USO

– Dobar dan.
– Dobar dan. Kako ste?
– Nikad bolje.
– Kako familija?
– Ma…onako.
– Što onako?
– Pa…odrek’o sam se sina, pa treba da šaljem papire za Beč.
– Što na’pako?
– Pa da on dobije papire tamo…
– A što si morao da ga se odrekneš da bi dobio papire?
– Treba da ga usvoji starac od drugog sina…
– Čekaj…čekaj…Odrekao si se sina da bi ga usvojio…tast od drugog sina?
– Pa da. Stariji sin mi odavno radi u Beč, pa treba i mlađi.
– A stariji sin ti je oženjen u Beču?
– Paa…sad nije.
– Kako nije? Pa sad si rekao da mlađeg treba da usvoji njegov tast.
– Pa jeste…Mislim, bio je on oženjen sa snajku…u stvari oni živu zajedno od kad se razvela od mlađeg…
– Čekaj, bre…Kako…??? Pa za koga je ona u stvari udata?
– Pa za starijeg.
– Kako se onda mlađi razveo od nje?
– Pa stariji se sa njom oženio u Beč.
– Dobro. I?
– I dobio dvoje dece s njom.
– Pusti decu. Šta je dalje bilo?
– Onda mlađi trebao da ide da radi u Beč. I onda se snajka razvede od starijeg i uda za mlađeg.
– Zbog papira?
– Zbog papira.
– I, je li dobio papire?
– Jeste.
– Pa što si ti onda morao da ga se odrekneš ako ima papire?
– Što se razveo.
– A što se razveo?
– Pa što je dobio dvoje dece.
– Mlađi sin dobio dvoje dece sa snajkom sa kojom se venčao zbog papira?
– Pa nije on, stariji…
– Sad si rekao da je mlađi.
– Nije mlađi, ‘de to, stariji, ali se vodu na mlađeg jer je u braku sa snajku…
– Znači stariji sin ima dvoje dece iz svog braka i dvoje iz bratovog braka. Koja su kao njegova…
– Ma jesu njegova.
– Kako zna da su njegova ako je snajka živela sa mlađim?
– Nije. Ona je živela sa starijim.
– Kako, zar niko nije kontrolisao?
– Jeste, ali pre bilo dovoljno da bude njena haljina i mobilni tu, posle ne može, morala i ona da spava kod mlađeg.
– I mlađi kao nije napad’o?
– Nije, očiju mi. Zato je stariji i tražio da se mlađi razvede od snajku…
– Zato što mlađi nije napad’o?
– Nije, nego što nije mog’o bez decu.
– I mlađi se razvede od snajke?
– Razvede se.
– I snajka se vrati svom prvom mužu, odnosno starijem sinu?
– Jeste.
– Pa šta je onda problem?
– Pa dobio bre da plaća alimentaciju za decu, a nema stalni pos’o…
– Mlađi dobio da plaća alimentaciju za decu starijeg brata?
– Jeste, zato što se vodu na njega. I on nije imao pos’o prijavljen i mor’o bi da se vrati.
– I ti ga se onda odrekneš da bi mu ostali papiri?
– Pa šta ću, moram. Sve to u sud ja završio i poslao da ga usvoji starac.
– Snajkin otac?
– Pa nije otac….očuh.
– Čekaj, čekaj…Kako da ga usvoji snajkin očuh kad će onda ispasti da su brat i sestra dobili decu?
– Pa nije…u stvari jeste po papiru, al’ nisu krvno srodstvo tako da može da prođe.
– I očuh će da ga usvoji?
– Jeste, i onda će da ima papire za stalno i njegovu penziju.
– Kakvu sad penziju?
– Tako ti je na zapad, otac mora da plaća izdržavanje. Očuh će da ga usvoji i da plaća njemu dok ne dobije stalan pos’o, a on će da plaća alimentaciju za ono dvoje dece starijem i onda može da dobije papire za stalno. A stariji će njemu da vrati pare…
– Au bre, vi Cigani, pa Boga biste zajebali. Kako se tako lako odrekneš sina k’o da nije tvoj?
– Jebi ga, zbog papira. Ali ja znam da je moj.
– Kako znaš?
– Pa rekla mi žena…

Razgovor se vodio 3.5.2013. u kinezi sali fizijatrije Opšte bolnice Šabac između fizioterapeuta Neše Petrovića i Use Aljića, pacijenta iz Šabačku ma’lu.

One Comment

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.