Silovanje javnosti

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Pre par meseci buknula je ,,afera silovanje”, koju je svojom ispovešću započela glumica Milena Radulović. Danima su se razne ,,ispovesti” i podrške u skladu sa istim razvlačile po svim medijima i društvenim mrežama. Danima nije bilo nijedne druge vesti, čak su i pLandemiju za trenutak zapostavili, samo se pričalo o silovanju tada maloletne Radulovićke od strane profesora glume Miroslava-Mike Aleksića. Odmah su se tu pojavile i neke druge Milenine koleginice da potvrde kako je i njih napastvovao, a odjednom su se i neki stariji glumci prisetili kako je i njih maltretirao u svojoj školi glume, da bi se otkrilo kako je glumačka ,,elita” za ta maltretiranja (fizička, psihička, kakva god) profesora Aleksića odavno znala, ali je iz samo njoj poznatog razloga sve ovo vreme ćutala.

Narod u Srbiji je bio podeljen na one koji su Mileni davali bezrezervnu podršku i na one koji su postavljali pitanja. Ovi prvi su najstrašnijim uvredama na društvenim mrežama i medijskim portalima vređali ove druge, iako Aleksić tada nije bio ni uhapšen, niti je podignuta optužnica za bilo kakvo krivično delo. U medijima su se počele oglašavati ,,borkinje”, ,,sociološkinje” i ,,psihološkinje”, objašnjavajući nam kako je svako pitanje, osim onoga zašto Aleksić nije već u zatvoru, ponovna (naknadna) viktimizacija žrtve, jer žrtva sa tim pitanjima iznova i iznova prolazi kroz preživljenu traumu…I onda se usred tog besomučnog silovanja javnosti pojavila vest, pazite sad, da je Milena Radulović napisala scenario za seriju o dešavanjima u školi glume, koja će se zvati ,,Učitelj”, i da će ona u toj seriji glumiti glavnu ulogu! Kad pre? I, ako je bilo kakvo, makar i konstruktivno pitanje u vezi slučaja, bila ,,naknadna viktimizacija”, šta je onda prisećanje žrtve tokom pisanja scenarija i prolaženje kroz traumatične scene ko zna koliko puta tokom snimanja-samoviktimizacija? (Sama Radulovićka nikada prethodne navode nije demantovala, već je to učinio njen advokat nekih mesec dana kasnije, rečima: ,,Potpuno bi bilo neprimereno da se vodi postupak, da se okrivljenom Aleksiću sudi za veliki broj krivičnih dela, a da paralelno sa tim ide snimanje nekog filma ili serije koja sve to ekranizuje”, iz čega se vidi ne da scenario ne postoji i da se serija (film) neće snimati, već da je trenutno neprimereno.)

Od ostalih ,,žrtava” u medijima se jedino eksponirala Milenina koleginica Iva Ilinčić, koja nije silovana, ali jeste ,,konstantno seksualno uznemiravana, šest godina je ćutala, ali joj je bilo jasno da je loše”. Koliko joj je bilo loše svedoči snimak ekrana sa delom intervjua u kom Ilinčićka hvali glumačku školu Mike Aleksića, koji je neko uspeo da uradi pre nego što je novinski portal uklonio taj članak.

Prema informacijama koje su se plasirale u medijima mogla su se postaviti sledeće logička pitanja:
– Kako je moguće da se žrtva silovanja, koja prema tim istim ,,psihološkinjama” zbog pretrpljenih patnji izbegava mesto i okruženje u kom je silovana, DOBROVOLJNO ponovo vraća na mesto silovanja, kako bi je silovatelj ponovo silovao još nekoliko puta, i još mu za to plaća? (Radulovićka je posle prvog silovanja nastavila da ide u glumačku školu, gde se svaki čas plaća 60 evra);
– Kako je moguće da istraumirana žrtva silovanja par godina kasnije dovede mlađu sestru kod silovatelja u istu školu gde je bila silovana? (Radulovićka je dovela sestru četiri godine mlađu kod Aleksića u školu dve godine nakon njenog silovanja);
– Kako je moguće da si sa silovateljem kasnije u prisnim odnosima (Radulovićka je zvala Aleksića na premijeru njenog filma u Rusiju) i da za njega i njegovu školu imaš samo reči hvale (Ilinčićka), a da se posle devet ili više godina setiš da te je taj sa kim si bila u prisnim odnosima i za koga si imala samo reči pohvale silovao/maltretirao?
– Kako je moguće da žrtva silovanja, koja u stvarnom svetu izbegava bilo šta što je asocira na traumatski događaj, bez ikakvih problema snima scene u kojoj pokušavaju da je siluju? (Radulovićka u ,,Balkanskoj međi”)
– Ako žrtve seksualnog nasilja prijavljuju nasilnike ,,tek kada psihološki obrade traumu” (navedeno ovde), kako je moguće da je njih devet u isto vreme ,,obradilo traumu”, a razlika u pohađanju škole je nekoliko godina? Na kraju, u kakvom su to okruženju živele žrtve silovanja/maltretiranja, kada godinama nikom nisu mogle da se povere i zatraže zaštitu?
– Kako je normalno da se posle prijave ove glumice za silovanje glumačka i intelektualna ,,elita” utrkuje u izjavama ko je duže za takvo ponašanje njenog profesora znao, a nije normalno kada se pita kako je to normalno?

Pošto su sva ova pitanja ostala nerazjašnjena, neke od odgovora pokušao je da da Dean-Deki RS na svojoj službenoj stranici na Fejsbuku (obojeno je njegov tekst):
Izvađen iz naftalina od razularene rulje beži Mika Aleksić i zapinje za Balkansku među preko koje pada u ponor koji vodi do samog pakla.

Kada je pre dve godine premijerno prikazan film ,,Balkanska međa”, režiser Mika Aleksić je javno kritikovao svoju učenicu Milenu Radulović zbog katastrofalnog tumačenja lika bolničarke Jasne. Da li je Miki zbog diranja u osinje gnezdo u ovoj međi dve godine kasnije došla naplata od geometra…

Upravo će ova njegova učenica pre dve nedelje izjaviti da ju je Mika silovao kada je ona imala 17 godina, a kako Milena danas ima 26 godina to znači da ju je Mika silovao 2012. godine.

Onog trenutka kada je Milena optužila Miku da ju je silovao, srpsko društvo je prešlo crtu bez povratka, neko u ovoj priči je monstrum. Mika koji siluje maloletne devojke, ili Milena koja je odlučila da jednom čoveku uništi život. Ako ju je Mika zaista silovao onda je Milena žrtva gnusnog zločina, jednog od najtežih. Ali šta ćemo ako je nije silovao, ko je onda žrtva…

Milenina rođena sestra, Anja, koja je 4 godine mlađa od nje, pohađala je istu školu glume, štaviše, čak ju je Milena i upisala u tu školu i to dve godine nakon što ju je Mika prvi put navodno silovao. Hm, pa koja bi to žrtva silovanja odvela svoju petnaestogodišnju sestru pravo u ruke seksualnom predatoru…I ako je Mika zaista silovao Milenu onda je njeno ćutanje dovelo u direktnu opasnost i njenu sestru.

Reč je ovde o najvećoj seksualnoj aferi koja potresa Srbiju još od marta 2019. godine kada je Vulin odslužio ono malo vojnog roka sa par muškaraca u kasarni. Sudimo mu pošteno pa da ga streljamo, kaže naš narod koji je i sudija i dželat. U pravnim državama niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno i o njemu se piše tek kada se završi sudski proces sa iznesenim dokazima.
U ovom slučaju septička jama zvana medijska scena Srbije poput novina Alo, Kurira, Blica, Informera… od samog početka forsira jednu te istu priču i kažu da je bilo baš tako kako oni pišu.
Ja sam stao na loptu još prvog dana kad sam video da na Tviteru prvi šire priču o Miki silovatelju isti oni koji su pre dve godine branili Gorana Jevtića zbog silovanja dečaka.

Ako se dokaže kao istina da je Mika silovao Milenu, on će postati prvi silovatelj na svetu koji je izvršio silovanje bez prostate i sa šećernom bolesti, a kako je navodno silovao 8 učenica, on je u stvari seksualni manijak.

Skretanje pažnje je glavna tehnika koju koristi Toni Bler kao savetnik, to ga je naučila njegova supruga Čeri koja je inače advokat Hašimu Tačiju.
Skrenuti pažnju naroda sa tekućih problema, a većina afera kojim nas zasipaju svake nedelje služi za odvlačenje pažnje, da se bavimo njima a ne problemima koji nam izbijaju dah.

Srbija je ovu priču prodala i drugim zemljama, o Miki je pisala štampa u Nemačkoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Makedoniji, nešto debelo se njome pokriva dok je 24. januara na Adi Huji opljačkana i silovana desetogodišnja devojčica, nju od medija niko nije ni pomenuo jer ona nije deo projekta i infodemije čopora. Margina novonastale hajke na veštice je brzinski montirana, namešteno je da sudi javnost, koja ne razmišlja već odmah skida glavu.

Milenina ispovest je prvo izašla na naslovnoj strani Nedeljnika, sve uz njenu sliku i naslov: ,,Ispovest Milene Radulović, koliko još Aleksića?”
Pita se ovo Veljko Lalić, udarna igla i urednik Nedeljnika koji će već u sledećem broju napisati kolumnu:
,,U Americi su pitali devojčice šta bi radile kada na svetu više ne bi bilo muškaraca.
Više od 70% je odgovorilo da bi naveče šetale gradom.
Nakon hapšenja Aleksića večeras će žene mirno šetati našim gradom.”

Ne bi bilo prvi put da Nedeljnik izmišlja stvari zarad čitanosti, ali jeste prvi put da satanizuje određenu populaciju predstavljajući je kao nepotrebnu.
Ne znam da li se Lalić naveče šeta gradom i plaši li se on silovanja, ali znam da je koren onoga što piše teza da se žene u Srbiji osećaju nelagodno zbog muškaraca.

To je laž koja je gnusnija od svih ostalih koje nam se svakodnevno plasiraju.
Koliko mi je poznato muškarci ne rastu na drvetu, već ih rađaju žene, i jedni bez drugih ne mogu. Naravno, ima muškaraca koji ugrožavaju slabije, najčešće žene, ali ih ima mnogo manje nego što se misli.

Većina Mileninih kolega joj je odmah pružila javnu podršku čitajući samo medijske naslove. Među prvima se iz daleke Kalifornije javio srbomrzac Nikola Đuričko, koji je, zanimljivo, isto pohađao školu Mike Aleksića.
Da li je i Đuričko pobegao od silovanja ili se u Los Anđeles preselio zbog pogodnosti koje uživa zbog glume u filmu Anđeline Džoli ,,U zemlji krvi i Meda” procenite sami…

U školu kod Mike su išla deca bogatih, jedan čas je koštao 60 evra, a obično su u pitanju bili dvočasi. Svi roditelji ostalih žrtava navodnog silovanja su advokati i profesori, šta su radili ti ljudi i zašto su dopustili da im deca imaju omertu. Novcem se ne može kupiti uloga roditelja, svaki normalan roditelj kada se dete vrati iz škole na njemu vidi da li je sve u redu ili nije.

Mika nije glavna meta ovog napada, on će svakako stradati ako bude osuđen ali život mu je svejedno uništen. Glavna meta je ono protiv čega se ljudi poput Lalića zdušno bore, a to je tradicionalan srpski muškarac, koji treba javnosti biti predstavljen kao najveći krvnik ženskog roda. Siguran sam da bi 99% žena u Srbiji zaštitu od manijaka potražilo upravo od onih koji ih štite od pamtiveka, a to su normalni i zdravi muškarci, da li to bili njihovi momci, muževi, očevi, sinovi, braća ili komšije, nebitno. Ali bitno je da ljudi kao Lalić sada to hoće da menjaju, a u svojim kolumnama preskaču ono najvažnije, da jedini muškarci koji predstavljaju opasnost po naše žene, su migranti.

Cilj je žene i muškarce okrenuti jedne protiv drugih, jer nam na vrata kucaju perverzni zakoni nepoznati našem tradicionalnom čoveku.
Između ostalog i zakon o seksualnom vaspitanju čiji predmet treba da se uvede u osnovne škole, gde bi devojčice od dvanaeste godine bile vakcinisane protiv polno prenosivih bolesti, čime bi im se indirektno poručilo ,,sad ste vakcinisane pa izvolite.”

U Americi je 6. januara izglasan zakon kojim se ukidaju termini vezani za pol.
Termin ,,on, ona, otac, majka, brat, sestra, deda, baba”, se ukidaju.
Umesto njih se uvode, termini “oni, roditelji, pararoditelji, deca”, ukida se bilo koja reč kojom bi se neko identifikovao kao muško ili žensko.
Ovaj zakon je prošao sa 217 demokratskih glasova naspram 206 republikanskih, a kada zavadite muškarca i ženu roditeljsko pravo prelazi na državu.

Džin Kerol je 2019. godine za nedeljnik ,,Njujork” izjavila da ju je 1995. godine silovao Donald Tramp. Ona nije bila kod lekara da to utvrdi, nije bila u policiji i tužilaštvu, nije to zapisala u dnevnik niti se poverila prijateljici, već je jednostavno 24 godine kasnije konstatovala da ju je silovao. Svi mediji su napali Trampa, a kada imaju hrabrosti da to urade čoveku koji može da izazove nuklearni rat, ko je za njih onda Mika Aleksić.

Mikinu sliku nisam hteo ni stavljati zato što većina ljudi do ove afere nikad i nije čula za Miku Aleksića, ali nije ni bitno ko je on, bitno je da se nešto slično ako to neko odluči može desiti svakom. Svaka žena sa kojom se neko rukovao za 10 godina može tvrditi da je silovana, zapravo, rukovanje nije ni potrebno, dovoljan je pogled, ma ne treba ni pogled, moći će vas optužiti da ste ih silovali mislima, a vi iz pritvora nećete moći da se branite.

Ko stane u odbranu čoveka čiju školu su prošli Nebojša Glogovac, Nikola Kojo, Boris Milivojević, Gordan Kičić, Ivan Zarić, Vuk Kostić, Viktor Savić, Mirjana Joković, Bojana Maljević, Nada Macanković i mnogi drugi, odmah će biti proglašen za podržavaoca silovatelja.

Feminizam koji se na zapadu svim silama gura, najviše je naštetio upravo ženama, ostale su same, samohrane majke, bez porodice i muškarca.
Uzalud im je da se oblače i doteruju, neće im pomagati nikakva moda, frizure niti šminka koja se već topi pod maskama, zato što momak za devojkom ubrzo neće smeti ni da se okrene, pozove je na sastanak, sve će to biti seksualno uznemiravanje. Cilj je rasturiti muško-ženske odnose, stub društva.

I u Srbiji će slučaj ,,Mika” uticati na mnoge muškarce koji će se ograditi od žena da se to ne bi okvalifikovalo kao ,,uznemiravanje”, a možda nakon 10 godina i kao silovanje. Žene će ostati zbunjene, pitaće se zašto ih niko neće, šminkaće se i nuditi svima redom, dok na kraju ne nalete na pravog manijaka.
Ali ovako i treba da bude, jer ovu aferu vode homoseksualci čiji je cilj da nestane heteroseksualnog udvaranja, braka i dece.

Decenijama se već primamo na holivudske fore i napumpane priče posle kojih se uvek premijerno prikaže i neki film. Sasvim slučajno i Milena već ima spreman scenario za seriju koja će brzo početi sa snimanjem o Mikinoj školi glume i svom navodnom silovanju, a serija će se zvati ,,Učitelj”, te će ona na kraju zaraditi i koji dinar od cele ove priče.

Psiholozi objašnjavaju da žrtve silovanja godinama trpe traume i da više nikad ne mogu muškarca gledati kao muškarca, dok sveže silovana Milena odmah snima erotske scene u filmu Balkanska međa, što jednostavno ne radi silovana osoba.

Dimna zavesa je bačena…

Ovde bih napomenuo da je ,,dimna zavesa” bačena još 2017., kada je u Krivični zakonik uvedeno novo krivično delo-polno uznemiravanje, koje je zakonodavac definisao kao ,,svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje”. Pošto zakonodavac nije definisao šta je to ,,dostojanstvo u sferi polnog života” ili, tačnije rečeno, seksualni moral i ko je ovlašćen da ga procenjuje, time je stvorena mogućnost da maltene svako ponašanje koje se odnosi na sferu seksualnog morala bude proglašeno za polno uznemiravanje. Pošto ni vremenska granica za prijavljivanje uznemiravanja/maltretiranja/silovanja nije određena možemo zaključiti da za polno uznemiravanje ili silovanje muškarca može da prijavi drugarica iz odeljenja u osnovnoj školi posle trideset godina, jer je u leksikonu bez njenog pristanka naveo njeno ime kao simpatiju, pevačica kojoj je namignuo dok je igrala oko stola u kafani na nekoj proslavi ili devojka/supruga kada hoće da mu se osveti zbog druge žene…Kakve će ta nedorečenost posledice u sferi muško-ženskih odnosa imati već je Dean naveo gore, a kakve će probleme doneti pravosuđu možete pročitati ovde.

Najgore od svega je to što za dokazivanje navedenog krivičnog dela neće biti potrebni fizički dokazi, pošto sa protokom vremena neće ni postojati, već će biti dovoljna samo REČ ŽRTVE. U slučaju da neko bezrezervno ne veruje toj reči i postavlja najlogičnija moguća pitanja biće proglašen u najmanju ruku za bezdušnika koji ne saoseća sa patnjama žrtve, kod feminista za šovinistu (ili izdajnika ako je žensko u pitanju), dok će (k)od radikalnog krila, lezbo-feminista, biti proglašen za fašistu i saučesnika u silovanju. Tako se ne može desiti da neka žena prijaviti nasilje u porodici da bi mužu uzela kuću i decu, sekretarica direktora što ju je ,,želkao” i ,,volkao” da bi napredovala na društvenoj lestvici, niti mlada glumica napastvovanje svog daleko starijeg i poznatijeg kolege/učitelja da bi postala popularna, jer, zaboga, uloga žrtve ne sme da podleže sumnji.

Naravno da osuda nasilja, onog koje je dokazano, ne sme i neće biti dovedena u pitanje, ali su u ,,Slučaju Aleksić”, kako sam gore naveo, narušene osnovne logičke operacije. I upravo se oko urušavanja logike, odnosno zdravog razuma i radi, jer se javnost siluje kako treba da sudi prema osećanjima, a ne prema činjenicama. ,,Osećanja pre istine, parola je svake dekadentne civilizacije pred njen sunovrat u ambis”, kako je to napisala Dragana Miljanić u svom tekstu ,,Slučaj Jutka i teror političke korektnosti”. Dokle ta bolest zvana feminizam ide govori i skorašnja izjava, pazite sad: „povernice za ravnopravnost” Brankice Janković, koja je rekla da ,,ženi uvek treba verovati”, što znači da žene nikada ne lažu, a što je, naravno, daleko od istine. Samim tim izjava znači da muškarci uvek lažu i da njih treba proveravati, a ne žene, što je opet daleko od istine. Najgore od svega što je izjavu kojim se diskriminiše muški rod dao neko ko je zadužen i ko je plaćen da propagira ravnopravnost polova.

Tom izjavom se anulira i pravni sistem, jer ako žene ,,uvek govore istinu” čemu onda istražni postupak, daj da muškarca odmah streljamo! To opet znači da ni dopuna Krivičnog zakonika krivičnim delom ,,polno uznemiravanje” nije služila da poboljša pravni sistem u Srbiji, već da stvori prostor za dejstvo feministkinja, koje nagovaraju moralno i intelektualno labilne žene da muškarce lažno optužuju za razne prestupe (,,od 20 hiljada prijava za nasilje procesuirano je 1300, što znači da su sve one prethodne prijave bile nevažeće”, naveo Zoran Milivojević u emisiji ,,Kota 17” za ,,Helmkast”).

Prema boljim poznavaocima, kao što je Vladislav Đorđević, koji je po pitanju feminizma napisao nekoliko knjiga, mi se nalazimo u trećem talasu feminizma, koji se naziva radikalni feminizam ili lezbofeminizam, a koji otvoreno propagira uništenje tradicionalne porodice, jer se kroz nju reprodukuje patrijarhat, odnosno vladavina muškarca. U cilju uništenja tradicionalne srpske porodice doneti su i Zakon o prevenciji nasilja u porodici, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a u Skupštini je upravo i predlog Zakona o istopolnim brakovima. Iako je Srbija imala Zakon o jednakosti polova kolonijalni upravnik je naredio da se zameni sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, a o kakvim boleštinama se radi pisao sam na blogu još 2018. (imate ovde). Čim čujete feministkinje koje brane novi nacrt zakona kako kažu  ,,da će zakon omogućiti ravnopravnost, jer nema dovoljno žena na rukovodećim mestima” odmah znate da se radi o silovanju zdravog razuma, pošto bi se, da zaista žele ravnopravnost, borile i za mesta na građevini i u rudniku, a ne samo i isključivo za rukovodeća ,,gde se donose odluke”. Drugim rečima feministkinje ne žele ravnopravnost, već moć i političku prevlast.

I, kako je iznenada buknulo, tako je odjednom i prestalo medijsko interesovanje za ,,Aferu Aleksić”. Kao da je neko pritisnuo dugme tako je od medijske histerije nastao muk, što je izazvalo iskrenu sumnju da je čitava afera bila strogo kontrolisana i dirigovana. Međutim, posle nekih mesec dana nepoznata glumica Danijela Štajnfeld je optužila svog daleko poznatijeg kolegu Branislava Lečića za silovanje od pre sedam godina. I ponovo je deo javnosti postupio isto i optužio Lečića pre nego je i dao bilo kakvu izjavu. I ponovo su se ,,borkinje” počele pojavljivati na televizijama sa izjavama kako je „Jako važno da mediji daju podršku žrtvama” (Ivana Josifović), čime se opet izbegava pravni sistem. Feministkinje su proširile pojam silovanja da se bukvalno sve po njima može svrstati u silovanje, što je čista bolest u progonu muškaraca. To se vidi i po tome što je Više javno tužilaštvo odbilo da podigne optužnicu protiv Lečića. Glumica je izjavila da nije bilo primene sile, što je osnova za to krivično delo, ali da se posle seksa ,,osećala nepoštovano”. Čuj, osećala se nepoštovano posle seksa od pre sedam godina, a Lečića, o kome nemam neko naročito mišljenje, razvlačili po medijima, odrekle ga se kolege i uništena mu škola ,,Lekart”, on se oseća poštovano posle svega? O tome da je zbog lažnih optužbi mogao otići u zatvor da i ne govorim.

Čisto da ne bi bila zaboravljena Milena Radulović je par meseci kasnije dala podršku bosanskom filmu ,,Kvo vadis Aida” na svom Instagram nalogu u konkurenciji za Oskara, a nije podržala Daru iz Jasenovca”, što može značiti da je ,,Afera Aleksić” čist feministički projekat, jer nije normalno da neko podrži strani film u kojem lažima blate tvoj narod, a ne podržati film u kom se opisuje genocid nad tvojim narodom. Drugim rečima #Metoo pokret dobio je i svoju balkansku ispostavu.

 

 

 

 

 

Što napisa neko, jedino osiguranje da vas neko godinama kasnije neće tužiti za silovanje je da od žene tražite pisanu izjavu da je dobrovoljno stupila u seksualne odnose s vama, koju će overiti kod notara uz prisustvo dva svedoka. U iščekivanju sledećeg ,,napasnika” silovanje javnosti se nastavlja.


Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Pregledano: 714 puta

1 komentar na “Silovanje javnosti”

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top