ЗАШТО ЋИРИЛИЦА?

Подели

 

Пре неких шест, седам година, небитно, питао сам тадашњег високог општинског функционера зашто се путокази на улицама Шапца постављају на латиници? Одговорио ми је ,,Па шта има везе?“.

cirilica5

Хајде да покушам сада, као што сам покушао и тада да му одговорим:
– Ћирилица је уз веру и језик основа националног идентитета нашег народа
– Ћирилица је најпрепознатљивији спољни симбол српства и српске државности
– Ћирилица је најпростије светско писмо направљено по принципу ,,један глас-једно слово“, што је Вук Стефановић Караџић након реформе дефинисао као ,,Пиши као што говориш, читај како је написано“.
Наравно да то функционера није уопште занимало и рекао је ,,да то није битно јер је по Уставу“.

А шта каже Устав РС? Чланом 10 регулисани су језик и писмо:
,,У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.“
Е сад, према расправама на другим форумима, могло би се годинама дискутовати о томе да ли ,,у службеној употреби“ значи да је то ,,СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК И СЛУЖБЕНО ПИСМО“? По некима, великој већини, јесте, али постоје и они, међу којима има и правника, који кажу да ,,то може бити, али не мора да значи“. Раскорак између њих је дефинисан Законом о службеној употреби језика и писма, тако да је већи део проблема решен, али се у пракси нико тог закона није придржавао, иако је рок за усклађивање преписке, знакова на путу и обележја на радњама истекао још 1992.године. Регулисано је да знаци и ознаке на путевима буду на српском језику и ћириличким писмом, након тога латиничним, а у подручјима са националним мањинама и писмом националних мањина. Зашто се општински функционер тога није придржавао, и зашто нико ништа није предузимао, не само овде, него и у читавој земљи, нисам после свих протеклих година успео да сазнам.

И зашто сад ја то вама пишем, ако не знам ко је крив? Хајде да видимо може ли још мало анализе помоћи.
– Ћирилица је хиљадугодишње писмо које је забрањивала католичка црква одмах по црквеном расколу 1059.године (отцепљење Римокатолика).
– Кроз историју су је забрањивали многи, од Марије Терезије, преко цара Фрање Јосифа, затим Хитлер, Павелић, али нико нашем писму није толико нашкодио као комунисти.
– Српски лингвисти, као одани комунисти, 1954.године су српски језик преименовали у српскохрватски, а ћирилицу после толико векова коришћења напрасно изједначили са латиницом, са вероватном намером да се ћирилица временом потпуно искорени. Свака помена ћирилице је тумачена као српски национализам.
– То је тек исправљено Уставом РС из 1990. године и горенаведеним Законом о службеној употреби језика и писама 1991.године, којима је ћирилица колико толико заштићена.
– Тек је Уставом 2006.године недвосмислено регулисано да је службени језик српски, а службено писмо ћирилица (горепоменути члан 10). Међутим, ту је онда остао проблем неусаглашености са Законом о службеној употреби језика и писама који је и поред више допуна (задња 2010.), остао неуставан у члану 1 који гласи ,,У Републици Србији у службеној је употреби српски језик. У Републици Србији у службеној је употреби ћириличКо писмо, а латиничНо писмо на начин утврђен овим законом.“

Значи, и поред свих напада, забрана и неуставности ћирилица је без мене успела да преживи преко 900 година. То, опет указује да сам губио време пишући овај текст. Да ли?

Живимо у доба електронске комуникације, па погледајте само на друштвеним мрежама колико људи пише ћирилицом. Поражавајуће, зар не? Неко ће рећи ,,да смо ми требали да измислимо компјутер, па онда да пишемо ћирилицом, да нема ћириличну тастатуру, да нема…“Ако је проблем и постојао почетком 90-их, давно је решен. Значи не постоје ,,технички разлози“ због чега неко не пише ћирилицом, јер свако ко има компјутер има и могућност инсталирања ћириличне тастатуре. ,,Али онда не знам где су слова!“. Слова која су ,,проблем“ су на свим ,,енглеским“ тастатурама на истом месту Q=Љ, W=Њ, Х=Џ, [{=Ш, ]}=Ђ, :;=Ч, ‘”=Ћ, |=Ж. На компјутеру из 1995. сам извадио типке са тастатуре и обележио их маркером. После неког времена нисам више ни гледао у обележена слова, тако да на следећим компјутерима то нисам ни радио. Сада имате да наручите са којом тастатуром желите компјутер. Не кажем да треба енглески писати ћирилицом, али ако је потребно да напишете интернет адресу, рецимо, пребаците тастатуру са ћириличне на латиничну једноставним притиском типки Alt+Shift, као што сам управо ја сада урадио. У менију можете имати колико хоћете тастатура и између њих се крећете истим поступком. Не морате хватати миша и склањати руку са тастатуре: Alt+Shift решава све. Откуцате шта треба на латиници и вратите се свом матичном писму.
Ето, ако и нисте знали како да решите те ,,техничке проблеме“, сада знате. Ствар је само добре воље. Зашто се одрицати најпростијег писма на свету?

cirilica_j

Следећи проблем који се уочава је можда и драстичнији, а то је индолентност програмера: погледајте само на колико сајтова не можете ни да се региструјете на ћирилици, а камо ли да пишете ћирилицом. Веровали или не, још добијате обавештење да не можете писати ћирилицом, већ да ваше поруке морају бити на латиници, или вам поруке на ћирилици прекуцавају на латиницу. Зашто? Зато што су администартори неписмени, неуки или једноставно их није брига. Најглупљи одговор који се може чути је да “програм не дозвољава“. Шта? Који програм? Сви програми који се легално купују се наручују уз услов купца. Ако се при куповини инсистира да програм има све функције и на ћирилици, а већина их већ има, какав је онда проблем? Ако је фирма регистрована на територији Србије, зашто сајт није на ћирилици, када и то подлеже Закону о службеној употреби језика и писама? Оваквих примера има колико хоћете, па чак и у неким државним фирмама. Да не бих губио време предлажем да погледате сајт “Чувари ћирилице“где ћете наћи доста занимљивих примера. Где је ту онда РРА, БИА, ВОА, или нека друга од безброј агенција која би извршила контролу и укинула све сајтове којима се крши Устав Србије? Зашто ја као Србин у Србији не могу да се региструјем и пишем својим писмом које ми Устав гарантује на било ком сајту који је регистрован у Србији? Хајде пронађите ми земљу где се не можете регистровати писмом тог народа. Нећете је наћи.

cirilica-postanska

Значи, редаљка у силовању ћирилице се наставља. Комунисти су се пресвукли у демократе и као господари медија покушавају да нас натерају да се стидимо и ћирилице и своје прошлости, уз идиотске коментаре “како са ћирилицом не можемо у ЕУ јер већи део прогресивног света пише латиницом“. Већина телевизија је “латинична“, већина писаних медија је такође латинична. “Телеком Србија“, као једна од највећих државних фирми, још увек доставља рачуне на латиници. Фирме и називи радњи су већином на латиници. Где је ту поштовање Устава? Ко им је дао дозволу за рад која није у складу са Уставом? Значи нема ни политичке воље да се то питање уреди, осим у предизборним кампањама када се игра на патриотизам и на глупу пропаганду да смо ми још “привилеговани“ јер знамо оба писма (ћирилицу и латиницу). У реду, што више знаш више и вредиш, али не можемо се осећати због тога привилегованим јер је ћирилица до 1954. године и трагичног “Новосадског договора“ било ЈЕДИНО и ОСНОВНО српско писмо, и то не треба никада заборавити, а латиница нам је силом наметнута. Ако смо толике године морали са тим да се боримо у заједничкој држави СФРЈ, сада то не морамо. Ћирилица јесте одавно политичко питање, али само због тога што су Срби ЈЕДИНИ НАРОД који је у историји био примораван да мења своје писмо, и управо због тог проблема двоазбучности је и дошло до тога да се сопствено писмо запостави. Ако се не почиње од главних чинилаца једне државе, међу којима су писмо и језик најважнији, од чега су онда господа политичари мислили да почну завођење реда?

cirilica4

И да туга буде још већа, како то код нас обично бива, и оно мало нас који још пишу ћирилицом је успело да се подели, или ће поново испасти да је поново неко са стране успео да нас подели. Да не бих дубље улазио у расправу, најсликовитији пример те поделе је да ли је правилно срПски или СрБски. Неколико година сам пратио свађе на разним форумима и нисам баш сигуран због чега нам је потребна та подела: ћирилица је постојала и пре Вука и звала се славеносрпска (српска) ћирилица, коју су неки још звали и црквеносрпска, и ћирилица коју је реформисао и упростио Вук Караџић. По овим првим, међу којима је највише патриота у егзилу, заступају теорију да СрБски води корен од речи Срб (Србин) и да је зато логично да се пише и говори СрБски, обавезно са великим словом. Њима је Вук издајник, оженио се Швабицом, крстио ћерку у католичкој цркви, направио по налогу Беча са Словенцем (Јернеј Копитар) ујдурму (реформу) због чега је словеначко писмо испало старије од српског, а српско унакажено да би се изгубио национални идентитет, јер, забога, више нисмо Срби, већ “српи“…Није проблем, ко год мисли да се тако треба писати, односно вратити коренопису (ШаБцу, враБцу, слаДко, поДпуковник, поДпуно, итд.) имате лепо САНУ, Матицу српску, Катедре за српски језик, Министарства просвете и културе, предложите промене, али немојте писати и правити језичке рогобате по јавним местима, било усмено, било пишући по зиду или на плакатима, порукама и чланцима-док не буде уведен другачији правопис придржавајте се постојећег. Овде бих само навео пример из једне расправе не сећам се више на ком форуму или групи: лика који је буквално пенио у коментарима како он није ,,срп“-оруђе, из чега произилази српски, већ Србин (Србски) упитао сам зашто би то САДА требало мењати, на шта ми је одговорио да је то логично и ,,наједноставније“. Иначе је гастарбајтер у некој европској земљи и профил му је читав у бојама српске заставе и паролама ,,Косово је Србија“. Очигледно није обратио пажњу на питање зашто САДА, а односило се на садашњи тренутак. Зашто се сада поново делимо око писма када има 250 000 потпуно неписмених и преко милион полуписмених, оних који делимично знају да пишу и читају, али не разумеју прочитано (подаци из ,,Вечерњих новости“), међу које и он спада? А ако у полуписмене убројимо и оне који не знају да се негација уз глаголе пише одвојено, односно пишу ,,незнам, немогу, недај, неверујем“ уместо не знам, не могу, не дај, не верујем, а уз именице заједно-неуморан, несрећан, незадовољан, а не ,,не уморан, не срећан, не задовољан“, оне које пишу суперлативе одвојено ,,нај јачи, нај бољи, нај тежи, нај већи“, оне који пишу непостојеће ,,јел и дал“ уместо је ли или је л’, и да ли тј. да л’, оне који мешају је л’ и јер (,,Јер си ишао тамо?“), оне који пишу ,,немој те, пиши те, гледај те“, оне који пишу ,,вишљи“ уместо виши, оне који мешају лица (,,Ја би то певала, кад бих он свирао“, ,,ми би, ви би“ уместо ми бисмо, ви бисте), оне који пишу ,,прецедник, претседник, шорц, хрвацки, љуцки“, оне који пишу ,,оргинал, хемиска, инфракт, сумљати, оделење, станбени, маскембал“, оне који убацују непостојеће ј ,,бијо, радијо, возијо“, а како да не поменем оне који пишу ,,сагео, нагео, извинуо“ и као посебан бисер оне који пишу ,,хвалити“ уместо фалити (недостајати), ако све њих убројимо у полуписмене шта мислите колики ћемо онда постотак добити?

cirilica3_i

Да ли САДА схватате у каквом парадоксу живимо? Имамо НАЈЈЕДНОСТАВНИЈЕ писмо на свету (предности над латиницом можете прочитати овде) и више од три четвртине (нека моја процена) неписмених и полуписмених. И, уместо да се окренемо описмењавању, ми губимо снагу на расправе да ли је већи Србин онај који каже српски или Србски, док за то време Хрвати одржавају међународни научни скуп “Хрватска ћирилична баштина“ поводом 500 година од штампања прве књиге на ћирилици. Ееееејјј….

С тим у вези бих навео један пример: негде крајем осамдесетих година када сам завршио војну академију и добио Славонску Пожегу као прво место службовања, отишао сам у једну радњу ауто-делова да купим прирубницу за Фићу којег сам тада возио. Након што ми је продавац рекао цену, написао сам износ речима на ћирилици и дао му. Погледао је и вратио ми са напоменом  да “не разуме шта пише“. Узео сам део са пулта и кренуо да изађем, на шта је он почео да дозива шефа. Када је шеф изашао и узео чек рекао му је “Кај не видиш бројеве?“, алудирајући на бројчани износ на чеку, а не на износ исписан словима и остале податке који су били на ћирилици. “Комшије“ су увек разумеле јер се латиница и ћирилица разликују у неких 1%, а и њихови банови Иван Мажуранић и Јосип Јелачић су у своје време преписке са српским патријархом обављали на ћирилици. Сво “неразумевање“ је из других разлога, довољно је присетити се скорашњих дешавања у Вуковару.

Да ли је после свега написаног сада јасније ко је крив? Па…ТИ! Да, да, ТИ! ТИ си крив. ТИ, СРБИНЕ, немој сада да ми се правиш како не знаш о чему пишем! ТИ си крив што се не придржаваш сопственог Устава и користиш писмо које није у складу са истим, ТИ си крив што си сопствено писмо које су пре два века учили по европским дворовима како би у оригиналу читали и дивили се српским јуначким и љубавним песмама довео до чистог фолклора, ТИ си крив што твоја деца користе “омајгадове, лолове и бајдвејове“, а не знају ко су Костић, Ракић и Шантић! ТИ си Србине крив што се стране фирме башкаре само у Србији са својим латиничним називима, док у другим земљама где се користи ћирилица те исте фирме имају ћирилична обележја! ТИ си крив што нечињењем доприносиш свом нестанку!

cirilica39

Колико не поштујемо сами себе можете видети са доње слике где је сувенир (знојница) који је мој син Алекса купио на својој првој екскурзији у првом разреду основне школе. И то где? Па приликом посете Тршићу и родној кући Вука Караџића.

cirilica2

А колико нас поштују други можете видети са слике где Манчестер Јунајтед честита свом играчу српске националности рођендан на ћирилици:

cirilica_m


Подели

5 thoughts on “ЗАШТО ЋИРИЛИЦА?”

  1. Кад год ми се укаже прилика – користим ћирилицу. Поштујем и користим и латиницу, такође. А служим се и бугарским језиком, што ме је навело да размишљам о писму и колико је наша ћирилица квалитетна и савршена. 1) Један глас – једно слово. 2) Свако слово ћирилице има свој паритет у латиничном. То, на пример, у бугарском нема. Нису још увек стандардизовали. Сачувајмо нашу ћирилицу, користимо латиницу само када има смисла и потребе. Интернет је разуме. Има и пуно алата на интернету који нам помажу да претворимо текст из једног у друго писмо. Поштујмо сами себе.

  2. Ћирилизация

    Због немара ћемо изгубити ћирилицу, као што смо и Косово. Кога ћемо тада кривити? Албанце? Хрвате? Амере? На употребу српског језика и ћирилице нас упућује српска традиција, култура, национални идентитет, али и члан 10 Устава Републике Србије који гласи: “У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо”. У чему је проблем? Нема изговора! На нама свима је да свој језик волимо, учимо, негујемо и чувамо. Као што то чине озбиљни, напредни народи, који држе до свог индентитета и интегритета. Језичка култура сваког појединца је огледало његове опште културе. Брига о језику треба да буде брига свих, како појединаца, тако и народа, а нарочито државе. Ако не сачувамо свој језик и писмо, нећемо сачувати ни себе! Хоћете промене? Кренимо од језика и писма. ”Ако нестане наше писмо, нестаћемо и ми. Пишимо ћирилицом!” – Патријарх Павле

Оставите коментар

Scroll to Top