Sinu puka

Sinu puka *

U planini, u šumi, kao čuvar vremena,
Leži i spava srce hrabrog dečaka.
Umesto uspavanke,zaštitniku plemena,
Ozrenski vetar doziva ime junaka.

Spomenko…Spomenko…gledaš li nas sada,
Sa trona nebeskog gde heroji sede?
Da li te još bole žuljevi od rada,
Il’ spokojan spavaš pored neke zvezde?

Pepeo tvoj i dalje stvara Otadžbinu.
Jer bez nje smo – kao zemlja bez semena.
Za slobodu najbolji uvek prvi ginu,
Na nogama! Istesani od kamen- kremena.

Da li umesto tužnih vojničkih zaprega,
Mirnim galopom nebeske kočije teraš sada?
Da li ti je vraćeno detinjstvo od Boga?
Il’ odozgo gledaš svetlost nesuđenog grada. **

Umesto učenika, ti si bio nastavnik.
I školsku klupu zamenio fijukom granata.
Pokazujući dezerteru kako izgleda pobednik,
I najveći heroj Otadžbinskog rata.

Podebljao si među, branioca i izdajnika.
Život i sreća ne behu za tebe jedinstvo,
Jer domovina je stvar, ne roba, već čoveka.
Oprosti joj za svoje nesrećno detinjstvo.

Spavaj mirno, hrabri sine puka!
I mrtav ti si još na večnoj straži.
Na nebu te miluje nežno, željna, majčina ruka,
Da ti od zemaljskog, nebeski život bude i lepši i draži.

 

Milovan Bajagić

Posvećeno Spomenku Gostiću – najvećem junaku Otadžbinskog rata u Republici Srpskoj

* Sin puka je izraz nastao u Sovjetskom Savezu tokom Drugog svetskog rata, za siročiće koji su ratovali u sklopu vojnih jedinica dobrovoljno tj koje su na neki način usvojile vojne jedinice (Kao Momčila Gavrića ili Dragoljuba Jeličića kod nas u Prvom svetskom ratu).
** Odbio je da ode u Pariz i bude usvojen dok se rat ne završi

 

 

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.