VELJA

Veljo,

hteo sam ti se javiti mnogo, mnogo ranije ali zbog konstantne borbe za život ne stigoh. Nadam se da se ne ljutiš što ti se obraćam sa Veljo, ali ti si postao Savezni sekretar za narodnu odbranu SFRJ 1988.godine kada sam i ja završio vojnu akademiju kao jedini u istoriji vojnog školstva koji je vojnu akademiju upisao i završio nakon treće godine srednje škole, što nas u neku ruku čini klasićima, a ti znaš da to u vojsci nije mala stvar.

Nisi me znao Veljo, kao što nisi znao ni hiljade drugih časnih oficira i podoficira koji su početkom devedesetih bili spremni da polože život za zakletvu datu državi i njenom narodu, a nažalost veliki deo njih zbog tebe Veljo i jeste.

Hteo sam ti se javiti još tamo na proleće 1990. kada ste ti i državni vrh, tadašnje Predsedništvo SFRJ, počeli biti ponižavani i ismevani od strane Tuđmana i Janše, a ti Veljo ništa nisi radio. Hteo sam te pitati šta si ti to učio u Ratnoj školi JNA i Koledžu za generale i komandante američke vojske kada na takve provokacije nisi reagovao? Zar to što je Tuđman u predizbornoj kampanji najavljivao “hrvatsku strojnicu na hrvatskom ramenu“ otvoreno aludirajući na secesiju i stvaranje republičke vojske nije bio dovoljan razlog da se reaguje? Zar to što su avioni osječkog avio-kluba vukli transparente sa reklamom HDZ-a i pored zabrane vazduhoplovnih službi nije dovoljna provokacija RV i PVO? Šta si to čekao Veljo? Zar to što je polupismeni rezervni vodnik Janša uspeo da višegodišnjim jačanjem Teritorijalne odbrane Slovenije napravi republičku vojsku unutar JNA nije bio dovoljan razlog da se deluje? Ako smo svi u to vreme mogli da vidimo da je Predsedništvo SFRJ sastavljeno od jadnih budala nesposobnih da donesu bilo kakvu odluku u korist države već samo u svoju ličnu, što si Veljo dozvolio da nas sve ponižava šačica govana kada se pod tvojom komandom nalazilo pet Vojnih oblasti, Ratna mornarica i Ratno vazduhoplovstvo sa oko 240 000 pripadnika JNA uglavnom jugoslovenski opredeljenih i spremnih da izvrše svako naređenje?

Kada je Tuđman nakon pobede na izborima u aprilu počeo u Hrvatskoj da sprovodi kontinuitet Pavelićeve NDH najvaljujući referendum o samostalnosti i novi Ustav iz koga su Srbi izbačeni iz konstitucionalne strukture Hrvatske zar to nije bila očigledna najava građanskog rata? Pa ti si iz Dalmacije, zar si mislio da će Srbi dozvoliti da budu ukinuti kao narod? I kada su u avgustu zbog toga raspisali referendum o autonomiji na teritiorijama gde žive Zagreb je poslao naoružanu kolonu u Knin koja je zaustavljena oborenim balvanima (“Balvan revolucija“) i tri helikoptera sa policajcima da uguše “pobunu“, koja su lovci JNA vratili nazad na odredište, zar to već nije bio početak građanskog rata? Umesto da to bude dovoljan signal da si već zakasnio sa reakcijom ti još promovišeš neutralnost JNA!

Ako je na mesto Ministra odbrane Hrvatske 1990. postavljen Martin Špegelj koji je od 1985.-1989. bio Komandant 5. (ili zagrebačke) Vojne oblasti nemoj mi reći Veljo da nisi znao da je već imao razrađen plan za napade na kasarne i skladišta JNA radi otimanja oružja koji je lično ponudio Tuđmanu na realizaciju? Pa naravno Veljo da si znao jer je tada KOS odlično radio i još u snimio film o tajnom naoružavanju Hrvata preko Mađarske, sa tim istim Špegeljom u glavnoj ulozi jer je on tom akcijom i rukovodio. Pripadnici specijalne jedinice u kojoj sam kasnije bio pričali su mi da su noćima maskirani ležali u vlažnim kanalima pored puta, spremni da zaustave konvoj šlepera sa naoružanjem iz Mađarske, a kada su ga najzad dočekali stiglo je naređenje od tebe ili nekog tvog da se konvoj propusti!!! Zašto si to uradio Veljo? Umesto da je konvoj zarobljen i počinioci pohapšeni ti akciju hapšenja glavnih aktera u Zagrebu, Osijeku i Splitu obustavljaš i prikazuješ film KOS-e u javnosti dajući vremena tajnim službama BND i CIA da sklone Špegelja u Austriju!!! Time si svojom neodlučnošću upropastio izvanredno izvedenu operaciju “Štit“ kojom je rukovodio lično general Aleksandar Vasiljević, načelnik KOS-e u to vreme, zbog čega je grupa oficira iz Garde pokušala da izvede puč tražeći tvoju ostavku, što tebi kao časnom oficiru, naravno, nije padalo na pamet. Ali ti je zato u sred očigledne secesije Slovenije i Hrvatske palo na pamet da podržiš stvaranje Saveza komunista-Pokreta za Jugoslaviju.

I tada sam Veljo hteo da ti se obratim i pitam šta misliš kako smo se mi pripadnici JNA svih nacionalnosti  u januaru 1991. posle prikazivanja tog filma osećali? Kako svojim vojnicima da objasnimo zašto glavni glumci iz filma Špegelj, Habijanec, Dečak i Boljkovac nisu u zatvoru? Ako su se već oni popišali po nama zašto si ti svojim izjavama da je sa Predsedništvom SFRJ postignut odogovor da se secesionisti sami predaju pišao po nama objašnjavajući da to u stvari pada kiša? Znaš i sam da je čitav vrh HDZ-a već imao kupljene kuće u SAD i spremne kofere za beg u inostranstvo jer su se upravo bojali tvoje reakcije za koju još uvek nije bilo kasno. Ali ne, ti,  Predsedništvo SFRJ i Generalštab, kao jedini kolektivni vrhovni komandant oružanih snaga u svetu gde se odluka o upotrebi vojske donosi glasanjem, čekali ste neke zakonske odrednice dok su se paravojne formacije uveliko naoružavale. Mada je sada verovatnije da niste ništa čekali već ste jednostavno bile nesposobne kukavice zbog čega do stalno najavljivanog razoružavanja nikada nije ni došlo.

Kada su vas Tuđman i Špegelj nekoliko puta isprozivali kako ste nesposobni da bilo šta uradite, prvo su u martu 1991. sa oklopnog vozila milicije pucali na vojnike JNA u Pakracu, što su kasnije hrvatske vlasti negirale. Pa su onda krajem marta pale prve žrtve na Plitvicama, gde su pripadnici baš one specijalne jedinice koju sam već pomenuo ponovo razdvajali zaraćene strane kao i one u Pakracu. Onda si ti Veljo otišao u tajnu misiju kod maršala Jazova u Moskvu na konsultacije tražeći podršku da izvedeš vojni puč, koju nisi dobio jer su i Rusi bili u velikim problemima. Ali, za šta podršku? Zar nisi imao dovoljno ljudi i sredstava da taj puč izvedeš? Zar u tom trenutku to nije bilo najlogičnije rešenje: pohapsiti secesioniste u Predsedništvu i zarobiti i oduzeti naoružanje od paravojnih formacija, čime bi se povratilo poverenje u instituciju vojske? Sve si Veljo imao osim onog što među nogama krasi muškarca. Ne kažem da ne bi bilo krvi, ali bi je bilo daleko, daleko manje nego što se moglo pretpostaviti da će je biti kasnije. Zalagao si se i borio za ideju jugoslovenstva, pa zašto onda to nisi uradio? Bio bi slavljen kao heroj i verovatno bi sačuvao zemlju, bar još neko vreme dok se glave ne bi ohladile. Ali, pošto si pokazao i dokazao u više navrata da nisi heroj, iako si nosilac dva ordena za hrabrost, i da čak nisi bio sposoban da obavljaš svoje redovne obaveze kao Savezni sekretar narodne odbrane, jer sprečavanje secesije i građanskog rata jeste bila tvoja dužnost bez obzira na protivljenje dela Predsedništva, američki Stejt Dipartment je objavio da će se suprotstaviti bilo kakvoj upotrebi sile u sprečavanju ekonomskih promena i uvođenja domokratskog sistema u zemlji. Naravno da se tu mislilo na “silu“ koju bi upotrebila JNA kao savezna vojska, a ne na silu koju su već sprovodile paravojne formacije kao republičke vojske prema saveznoj. Time jeste počelo sprovođenje plana CIA-e za Balkan koji je postojao odavno i otvorena je Pandorina kutija na ovim prostorima, ali je tvojom odlučnom i pravovremenom intervencijom to moglo biti sprečeno ili barem u velikoj meri ublaženo, tako da tvoja opravdanja da su za sve krive strane tajne službe ne uvažavam. Imao si dovoljno povoda i vremena da reaguješ nakon čega bi te svi poštovali, ali pošto ti nisi hteo onda su drugi reagovali umesto tebe.

Upadom hrvatskih specijalaca u Borovo selo za 1.maj 1991. i zvanično je počeo građanski rat na ovim prostorima. A ti Veljo kao da si bio u nekoj drugoj dimenziji još uvek si zagovarao neutralnost vojske, koja je već bila toliko neutralna da nigde iz opkoljenih kasarni nije ni mogla da se kreće. Vodio si Veljo nas pripadnike JNA svojim pogrešnim odlukama iz jedne uvrede u drugu, iz jednog poniženja u još veće. Dozvolio si da u Splitu u direktnom TV prenosu podivljala masa davi osamnaestogodišnje vojnike. Iz Slovenije su nas uz prevelike žrtve isterala dva lovačka društva jer si vojsku u odbranu granice slao bez municije. Slike ponižavanja golobradih vojnika koje su obišle svet i danas izazivaju bes i gađenje prema vojnom vrhu. Vukovar je mesecima bespotrebno granatiran jer nisi umeo da osmisliš akciju kojom je mogao biti osvojen za nekoliko dana. Da ne nabrajam dalje, biće ljudima koji ovo pročitaju još više muka.

Onda  si početkom 1992. godine nakon potpuno legalnog obaranja italijanskih helikoptera otišao u penziju, navodno zbog zdravstvenog stanja, a u stvari bežeći  od ogovornosti za dalja dešavanja koja si započeo.  Nikada nisi odgovarao za svoje propuste, jer ih po tebi nije ni bilo pošto je za sve krivo Predsedništvo SFRJ koje nije moglo da se dogovori o upotrebi vojske. Ali, Veljo, ko je mogao da ti naredi da propustiš konvoj sa naoružanjem kojim će pucati na tebe i tvoje vojnike? Ko je trebao da ti kaže da ako neko puca na tebe i tvoju vojsku ti treba da uzvratiš i da ga eliminišeš? Ko je trebao da ti kaže da si od proleća 1990. u ratu, a ti ni na leto 1991. ne reaguješ? Jesu li tebi i drugim visokim oficirima u vojsci nezaslužene beneficije udarile u glavu, pa ste se decenijama spremali “kao da će sutra biti rat…“, a kada je do istog došlo u njega ušli “…kao da će sto godina biti mir“? Ah, da…Pa to nije TAJ rat (frontalni. protiv spoljnog neprijatelja) za koji ste vi uvežbavani, već DRUGI rat (građanski). Izvini, na to sam potpuno zaboravio.

Onda verovatno nema ni smisla što sam sve ovo pisao, nema ni smisla što ti se Špegelj dugo u medijima zahvaljivao što si mu spasio život, nema ni smisla što te tadašnji pripadnici JNA proklinju što si dozvolio prolazak oružja kojim će se na njih pucati, nema ni smisla što te zovu pičketinom oni kojima je u tom ratu neko nastradao, oni koji su kao ja ranjavani i koji su ostali bez svojih domova. Bitno je da ima smisla to što si 2001. pobegao za Rusiju da ne bi svedočio pred Haškim tribunalom.

Veljo, klasiću po nečemu, to je uglavnom ono što sam ti davno hteo reći, a za šta nikada nisam imao priliku. Možda sam ipak o tebi kao pokojniku trebao napisati sve najbolje, ali ako ti ja i oprostim oni koji su zbog tebe prevremno otišli tamo gde ideš sigurno neće.

Poslednji pozdrav bez počasnog plotuna i zastave od majora u penziji Željka Pantelića.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.