ZAŠTO NE IDEM U ŠKOLU?

Pitaš me sine zašto ne ideš u školu sutra? Znaš da je ponedeljak prvi radni dan u nedelji, znaš da nije nikakav praznik i zašto onda ne bi išao u školu? Razmišljam kako bih tvom osmogodišnjem mozgu to objasnio, a da ne shvatiš pogrešno.

Vidiš sine, tebe je rodila tvoja mama, mene moja, nju njena mama i sve nas je rodila neka majka. I svi smo se sine rodili isti-pošteni i pravedni. I sve vere, i sva učenja govore o tome da nema poštenijeg i pravednijeg bića na svetu od tek rođenog deteta. I zato postoje zabeleženi slučajevi gde su najkrvoločnije zveri bile mirne pred malim detetom. Znaš li sine zašto? Naravno da ne znaš, još si mali, ali to je zato što ne osećaju pretnju. Jednostavno ne osećaju pretnju od malog deteta, jer malo dete nema dva lica, ne zna da laže, ne zna da ukrade, ne želi svesno da nekoga povredi i životinje se onda pored njih umire i osećaju spokojno.

Posle deca odrastaju polako i u detinjstvu ih roditelji maze i paze. Iako polako počinju da usvajaju razna znanja, još uvek su blizu one bebe tek izašle iz majčine utrobe-pošteni i pravedni. Desi se poneka čarka sa drugim detetom, ali to se brzo završi i deca se pomire i nastave da se igraju zajedno.

I onda deca kreću u školu. U školi se deca uče raznim stvarima i ne kažu džaba da je škola učiteljica života. Pošto velik deo života prođe u školovanju najveći deo uspomena se kasnije baš nosi iz škole. Neka školska prijateljstva ostaju zauvek, a i neke školske ljubavi ostanu zauvek. Zato ta škola mora dobro da se isplanira kako bi deci u pamćenju ostalo što više lepih uspomena, a ne trauma. Šta je trauma? To su ti sine ružne stvari koje se pamte čitav život kao i one lepe. Zbog toga u školama mora sve da se preduzme u interesu dece kako se te loše stvari ne bi dešavale. Baš SVE. I onda, pošto ne možemo svi o svemu da odlučujemo jer se nikada ne bi složili, mi smo izabrali ljude za koje smo mislili da će zastupati interese dece i donositi odluke kako se one ružne stvari ne bi dešavale. To su ti oni izbori o kojima malo-malo slušaš na televiziji i o kojima se svađaju tatini prijatelji na slavi. I baš ti koje smo mi izabrali i koji su se zakleli da će sve, BAŠ SVE raditi u interesu dece kako vam škola ne bi bila opterećenje, upravo su nas oni izdali i počeli da rade protiv vaših interesa, a samim tim i protiv interesa roditelja. Zato si ti propustio treninge fudbala kada si išao pre podne jer taman su se u klubu organizovali oni o kojima ti pričam su to promenili. Zato neki tvoji drugovi nisu stigli na neke svoje aktivnosti. Zato neka deca koja putuju ne mogu da koriste mesečne karte jer ne mogu da stignu na zadnji autobus. Zato se sine čitav život i vas dece i nas roditelja tumba kada se promene vrše tako često. I onda vama škola postaje opeterećenje, i onda su roditelji nervozni jer njima organizacija ionako teškog života postaje opterećenje i onda niko nije zadovoljan. A čim niko nije zadovoljan onda ni vi ne možete da učite kako treba, a onda ni roditelji ne mogu na poslu da rade kako treba, onda vi umesto da stvarate lepe uspomene stvarate one traume o kojima sam ti pričao. I to je sine veoma, veoma loše, ne samo za naš grad nego za čitavu državu.

Zašto se oni tako ponašaju?

Pa evo vidiš…Ti ideš u školu u koju su išli i tvoji mama i tata, i jedna i druga tetka, i kumovi, i većina maminih i tatinih prijatelja. U tu istu školu su išli i tvoja braća i sestre. I svi smo od prvog do četvrtog razreda išli kako si i ti išao u prvom razredu od jedan do pet popodne, a posle smo u daljm školovanju išli po smenama. Roditelji su unapred znali kada deca idu u školu i tako su sebi organizovali život. Tako je to funkcionisalo preko pedeset godina sve dok se nisu pojavile neke učiteljice koje su se osetile diskriminisanim jer ne mogu da stignu kod prijatelja na slavski ručak. (Šta znači diskriminisanim? To znači ugroženim. Zašto ne kažem lepo ugroženim već koristim strane reči? Pa…Čekaj bre, ko kome ovde šta objašnjava?) Za slavu se ne ide u školu, jeste sine, to si dobro primetio. Kao što ti sada nisi išao u školu za tatinu slavu Jovanjdan, koju ćeš ti jednog dana da naslediš, tako i one ne idu za svoju slavu u školu. A ne idu ni za školsku slavu Sv.Savu, jeste i to znaš. A za najveću srpsku slavu Nikoljdan i gradsku preslavu Malu Gospojinu su im smanjeni časovi. (-Kad je to? ,,To ti je kad je vašar.“ – Pa kakve veze tata ima vašar sa njima, nije to njihov praznik? ,,Nije sine, ali njima se svakako ugađa samo da se ne bi osećale diskriminisane. Pardon, ugrožene.“). I imaju zimski raspust kad i vi, Uskršnji raspust i letnji raspust. Jeste, sve učiteljice to imaju, ali i pored svega toga samo ove su se osetile nešto ugroženim i samo je njima pored svog tog slobodnog vremena falilo baš i to vreme za slavu da budu sa prijateljima. Ali to zbog čega se one osećaju ugroženim nije vreme, to se zove drugačije, o čemu ćemo ti i ja pričati za desetak godina, a kako je tehnologija uznapredovala verovatno ću i ranije morati da ispričam priču o pčeli i cvetu. Da im ne fali to što im fali one se ne bi osećale ugroženim i stizale bi svugde pevajući. Ovako su ne znajući šta će sa sobom nahuškale neku prodanu dušu da to kaže u Skupštini u Beogradu, i onda je to došlo do nesposobnog Ministra prosvete koji taji liči na Superhika, znaš onoga iz stripa “Alan Ford“: em što ima alkoholičarski nos kao Superhik, em što od siromnašnih otima (ukida informatička odeljenja) i daje bogatima (sertifikate za privatne škole). I onda taj ministar koji ne ume ništa sam da uradi kaže Valjevu da to uradi umesto njega i od tada Valjevo maltretira nas u Šapcu uništavajući sistem koji je funkcionisao više od pedeset godina u šabačkom obrazovanju.

Što nije u zatvoru? Ko? Ministar…Kad je tako loš zašto nije u zatvoru, to pitaš? Uh sine…kako da ti objasnim zašto u Srbiji oni koji greše ne idu u zatvor nego na veću funkciju…Može li neko pitanje o Bogu, možda ću to pre uspeti da ti objasnim…

Nije sine u zatvoru zato što, osim malobrojnih, svi sede kući čekajući vanzemaljce da dođu i da ih odvedu u neki bolji život jer misle da su pripadnici nebeskog naroda. Nije u zatvoru zbog toga što oni kojima sve ovo što sam ti rekao najviše smeta ćute, ili se busaju po kafanama i psuju i tog i druge ministre, a kada treba da se pokrenu i nešto urade skrivaju se iza “neodložnih obaveza“. Nije u zatvoru jer nema ko da ga pošalje u zatvor, od ljudi su napravili robote koji samo treba da rade, plaćaju porez i povremeno glasaju kako im se kaže.

E zbog tih hipnotisanih internet boraca koji nečinjenjem dozvoljavaju da nekoliko učiteljica maltretira čitav grad, koje umesto da učestvuju u formiranju dečije ličnosti pokušavajući da kod dece što duže zadrže onu iskonsku pravdu i poštenje pokazuju kako sve treba podrediti sopstvenim sebičnim interesima, zbog svih onih koji usta punih “brige za decu“ ubiru političke i druge poene, zbog svih njih koji ti uništavaju budućnost sine, ali i zbog onih prosvetnih radnika koji pošteno obavljaju svoj posao i stvarno su posvećeni deci, eto zbog toga tata sutra ide na protest, a ti ne ideš u školu.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.