ZAŠTO?

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

 

(Tekst napisan 2012.)

Zašto? Zašto se to desilo? Prvo pitanje koje mi je palo na pamet…u trenucima između narkoza kada se ista pojavljivala. Gde je bio Bog? Ako postoji, gde je bio? Zašto to nije sprečio? Čime sam ja to zaslužio? Verovao sam da se dobro dobrim vraća, uvek sam bio pošten i spreman da pomognem, zašto onda? Pokušavao sam u trenucima kada sam se borio za svaki udisaj da pronađem neki znak zašto me kažnjava…

Zašto mene? Zar se bar ja nisam dovoljno napatio u životu? To sam mislio i kad sam doživeo prvu saobraćajku kada su vozači Hitne pomoći na Moskviču sekli krov da bi mogli da me izvade iz kola. Bio sam teško povređen, ali ne i nezalečivo. Mislio sam da sam time ispunio bonus. Ali, naravno, nije bilo dovoljno. Krenuo je rat, ostao sam bez stana iz kojeg nikada nisam izvukao stvari, ranjen sam u Hrvatskoj, zatim i u Sarajevu, gde su me posle masakra u Dobrovoljačkoj tako ranjenog teško maltretirali i izvodili na streljanje. Ne, nije bilo ni to dovoljno. Po povratku u Srbiju su me proglasili ”poginulim ili nestalim licem” pa sam morao da dokazujem da sam živ da bih mogao da dobijem svoje, bukvalno, krvavo zarađene pare koje su ležale na računu i koje su, usled galopirajuće inflacije, za to vreme skoro propale. Potucao sam se i svašta radio u prekomandama da bih prehranio sebe i tek formiranu porodicu. Ni to nije bilo dovoljno. Onda slučaj ,,Desetobrzinac”…Pa Stojadin…Askona jednom…Drugi put…Sve na mojoj strani, kao da imam magnete za budale. Čitav život koji pamtim sam proveo u suđenjima pokušavajući da ostvarim prava koja su me sledovala i nadoknadim pričinjenu štetu. I ostvario sam većinu, ali posle godina i godina suđenja. Zašto onda opet ja? Mislim, ja znam da sam omiljena igračka Vrhovnog Lutkara, ali zar nije mogao malo da smalaksa? Ima još 5-6 milijardi ljudi, što ne ode da se igra sa nekim drugim…

Ne, nije bilo dovoljno. Morao je da pošalje budaletinu da me ubije, u bukvalnom smislu te reči. Ženu koja je tog dana divljala po putu (za šta postoje svedoci), koja je na pravom putu u sred bela dana pošla da obiđe kolonu na svojoj strani i da me, iako je bilo dovoljno prostora da se mimoiđemo, po svoj prilici namerno (za sada drugog objašnjenja nema) udari na ivici kanala na mojoj strani. Morao je da stavi i onu višnju na šlag mojih muka.
Slika vozila dotične prilikom uviđaja, iz koje se može videti da je imala ČITAVU TRAKU ZA PROLAZ (do dolaska hitne ležao sam u kanalu iza znaka).

Jedva sam preživeo, ni doktori na VMA ne znaju da objasne kako, amputirana mi je leva noga skoro do kuka, za funkcije leve ruke se još uvek borim. Ali ona najgora borba tek predstoji, a to je borba za mozak. To je borba da ostanem normalan, šta god to u ovoj zemlji značilo. To je borba protiv ljudske gluposti, borba protiv SISTEMA! Protiv sistema gde posle pet meseci pregleda na nekoliko civilnih i vojnih komisija niko ne može da me proglasi invalidom. Protiv sistema gde sudski procesi traju duže od života (moj posle godinu dana još uvek nije ni počeo, samo su date izjave istražnom sudiji). Protiv sistema gde vas banke reketiraju uz blagoslov države (Poštanska štedionica uzima 1% od svake uplate koja nije penzija, čak i od bedne invalidnine koju primam kao ratni vojni invalid, iako se prilikom svake uplate plaća međubankarska provizija. Kada sam pitao zašto uzimaju reket od novca koji mi se uplaćuje, dobio sam odgovor da su to standardni troškovi koji uzima svaka banka. Otvorio sam račun u Čačanskoj banci, gde tih troškova nema, ali još uvek ne mogu da prenesem primanja u tu banku, jer usled konsolidacije civilnog i vojnog osiguranja, koje traje zadnjih 5 godina, moj dosije od 1.1.2012. još uvek nije prešao iz Beograda u Šabac). Protiv sistema gde Vlada donosi uredbu po kojoj ograničava sramno maksimalne iznose koje osiguravajuće kuće mogu da isplate usled pretrpljenog telesnog oštećenja (meni je ,,Delta Đenerali” osiguranje ponudilo 1 950 000 dinara kao krajnji iznos nagodbe, ,,jer je to u skladu sa uredbom”, a samo osnovni model proteze sa elektronskim kolenom košta oko 3 200 000 dinara, više o tome možete pročitati ovde). Protiv sistema gde vidite koliko ima ,,invalida” tek kad odete na parking tržnog centra…

To je borba koja više boli i od same borbe za život, i od svakodnevnih bolova koje trpim dok mi pokušavaju da slome kontrakture na prstima, i od padova koje sam imao, i od onih koje ću tek imati vežbajući hod sa protezom. To je borba za nevređanje intelekta. To je borba u kojoj se svako veče molim da imam snage i ne pokleknem jednom od osnovnih ljudskih poriva, a to je osveta. I, umesto da svoju životnu snagu koristim za što bolji oporavak, ja je rasipam na tu borbu. Da li onda nazirete odgovor na pitanje ZAŠTO? Odgovor je suviše jednostavan i očigledan: ZATO!
ZAŠTO-ZATO!
I tu je kraj priče. Nema zasluga, nema velikih očekivanja, nema velikih razočarenja, samo BORBA koja se zove ŽIVOT. Stalna i neprestana. Zašto se toliko mučiti, koja je svrha? Pa kad mi neko od vas donese ekskluzivni ugovor sa Vrhovnim Lutkarom da mu je obećan lak život, onda ću i odgovoriti. Naravno da ga niko nema, jer nikada i nikome nije obećano da će lagodno živeti, da će imati sve što poželi bez i malo mučenja. I što pre to shvatite bićete bolji ljudi. Verujte mi. Inače bih se ja, po gornjim navodima, davno ubio i prekratio sebi ovozemaljske muke. Ali trenuci sa decom, porodicom, prijateljima, drugarima iz kluba, to su trenuci za koje se valja boriti i mučiti stalno iznova.

Ja ću se boriti i dalje i neću odustati, a to savetujem i vama. Budite pošteni i dobri jedni prema drugima, jer da bi našli Boga ne treba prevrnuti nebo i zemlju, treba otići na jedno duže i mukotrpnije putovanje-u sebe. Pre tačno godinu dana, 27.3.2011., između 17. i 18.00 časova, od strane daleko jačeg neprijatelja izvršena je ničim izazvana agresija na moje mlado i zgodno telo, kao i na moj motocikl. Sezona vožnje motocikala je već počela. Nadam se da ću biti poslednji motociklista koji je ovako prošao, a da bi se to i ostvarilo molim kolege da uvek u glavi imaju ovu sliku…

nnnnn

 

 


Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Pregledano: 2799 puta

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top