravo zbog ponovnog kopiranja nečeg tuđeg, a pogotovo zbog apstrakcije nejasne običnim ljudima. Koliko je Vinaverov trg veličanstven govori i podatak da su sa strane morali da dovode ljude koji su obajšnjavali Šapčanima da će ,,oni voleti trg”, a kada ni to nije uspelo onda su po zgradama u gradu delili reklamne letke u kojima je Gradska uprava ubeđivala građane da je trg veličanstven, nijednom rečju ne pomenuvši zašto u obzir nisu uzeta rešenja trga ispred Zorkinog solitera iz 2003. i 2004. Verovatno što spomenik Pop Luki Lazarevići, predviđen jednim idejnim rešenjem nije dovoljno evropski.

Da je trg urađen bez plana koji je prošao javnu raspravu potvrđeno je i prilikom intenzivne predizborne kampanje, zbog čega je i udaren forsaž u izradi ulica, kada su Zelenović i Ksenija Lukić, zamenik predsednika i rukovodilac radnog tima za izradu Plana održive urbane mobilnosti, rekli u vestima 2.6.2020. da se radovi na uređenju ulica i izgradnji 30 km biciklističkih staza, (već čuvenom) usporavanju saobraćaja i ,,prilagođavanja saobraćaja čoveku” vrše baš U SKLADU SA POUM-om! Ne kasnimo mnogo sa izradom plana, samo pet godina od kada sam rekao da ga je trebalo izraditi, ali bolje ikad nego nikad. Izrada POUM-a poverena je Službi za prostorno i urbanističko planiranje Javnog preduzeća „Infrastruktura” Šabac, a Šabac je jedan od prvih gradova u Srbiji koji izrađuje POUM po evropskoj eltis metodologiji. I sve bi to bilo u redu da Nemanja Pajić, predsednik Komisije za urbanu mobilnost, nije rekao da POUM uopšte nije prošao javnu raspravu, niti skupštinsku proceduru (od 1:57 na snimku)!

Znači ovolike rekonstrukcije ulica i drugih javnih površina u Šapcu su urađene u skladu sa planom koji nije ni usvojen? Ako plan nije usvojen kako se to ,,saobraćaj podređuje čoveku”? Kojem čoveku, zar su samo pešaci i biciklisti ljudi? Ili je to bila predizborna kampanja u skladu sa biciklističkom sektom oko Zelenovića?

Ako plan nije usvojen kako se onda grade ovi izdignuti prelazi za ,,usporenje saobraćaja”? Ako plan nije usvojen na osnovu čega se zna da treba vršiti usporenje saobraćaja? Po meni se time od pešaka i biciklista stvaraju debili, jer tek sada neće gledati prilikom prelaska ulice, pošto znaju da se saobraćaj u gradu prilagođava njima, što je u suprotnosti sa ZOBS-om. Da zlo bude veće, ti planovi, ako uopšte postoje, ne idu preko Saobraćajne isnpekcije, nadležne za planiranje saobraćaja u gradu, pa se onda dođe do čistog idiotizma kakav je na ,,Savskoj aveniji”:

Pogledajte šta pokazuje znak, a šta pokazuje horizontalna signalizacija: saobraćajni znak pokazuje da ulica sa prvenstvom prolaza ona koja skreće prema Starom gradu, a puna linija pokazuje da prvenstvo ima ulica prema motelu, zbog čega je na levoj strani i postavljen znak STOP i zaustavna linija. Znači još jednom se sukobljavaju vertikalna i horizontalna signalizacija, kao u nekoliko slučajeva o kojima sam pisao. Kada se na to doda da je biciklistička staza izdignuta, zbog čega se skretanje prema Starom gradu uopšte ne primećuje, šta mislite koliko ljudi je produžilo prema motelu? O idiotizmu da se posle izdignute biciklističke staze na 50 metara nalazi izdignuti pešački prelaz, gde je mogla da se provuče i biciklistička staza, pisaću kada budem pisao o saobraćaju i zavrzlamama koje je obeležavanje ulica bez konsultacije struke izazvalo.

Zelenović najavljuje zeleni grad sa prilagođavanjem saobraćaja pešacima i biciklistima, kao i sa gradskim autobusima na metan. Kakav zeleni grad kada motornim vozilima sada treba tri puta više vremena da prođu od Pop Lukine do Kamička i obratno? Možda nam Zelenović poručuje da vozila što sporije idu manje zagađuju vazduh, što bi verovatno trebao da patentira i zgrne silne pare prodajući patent najzagađenijim gradovima sveta.

Osim toga, tokom radova u naselju Benska Bara u februaru je porušen teren gde su se deca igrala, što je izazvalo revolt mladih, između ostalih i moje dece, koji su skupili 2000 potpisa peticije protiv rušenja terena i predali Gradskoj upravi. Održano je i par sastanaka sa predstavnicima Gradske uprave, gde im je rečeno da je to rušenje po planu izvršeno i da je planirano da novi teren bude izgrađen na novoj lokaciji. Naravno da je to bila laž, pošto nikakvi razgovori sa stanarima povodom toga nisu vođeni, niti je taj plan bio na javnoj raspravi (slika ispod). Naravno da taj novi teren do danas nije izgrađen.

Zelenović je situaciju sa korona virusom iskoristio i protivno zakonskim odredbama o karantinu završio izradu terena, a da nikakav odgovor povodom peticije nije dat. Čak je nekoliko poznatih Šapčana, sklonih Zelenoviću, pozvano da daju svoje mišljenje o rušenju igrališta, gde su se svi do jednog osvrnuli na galamu u noćnim satima (iako neki više žive u Sloveniji, nego u Šapcu), koja nikakve veze sa igralištem nije imala. Epilog: deca koja su se borila za igralište na kom su odrasla su prevarena i ismejana, umesto igrališta je izgrađeno ,,interaktivno brdo”, dok je ulica poravnata sa nekadašnjim trotoarima, uz neko nesuvislo objašnjenje o bezbednosti dece, a Zelenović je još jednom pokazao svoje shvatanje demokratije ne uzevši u obzir 2000 potpisa građana Šapca.

Sve prethodno napisano trebalo je biti objavljeno pre izbora 21.6., kako bi narod imao kompletnu sliku o čoveku koji sebe predstavlja kao nekog oslobodioca Šapca. Nažalost, zbog problema sa srpskim pravosuđem (vodim nekoliko sudskih postupaka) i ličnih obaveza nisam stigao tekst da objavim na vreme. Ali, u subotu se ponavlja glasanje na 27 biračkih mesta, pa možda tim biračima uspem da otvorim oči, kao što sam hteo da biračima u samom gradu pokažem da ne moraju da biraju između dva zla. Jer, po meni, nikakve razlike u bahatosti između Zelenovića i Vesića (recimo) nema: Zelenović je bez plana i javne rasprave sa svojim infrastrukturnim projektima totalno promenio lice grada, što je za mene isti zločin kao što je i Vesić uradio u Beogradu. Ne radi se o tome da li se nekom sviđa Vinaverov trg, izdignuta ulica ili Savska avenija, radi se o tome na osnovu čega je Zelenović utrošio pare građana. Ako se u skoro svim obraćanjima hvali kako građani odlučuju o utrošku budžeta, kako su to građani Donjeg šora ili Benske bare odlučivali o utrošku budžeta ako ih niko ništa nije pitao oko tolikih infrastrukturnih projekata? Kada sam to pitao na Fejsbuk stranici gradonačelnika momentalno mi je ukinuto pravo komentarisanja, što još jednom potvrđuje Zelenovićevo shvatanje demokratije.

Iako bi se mogla napisati knjiga o Zelenovićevim (ne)delima, završio bih sa njegovim potpisom pod brojem 410 na ,,Peticiji protiv progona i poziva na linč kritičkih istoričara”. Ako neko ne zna radi se upravo o podršci gore navedenim proustaški orijentisanim profesorima istorije na Filozofskom fakultetu Nikoli Samardžiću i Dubravki Stojanović, sledbenicima Radomira Konstantinovića i Latinke Perović, koji ne samo da negiraju genocid nad Srbima u NDH, već se žrtvama i izruguju (deo imate ovde). Zbog nereagovanja države 26 akademika, profesora univerziteta, naučnih radnika i umetnika svetskog značaja uputilo je protestno pismo, o čemu javnost nije ni izveštena preko okupacionih medija (više imate ovde). Da li vam je sada jasno da neko ko je predsednik stranke koja se zove ,,Zajedno za Srbiju” podržava ustaško delovanje u Srbiji? Da li vam je jasno da je Zelenovića baš zbog tog autošovinistiškog delovanja juče podržalo osam poslanika Evropskog parlamenta, koji nam, inače, svojim ucenama žele samo dobro? Da li vam je onda jasno za kakav se to Šabac i za kakvu Srbiju Zelenović zalaže? Da li shvatate da je realizacijom velikih infrastrukturnih projekata bez javne rasprave Zelenović privatizovao grad?

Nebojša Zelenović je davno trebao da ode sa političke scene, a da oni drugi pacijenti nikada ne dođu. Žao mi je što su građani Šapca na izborima 21.6. ponovo birali između dva zla, kao što to rade poslednjih dvadeset i nešto godina, a nisu šansu dali nekim drugim, patriotski opredeljenim snagama. Možda je ovaj tekst zakasnio za izbore, ali za shvatanje Zelenovićeve demokratije nije.

 

 

6 Komentara

  1. Milica 9. septembra 2020. Reply
    • BunarAuthor 10. septembra 2020. Reply
  2. Šapčanka Branka 10. septembra 2020. Reply
    • BunarAuthor 10. septembra 2020. Reply
  3. Sineks 10. septembra 2020. Reply
    • BunarAuthor 10. septembra 2020. Reply

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.