Тито (1)

Подели

 

,,Све грозоморне Брозове жртве нису пописане нити избројане, а као сарадник Хитлера, Павелића, Стаљина, Черчила и Ватикана, није нам дозволио да их све попишемо, воштаницу свећу за покој душе зажегнемо и пристојним спомен-обележјем означимо њихов гроб, него Брозови и усташки мученици из нашег народа, крштени и васпитавани у Светосављу, још увек леже под разним игралиштима, јаругама, лисичјим потоцима неопојани и непознати, чиме навлаче на нас, њихово незахвално потомство, Божји гнев и људску казну. Наша је најпреча дужност да све те свете жртве напишемо у диптих мученика и јунака и да се сваке године на Видовдан молимо Богу за спас њихових напаћених душа. Имајући све то у виду, онда се може схватити са каквим монструмом и злочинцем против човечности смо ми Срби имали посла, а величали смо га као ,,највећег сина наших народа”.

Само на Сремском фронту непотребно је побијено око сто хиљада српске младежи, крема и цвета наше будућности, који нису били ни обучени да се боре на ратишту. Ако се сетимо тога како је доводио усташе у Србију и пресвлачио их у четнике да би клали Србе и вршили диверзије против Немаца, а Немци стрељали сто Срба за једног убијеног Немца, онда се може схватити са каквим смо ђаволом имали посла. У Србији нема ниједног мањег или већег места, да у њему нема српског стратишта под Брозом, стрелишта и убијалишта Срба. Броз је чак склапао договор са Немцима да заједнички нападну четнике и да се заједнички одупру савезничком искрцавању у Југославију, да му не би савезници измакли фотељу власти над Србима, ,,која му се смешила”.

Додворавајући се Србима, привидно, да би их поклао, оженио се Српкињом, и то свештеничком ћерком, све у намери да као прави ђаво завара свој злочиначки траг, завео је српску младеж преко скојеваца, који нису знали ниста ,,даље од носа”, већ као прави ловачки пси да устану на своје родитеље, учитеље, свештенике, интелектуалце, чувајући Броза као да им је Господ Бог Саваот или Свети Сава сишао с неба (као што су то чинили Пенезић, Ранковић, Коча Поповић, Пеко Дапчевић, Петар Стамболић, Милош Минић и многи други), а овај је привидно постао и ,,српски зет” да би их немилосрдно уништио. Броз је спровео у дело Старчевићеву политику над остатком Срба који су преживели пакао Другог светског рата, коме је и он својом перфидном антисрпском политиком допринео.

То значи да је: трећину Срба за време или после рата побио или дозволио усташама у НДХ, балистима на КИМ или структурама ЈНА, усташама на Голом Отоку и на другим местима да их побију, трећину Срба је протерао у иностранство, а од преостале трећине неке оглобио тзв. откупима, друге унесрећио национализацијом, конфискацијом, експропријацијом, колонизацијом, разбио српску породицу мешетарењем ОЗНЕ, учећи децу да шпијунирају своје родитеље, супруге своје мужеве, комшије своје суседе, кумове своју кумчад; разорио село одвођењем сељака са њива 1946. у фабрике; затворио 1966. фабрике, одвођењем радника из њих и пребацивањем у иностранство, пре свих у Немачку, како би му зарадили марке за његова белосветска скитања и базања.

Он је завађао мужеве и жене преко АФЖ-а, децу са родитељима залуђивањем идеологијом и испирањем мозга пропагандом и цинкарењем. Броз је највише од свих окупатора у целој нашој историји побио и измасакрирао Срба. Ипак, и поред тога што је касније, када се дочепао власти избегавао да потписује смртне казне осуђеника, Броз је био велики лажов, страсан убица, прави хохштаплер, човек богате робијашке прошлости, јер је радио шта је хтео и варао кога год је хтео и стигао да превари: жене и девојке, партијске другове и политичаре, личне пријатеље и непријатеље.

Ако се предугачком списку од Броза ликвидираних Срба додају и убијања некомуниста у Југославији од 1944.па до 1953, а онда и убијања избеглих, углавном најчеститијих Срба: интелектуалаца, радника и сељака, избеглих Срба и нешто Словенаца у Аустрију, које му је Черчил предао, а Броз побио у Кочевју и Блајбургу, утолико је цифра страдалих Срба од стране Броза много већа. Па затварање, пребијање и убијање српских комуниста од 1948, за време Резолуције ИБ, створене 1948. у енглеској амбасади у Београду, дакле углавном српских комуниста, без обзира на то да ли су они били из Србије, Црне Горе, Хрватске или из других крајева Југославије, затим убијање Срба и после Другог светског рата па све до шездесетих година прошлог века-тај број Срба, убијених од стране Броза пење се на неколико стотина хиљада жртава, можда чак и преко милион људи.

Тек када све то сагледамо, можемо да схватимо какву су пустош и геноцид Броз и комунизам оставили у српском народу. Додајте, дакле, томе и цифру од 50.000 до 100.000 четника, љотицеваца и невиних цивила-српских избеглица који су, бежећи од сурове освете подивљалих хорди Титових партизана, нашли спас у иностранству, а који су их све побили у Кочевју, Келебији, Блајбургу и осталим словеначким шумама и шикарама, са једним јединим промилом преживелих, то се може само претпоставити шта су Срби доживели од ,,највећег сина наших народа”.

То је исто Черчил учинио и са Русима избеглим пред Стаљиновом осветом, вративши их њему, а овај их је све без икакве милости побио. Из досад реченог свако може својим здравим разумом извући природан закључак да је Јосип Броз Тито био штетнији по српски народ него ма који турски султан, него сви турски султани заједно, све паше и дахије, све Фрање Јосифи и Поћореци, сви Хитлери и Мусолинији, сви Павелићи и Артуковићи, сви Туђмани и Месићи.

Броз је патолошки мрзео Србе, желећи да их потчини, понизи и сатре. Себи је зацртао као дужност да освоји Србију, наметне јој се за владара, седне на престо Карађорђевића и ужива ,,разбојничку мировину убијања Срба”. Никад нико није знао ко је он, када говори истину а када лаже, шта мисли и кад каже то што мисли, да ли говори истину. Напросто: једно је говорио, друго мислио, а треће радио. Он је у потпуности био морални шизофреник. Черчил га је, као ,,лумена Балкана” и ,,јединственог Јосипа Маршала”, устоличио за доживотног ,,црвеног цара” половином 1944., иако је знао тајну о Брозу и његовом геноциду над српским народом, иако се на Британском острву о Брозу појавило три хиљаде книга и дупло више брошура, а да се о њему није дорекла права истина.

Броз је, изгледа, са посебним пијететом нескривене патолошке жеље убијао Србе: за рачун Фрање Јосифа у Првом светском рату; за рачун Стаљина између два светска рата, у току ,,револуције” и после ,,ослобођења”; за рачун Хитлера, Павелића и папе Пија XII у току Другог светског рата; за рачун Черчила после завршетка рата. На овим просторима није никада било таквог и толиког убице Срба какав је био Јосип Броз. Чак је и Хитлер био ,,мајка” према Србима у односу према Брозу, који се показао као прави Молох, тако да смо ми Срби, тек тзв. Брозовим ,,ослобођењем”, потпали у најгнусније, најперфидније и најтеже историјско сужањство.

Уосталом, већ на самом завршетку Другог светског рата Броз је издао ,,маршалску“ наредбу да се са Србима поступа као са окупираним народом. Тај народ је био стварно окупиран, прво због виших бољшевичких циљева, а онда због западне слободе и демократије. Ту цену су Срби врло скупо платили.“

(Из књиге др Жарка Гавриловића „Српски пакао у Брозовој Југославији“, Београд 2006., стр. 263-266)


Подели

Оставите коментар

Scroll to Top