SMENA SAVESTI

Jutros smo ispratili direktore osnovnih škola iz Šapca na sastanak sa ministrom prosvete, istim onim koji juče nije znao odgovor na pitanje iz testa za osnovce koji je lično odobrio.

Prekjuče su u Beograd išli predstavnici Udruženja roditelja jer je iskorišćena većina pravnih sredstava u beskonačnom dopisivanju sa Ministarstvom prosvete,  opštinom, školskom upravom Valjevo i Zaštitnikom građana. I znate šta su na tom sastanku postigli? Praktično ništa! A zašto ništa? Zato što je nesposobni ministar je na tom sastanku izjavio da nije dobijao dopise Udruženja roditelja, niti zna da je poslao dopis ŠU Valjevo pred novu godinu!!! Eto0606 to je naša pravna država u stvarnosti: borite se raspoloživim pravnim sredstvima, dok resorni ministar ne čita dopise koji su mu upućeni, a izgleda ni ne čita ni dopise koje lično potpisuje! Ne interesuju me partijske podele funkcija, ali me interesuje sa kojim profesionalnim i karakternim kvalifikacijama je TAJ čovek postavljen na TAKVO mesto, jer je očigledno da nema kvalifikacija ni za učitelja, a kamoli za ministra.

Svo to maltretiranje dece i roditelja bi se izbeglo da je nesposobni ministar od kraja septembra ili početka oktobra došao u Šabac i pozveo sve relevantne strane na jedan sastanak gde bi se rešila sva sporna pitanja: i predstavnike roditelja, i predstavnike učitelja, i predstavnike opštine, i predstavnike prevoznika ako treba, SVE KOJIH SE OVA TEMATIKA TIČE, i onda na tom jednom jedinom sastanku videti KO JE I ZAŠTO predložio amandman pomenutog člana zakona nakon čega bi odmah doneo zaključke koji će se na kraju sastanka potpisati I GOTOVO. Kome se saka saka, kome se ne saka ima da ih se pridržava. Ne, bolje je  da posebno idu jedni pa drugi za Beograd da bi se poklonili ministru u njegovoj rezidenciji, tako su manji troškovi…

I tako je opet nas tridesetak najupornijih na kiši mahalo direktorima osnovnih škola prilikom polaska ispred “Dunava“. Većina ih se jedva javila na upućene sarkastične aplauze, već su odmah iz taksija ušli u minibus. Direktori škola se sklanjaju od roditelja? Zar to nije sramota za prosvetu ove zemlje? Da li su oni uopšte svesni ko ih je na te funkcije postavio i za šta? Nismo širili natpise koje je odštampao jedan drugar na kojima je pisalo “PAZITE ŠTA RADITE, TREBA DA SE VRATITE“ jer je to “suviše oštro“ i “podseća na pretnju“. Je l’ da? Ono što njih nekoliko radi (na prste jedne ruke se mogu nabrojati) to nije “oštro“ i to nije “pretnja“? To što je neki poslanik želeći da prikaže kako ipak nešto radi bez ikakve podrške onih koje treba da predstavlja i suprotno pedesetogodišnjoj tradiciji u gradu predložio amandman na član u vezi promene smena u školama nije “oštro“ i nije “pretnja“? To što svojim ponašanjem direktori škola utiču direktno na budućnost naše dece na način koji ne podržavamo nije “oštro“ i nije “pretnja“? To što skoro čitav grad maltretiraju nije “oštro“ i “pretnja“? Znači sve greške koje su počinili oni koje smo izabrali da zastupaju naše interese, a iz nekih čudnih razloga to ne rade, nisu niti “oštre“, niti “pretnja“, a kada roditelji kažu da zbog tih grešaka paze jer treba u tu istu bazu koja ih je birala da se vrate, to je odjednom “oštro“ i “pretnja“? Ma dajte ljudi…

Pronela se čak i vest da je predsednica Udruženja učitelja uzela bolovanje “jer se ne oseća sigurno i zabrinuta je za svoju bezbednost“ kada je videla okupljanje roditelja u dvorištu škole gde radi. Mislim, pa dokle to licemerstvo ide… Nijedna jedina uvreda  nije sve ovo vreme na njen račun upućena, iako se zna da je jedna od glavnih pokretača idiotskog amandmana, i ona se ne oseća bezbednom? Zbog čega? Da je nije onaj osećaj poštenja i pravde sa kojim se rađamo slučajno signalizirao da nešto ne radi kako treba? Jer nebezbednim se osećaju samo oni KOJI  IMAJU NEČISTU SAVEST pošto znaju da nekom nešto duguju.

A ono što nam duguju je poverenje koje smo im ukazali upravo da bi vodili brigu o našoj deci, i koje su oni iz samo njima znanih razloga izneverili. Da su učiteljice, poslanik i direktori radili po savesti, a ne po partijskoj dužnosti, svega ovoga ne bi bilo i mi roditelji po minusu i po kiši ne bi protestvovali kako bi im aktivirali taj signal savesti koju su isključili radi ličnih interesa.

Nije nikakav predizborni slogan, ali na sledećim izborima gledajte pa opet glasajte za one koji nam godinama postavljaju nesposobne ministre prosvete i nesavesne direktore škola. Ne bi li ponovo šetali ulicama u septembru…

2 Komentara

  1. Nenad 31. maja 2017. Reply
    • BunarAuthor 6. juna 2017. Reply

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.