STAROST

 

Po prijemu na VMA smešten sam u sobu broj 7 Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Čim sam ušao sa stvarima video sam da je tu još uvek Goran Todorović Faca (neki ga zovu i Fleka), vodnik iz 63.padobranske, koji je 2003. godine prilikom obuke pao sa 1200 metara slobodnim padom jer mu se padobran nije otvorio. Kao posledica tog pada donji deo tela ostao mu je nepokretan. Za dvanaest godina u sobi sa teškim bolesnicima verovatno je ostvario stanarsko pravo na VMA. U međuvremenu je od vojske dobio stan, ali je tražio da se adaptira u skladu sa njegovim potrebama, što će verovatno potrajati još nekoliko godina.

Osim njega u sobi su bila još dvojica starijih ljudi, od kojih je jedan bio pokretan, a drugi je imao noge tanje od moje ruke. Smestio sam se na isti krevet gde sam ležao i pre četiri godina kada sam nastradao. Tu je bio i isti televizor sa četiri ili pet programa i antenom koja je bila okačena na luster.

starost1

Nakon par sati u sobu je primljen još jedan pacijent. Smešten je na krevet ispod televizora. Jedna od doktorica je ušla posle dvadesetak minuta.

– Dobar dan-reče doktorica.
– Ooo, pa dobar dan-odgovori srdačno kao da se znaju odavno.
– Kako se zovete?
– Dušan.
– Kako ste Dušane?
– Bole me noge.
– Gde vas bole noge?
– Kolena me bole…i desno stopalo.
– Aha. Uključićemo vam struju da vas prođe.
– Hvala.
– Da li još pušite?
– Malo. Ne kao pre. Ponekad.
– Kako ste došli?
– Kolima.
– Odakle ste došli?
– Iz Niša.
– Ko vas je dovezao?
– Onaj mali…Onaj…Onaj…Micin. Sa’će on doći.
– Dooobro, hajde da izmerimo pritisak.
Meri pritisak.
– Pritisak momački, čika Dušane.
– Je l’ da? Znači mogu kući?
– Pa ne može, tek ste došli. Moramo još neke stvari da ispitamo.
– Pa ako mora…
– Poslaću sestru kasnije da vam uzme krv i mokraću.
– Dobro.

Ulazi sestra kasnije.
– Kako ste?
– Bole me noge. A moram i pišati.
– Evo stavićemo vam pelenu pa možete unutra.
– Kako?
– Mokrite slobodno unutra, a mi ćemo vas posle presvući.
Gledao je kao da prvi put vidi pelenu.

Odspavao sam malo i čim sam podigao glavu susreo se sa njegovim pogledom, jer mu je krevet bio naspram mog.
– Eeejj…-obrati mi se kao starom znancu.
– Zdravo.
– ‘De si ti dosad?
– Bio u kafani-prihvatih priču.
– Je li bilo nekog poznatog?
– Jeste, bili smo ja, Vaha, Oblo, Kocko, Ćoško i onaj mali, ne znam mu ime -nabrojah valjda sve iz čuvene scene ,,Složne braće“.
– Bio i onaj mali? Možeš li ga zvati?
– Paa, ne znam, videću. A što ti treba?
– Piša mi se.
– Stavili su vam pelenu da možete da mokrite u pelenu.
– Kakvu pelenu?
Otišao sam po sestru. Donela mu je gusku i objasnila kako da je upotrebi ako neće da mokri u pelenu.
– Pa kako ću, moram se negde sakriti.
– Ovo je bolnica, tako svi rade. Ako se stidite uradite to ispod čaršava.
– Dobro…

U sred noći je nešto puklo. Skočio sam odmah iako sam bio pod ,,Sanvalom“. Svetlost sa hodnika obasjavala je čika Dušana na podu. Pao je na kasetu i oborio stalak za infuziju i stolicu. Uskočio sam u kolica i pošao da ga podignem. Nisam uspeo, pa sam otišao po tehničara i bolničarku. Objasnio sam da je čovek pao i da ga treba podići na krevet ako se nije povredio. Tehničar je odbio nezainteresovano, ali je došla bolničarka i sama ga nekako podigla.
– Gde ste pošli?-pitala ga je.
– Pa da pišam, ali me bole noge pa sam pao.
– Stavili smo vam i pelenu i doneli gusku da mokrite, nemojte više ustajati.
Ostavila ga je da leži. Bilo je 4.28.

Čika Dušan nema noge, ali ima ,,onog Nemca što krije sudove po kuhinji“. Obe noge su mu davno amputirane skoro do kukova, valjda zbog šećera. Alchajmer je bio gratis. Kada se na to dodaju fantomski bolovi, samo je bilo pitanje vremena kada će ponovo pokušati da siđe sa kreveta ,,na svoje noge“. Nekoliko puta sam ga vratio sa ivice, gde se držao za zastranjicu nadvirujući se u hodnik, ali jednom nisam uspeo. Pao je direkt na glavu. Dikotrljao sam se do njega i uspravio ga.
– Je li vam dobro?
– Bole me noge.
– Jeste li udarili glavu?
– Malo.
– Sačekajte tu.
Pošao sam u hodnik, a on je iza mene počeo na šakama da se gega kao I-Ti. Došli su i opet ga podigli na krevet. Ovaj put su bili tu dok je mokrio i zapretili mu da će morati da ga vežu ako ponovo bude pokušao da siđe sa kreveta. Nije prošlo ni dvadesetak minuta kada se podigao i počeo ponovo da se nadviruje u hodnik. Došao sam i pogledao ga direktno u oči.
– Čika Dušane…
– Molim?
– Gde ste pošli?
– Moram ići pišati, ali me bole noge.
– Čika Dušane, vi nemate noge. Da li to možete da shvatite?
Gledao je i ćutao.
– Pogledajte se. Hajde, pogledajte se. Vidite li gde svoje noge?
Ćutao je. Pokušavao sam u očima da vidim da li će to dopreti do njega.
– VI nemate noge i zato su vam stavili pelenu da možete da vršite nuždu. Možete li da shvatite da nemate noge i da ne možete da siđete sa kreveta?
Spustio je glavu i tužno rekao:
– Mogu.
– E sada kada ste to shvatili lezite i nemojte više praviti probleme ni sebi, ni sestrama. Ne mogu one biti samo pored vas, ima još teških pacijenata.
Legao je i pokrio se. Kada je posle pola sata pokušao ponovo da se nadviri samo sam viknuo ,,LEZI!“ i do mog otpusta sutradan nije bilo problema. Pošto sam i onom pacijentu, od koga je samo skelet ostao, vadio nogu kada bi je zaglavio između ogradice i dušeka, bolničarka mi je rekla: ,,Brate, ti si car, majke mi. Ne znam šta bismo bez tebe“. Neki pacijenti nisu za fizijatriju, jer im fizikalna medicina ne može pomoći. Ostavljeni su tu da bi porodica imala predah.

Stariji ljudi zbog smanjene sposobnosti da brinu o sebi imaju osećaj suvišnosti u društvu, zbog čega im je potrebna povećana pažnja. Onima koji su i teže bolesni ta pažnja je još neophodnija. A onima koji su i stari, i bolesni, i telesno oštećeni ta pažnja u svakom smislu znači život. Zato poštujte poziv bolničarke i medicinske sestre jer velika većina njih zaista ulaže napore da se za platu od 27000 dinara, koliko imaju bolničarke (sestre imaju nešto veću), taj nedostatak pažnje ne oseti.

I, prema sestrinskoj reči na tabli u hodniku: ,,Nemojte dozvoliti da vam se starost dogodi, već vodite sebe ka njoj“.

sestre

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.