ULICA (3)

Po dolasku iz banje sa redovne rehabilitacije dočekala me je zatvorena ulica Kralja Aleksandra, bivša Mike Mitrovića. Kome je ime ulice po čoveku koji je poginuo upravo u borbi za oslobođenje Šapca smetalo pitanje je za neki drugi članak. Uglavnom sam pomislio da je ulica zatvorena radi zanavljanja asfalta koji se već bio “ispostio“. Ne malo sam bio iznenađen kada je jedan drugar postavio sliku na Fejsbuku u kojoj objašnjava da je ulica jednosmerna za motorna vozila u smeru od Doma JNA do ul.Janka Veselinovića, što imate na slici ispod.

ka6

Ta ulica je koliko pamte i najstariji Šapčani uvek bila dvosmerna, zbog čega mi je prvo palo na pamet zašto bi neko jednoj od ulica u užem centru grada koja je tolike decenije bila dvosmerna promenio tok saobraćaja? I to na takav način da je jednosmerna za motorna vozila, a u suprotnom smeru je obeležena biciklistička traka, ne staza, traka, kojom je kretanje dozvoljeno biciklistima, mopedima i lakim triciklima. Takozvani asimetrični saobraćaj. Nisam ja protiv promena, naprotiv, ali promene u saobraćaju se ne mogu raditi stihijski, već moraju biti dobro isplanirane.

Zato se i vrši anketiranje građana i brojanje saobraćaja kako bi se našlo najbolje rešenje za sve učesnike, što ovde nije urađeno. Koliko sam upoznat predlog za ovakvo uređenje ulice dali su članovi udruženja “Vozi ulice“, koji ga pravdaju većom ekonomičnošću, odnosno uštedi u gorivu jer će se više voziti bicikl nego motorna vozila, samim tim i manjim zagađenjem vazduha, brigom za javno zdravlje građana, pa čak i većom bezbednošću saobraćaja. Hajde da to proverimo na jednom primeru. Nadam se da mi moj drug Ivan Savin, vlasnik servisa “Džet skuters“ na broju 23 u ul.Kralja Aleksandra, neće zameriti što ću baš njega uzeti kao primer. Merenja sam izvršio kolima pa su moguće greške zbog zaokruživanja, ali u principu to izgleda ovako:

ka1

– Od kružnog toka kod Doma JNA do Ivanove kuće ima manje od 200 metara.
– Kada sa vozilom ide prema centru od njegove kuće preko kružnog toka u ul.Janka Veselinovića i Cara Dušana do iste tačke ima preko 700 metara. To znači da mu je put vozilom sada duži četiri puta.
– Još gore je sa stanovnicima ul.Vojvode Brane koji su do kružnog toka ispred Doma JNA imali 100 metara (od nove zgrade), a sada preko Sremske i Trga đačkog bataljona imaju 700 (do “Trijumfa“). – Vozila Policije i posetilaca barova i splavova na Starom gradu koja budu išla prema centru prelaziće umesto 300 više od 600 metara.

Da li motorna vozila sa unutrašnjim sagorevanjem troše manje goriva kada prelaze veći put? Ne, troše više. Da li kada troše više goriva manje zagađuju vazduh? Ne, više zagađuju vazduh. Toliko o ekonomičnosti i ekologiji. “Pa u tome i jeste poenta: da se ljudi nateraju da manje koriste vozila, a da više koriste noge ili bicikl“, rekli bi iz udruženja koje propagira bicikliranje. Gospodo, uz ove cene goriva niko ne koristi vozilo da bi otišao 200 metara po burek i jogurt, već što ima neku veću potrebu. Onaj ko je vozio bicikl, vozio ga je i kada je ul.Kralja Aleksandra bila dvosmerna i voziće ga i dalje, tako da nikoga ne možete naterati da uzme bicikl ako je poslovno, ne daj Bože zdravstveno kao ja ili iz neke druge potrebe vezan za vozilo. Ko vodi računa o svom zdravlju normalno je da će više koristiti bicikl ili ići pešice, onaj ko ne vodi njemu ćete samo još više pogoršati zdravstvene probleme zbog nerviranja. Toliko i o navodnoj brizi za javno zdravlje građana. Što se tiče bezbednosti saobraćaja u toj ulici se 1991. desila teška saobraćajna nezgoda u kojoj je vozač sa “Bubom“ udario u zid “AIK banke“ kojom prilikom je poginula devojka na suvozačkom sedištu.

Posle toga se ne sećam da je bilo saobraćajne nezgode sa težim posledicama dok je ulica bila dvosmerna, a gotovo sam siguran da nije bilo nijedne nezgode sa biciklistima. Međutim, u slučaju asimetričnog saobraćaja vozači iz biciklističke trake suprotne kretanju motornih vozila ne bi smeli da prelaze liniju kojom je ograničena traka, jer im upravo taj prostor garantuje veću bezbednost i komfor kretanja. A da li neko misli da će tinejdžeri, čiji skuteri idu sigurno većom brzinom od 45km/č samo su registrovani kao mopedi, kada u traci sustignu biciklistu disciplinovano čekati dok ne bude bezbedno da ga obiđu? Da li će brži biciklista u istom slučaju čekati sporijeg? S obzirom na našu nadaleko poznatu saobraćajnu kulturu naravno da neće i time je stvoren problem iznenadnog prelaska bicikliste ili mopediste u kontra smer kuda se kreću motorna vozila, što se po njih zbog razlike u energijama u slučaju sudara (100:1 u korist automobila) može završiti fatalnim posledicama.

Situacija nije bolja ni u istom smeru jer je zbog postojanja biciklističke trake i jednosmernog kretanja brzina motornih vozila veća nego u slučaju dvosmernog saobraćaja, dok je pažnja koju u tom slučaju posvećuju učesnicima u saobraćaju koji se njom kreću manja. A povećana brzina i smanjena pažnja vozača motornih vozila plus povećana sigurnost i komotitet vozača bickla nisu u znaku jednakosti sa bezbednošću saobraćaja, pogotovo u slučajevima iznenadne prepreke na biciklističkoj traci u vidu naglog otvaranja vrata parkiranih vozila ili uključenja vozila iz sporednih ulica. A da ne pričam o bezbednosti saobraćaja u slučajevima ulaska vozila u suprotan smer kao kada sam vršio merenja:

ka4

ka3

ka2

Pošto je saobraćaj najkompleksniji sistem na ovoj planeti u obzir se moraju uzeti i socijalni aspekti. Na biciklističkoj traci, kao i na stazi, Zakonom je zabranjeno bilo kakvo zaustavljanje, a kamoli parkiranje vozila, što će svima koji imaju radnje gde je neophodan prilaz vozilima u mnogome smanjiti promet usled onemogućenog prilaza svojim objektima. Znači u današnje vreme kada država dere kožu svojim nametima Gradska uprava ti još onemogućava da zaradiš i te namete platiš. Ake se u obzir uzme i činjenica da korisnici biciklističke trake ne voze čitave godine, odnosno da će te trake u zimskom periodu zvrjati prazne postavlja se pitanje koja je uopšte svrha pretvaranja dvosmerne u jednosmernu ulicu? Iako se iz prethodnog vidi da su argumenti koji su izneti “za“ asimetričan saobraćaj vrlo, vrlo dikutabilni to članovima udruženja “Vozi ulice“ nije smetalo da na veoma arogantan način brane svoje stavove na društvenim mrežama, nazivajući neistomišljenike zatucanim, a jedan od njihovih simpatizera i degenericima, jer, zaboga, ne razumeju da su to “sasvim normalna rešenja u razvijenijim zemljama sveta“. Koliko su napredni u svojim razmišljanjima možete videti u komentarima ove slike iz mog albuma “Saobraćaj u Šapcu“ u kojima podržavaju prelazak biciklista preko pružnog prelaza kada je rampa spuštena.

Znači u zemlji gde je prosečna starost motornih vozila 14 godina, gde pola bicikala koja se voze ne bi prošla ni vizuelni, a kamoli neki tehnički pregled, gde su putevi sastavljeni od rupa na rupi i rupa u rupi i gde vozači bicikala još uvek upasuju nogavice u čarape ili ih stežu štipaljkom treba da primenimo napredna rešenja iz daleko razvijenih zemalja? I da bi pokazali da smo napredniji od njih još i da bicikliste izuzmemo iz Zakona o bezbednosti saobraćaja? Ljudi, pobogu, pa niste vi jedini učesnici kojima svi treba da se prilagođavaju. Ali, da ste najnedisciplinovaniji to vam priznajem, što sam i objasnio u članku Gospodari saobraćaja.

I sam povremeni biciklista, koji vozim jednom nogom, slažem se da problemi zbog nekulture vozača motornih vozila postoje i da ih treba rešavati, ali mi nikada nije palo na pamet da zbog toga idem jednosmernom ulicom u kontra smeru. Uostalom, ako je jedan od glavnih argumenata biciklista da vožnja bicikla povoljno utiče na zdravlje zašto onda idete kraćim putem u kontra smeru? Zašto ne poštujete propise i krećete se kuda je dozvoljeno kada ćete tako duže voziti i biti još zdraviji? Kako je onda moguće da je pored svega navedenog Savet za bezbednost saobraćaja usvojio taj predlog i čitav saobraćaj u ul.Kralja Aleksandra podredio jednoj manjoj grupi učesnika, koja pri tom ni ne vozi cele godine? Saobraćaj je živi sistem i kao takav podležan promenama, ali se te promene ne smeju vršiti samo na osnovu potreba jedne kategorije. Zbog toga i postoje kriterijumi na osnovu kojih se prema Priručniku za projektovanje puteva određuje vrsta biciklističke površine koja se uvodi u saobraćaj, kao što je to na slici ispod i prikazano:

ka8

Iz priloženog se vidi da se vrsta biciklističke površine određuje na osnovu prosečne brzine vozila (V) i saobraćajnog opterećenja, odnosno broja vozila na sat koja prolaze pored biciklističke površine (vozila/h). Ako se uzme da je prosečna brzina između 40 i 50 km/č (maksimalna dozvoljena u naseljenom mestu je 50km/č, prosečna je 85% maksimalne) onda dolazimo do podatka da je za uvođenje biciklističke trake (II) u saobraćaj potrebno da prosečan broj vozila koji prođe ulicom za sat vremena bude između 500 i 1600. I tu se vraćamo na početak priče, odnosno zašto nije izvršeno brojanje saobraćaja neophodno da bi se ispunio taj osnovni uslov: pa zato što ni minimalan broj od 500 vozila na sat (U PROSEKU) neće proći tom ulicom ni kada 31.12. bude petak, pijačni dan. Pošto ni taj osnovni uslov prema Priručniku nije ispunjen ovakvo saobraćajno rešenje za ul.Kneza Lazara može biti samo lični hir Gradonačelnika Nebojše I Ujedinitelja Baira i Čavića i nema apsolutno nikakve veze sa podizanjem kvaliteta života svih građana, već je podređeno isključivo jednoj manjoj grupi učesnika u saobraćaju. Valjda kao znak zahvalnosti za poklonjen bicikl.

Korišćeni pojmovi prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja:
– saobraćajna traka je obeleženi uzdužni deo kolovozne trake namenjen za saobraćaj jedne kolone vozila,
– biciklistička traka je saobraćajna traka namenjena isključivo za saobraćaj bicikala, mopeda i lakih tricikala
– biciklistička staza je put namenjen isključivo za kretanje bicikala
– bicikl je vozilo sa najmanje dva točka koje se pokreće snagom vozača, odnosno putnika koja se pomoću pedala ili ručica prenosi na točak, odnosno točkove
– motorno vozilo je vozilo koje se pokreće snagom sopstvenog motora, koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz lica odnosno stvari, za obavljanje radova, odnosno za vuču priključnog vozila, osim šinskih vozila
– moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm³ ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon
– laki tricikl je motorno vozilo sa tri točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm³, ili čija najveća efektivna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija najveća trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon.

 

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.