RAČUN

Moderno potrošačko društvo stvara potrošača i poslušnog glasača, a ne stvaraoca i čuvara nasleđenog.

Moderno potrošačko društvo stvara potrošača i poslušnog glasača, a ne stvaraoca i čuvara nasleđenog.

Dana 25.8. bio sam u nabavci u TC “Roda“ u Šapcu. Kada sam došao na kasu izvadio sam “Super“ i platnu karticu i počeo da pakujem namirnice koje je kasirka prokucavala. Dala mi je da potpišem izvod za karticu i video sam da mi nije otkucala tri boce sa sokom, jogurtom i uljem, iako između artikala nije bilo onog plastičnog razdelnika za sledećeg kupca. Izvinila se i otkucala i ta tri artikla. Ponovo sam potpisao izvod za taj drugi račun, ubacio onih odštampanih pola metra papira u jednu od kesa  i otišao kući.

Kada sam povadio artikle ustanovio sam da mi je i za prvi račun u vrednosti od 2978.12 dinara i za drugi u vrednosti 346,97 dinara upisano po 3 boda za “Super karticu“, što sa slika možete i videti (radi preglednosti postavio sam samo isečke o bodovima).

roda6111

Otišao sam na sajt www.superkartica.rs i poslao im elektronskom poštom poruku sa slikama računa. Odgovorili su mi da su obavili proveru i da su mi svi bodovi upisani. Opet sam poslao poruku i pitao kako su bodovi upisani kada i na jednom i na drugom računu piše da je obračunato po 3 boda. Odgovorili su da je za račun od 2978.12 dinara obračunato 29 bodova. Tada sam ustanovio da vrednost boda nije po ugovoru koji je potpisan u januaru, jer je tada vrednost boda bila 60 dinara.

roda4-3

roda7

Ako su u ugovoru navedeni svi podaci, od adrese prebivališta, broja telefona i adrese elektronske pošte zašto kao korisnik ničim nisam obavešten o “izvesnim izmenama u obračunu bodova“? Zašto je sa vrednošću boda od 70 dinara favorizovana “Idea“ u odnosu na “Rodu“ i “Merkator“ može se naslutiti iz činjenice da je hrvatski “Agrokor“ kupio druga dva trgovinska lanca.

I dalje su tvrdili da mi je 3 boda dodeljeno samo za račun od 346.97 dinara, iako se sa slika može videti da je i broj kupca (54790 na prvom i 54791 na drugom računu), kao i vreme kucanja računa različito. Ne znam da li bih svoje bodove dobio da nisam intervenisao, ali je nemoguće da vam mašina na kasi obračuna jedan broj bodova, a da u direkciju pošalje drugi. Ili se radi samo o još jednoj marketinškoj prevari?

“Svaki stoti kupac dobija nagradu“…
“Ako kupite dva treći dobijate za dinar“…
“Ekskluzivna ponuda samo u …(tom i tom marketu, toj i toj agenciji)“…
Šareni izlozi sa kojih vas neki “SALE“ zove da uđete…
Na televiziji zaboravite o čemu je film jer reklame traju koliko i projekcija…
Sponzori samo što još iz “ve-ce“ šolja ne izlaze…
Poštanski sandučići su prepuni raznobojnih papira koji vas podsećaju da vam upravo treba ono što je na njima…
Popodnevni odmor više ne postoji u vaspitanju onih koje vas sa “kol centara“ obaveštavaju da ste srećni dobitnik putovanja, tablet računara, šerpi, jastuka, večere za dvoje, posteljine, terapeutskih magneta, knjiga, krema…
I sve se to radi da bismo bili srećni.
I raspored gondola se menja da bi mi bili srećni, a u stvari da bi duže tražili artikal koji nam treba i usput kupili one koji nam ne trebaju.
I police sa najpotrebnijim namirnicama (hleb i mleko) stavljaju se na suprotan kraj od ulaza da bi prošli pored što više artikala, dok vas vas mlade i lepe promoterke spotiču između gondola nudeći nešto što je samo toga dana na popustu. (A o smanjenju gramaže proizvoda za iste pare neće vam ništa reći.)
Samo kupujte, kupujte, kupujte…

Gde god se okrenemo trošenje nam se nameće kao stil života, odnosno da sticanje materijalnog donosi sreću. U davnim vremenima to je značilo opstanak (gomilanje drva i hrane pred zimu) jer su se time obezbeđivale osnovne životne potrebe, ali u današnje vreme sve se više ispunjavaju dodatne potrebe koje nemaju nikakve veze sa sigurnošću. I upravo ta izveštačena sigurnost koja se stiče gomilanjem većinom nepotrebnih stvari je uzrok propasti porodičnog društva i nastanka potrošačkog. Roditelji u Srbiji imaju sve manje dece, pravdajući se rečima “Vidiš kakva je situacija, ni za nas nema dovoljno“, iako je situacija upravo obrnuta: imaju više od svojih predaka i mnogo više od dobrog dela drugih roditelja u svetu. Samim tim poštenije bi bilo reći “Nećemo da delimo ono što imamo.“ A nismo svesni da “to što imamo“ je nasleđe predaka, a ono što trošimo je zaduženje budućih pokoljenja.

U tom sebičnom i gramzivom okruženju raste i ono malo dece, učeći od malena da traže najnovije patike, trenerke i telefone u stalnoj trci sa vršnjacima, iako su im i stare stvari sasvim upotrebljive. Roditelji u želji da im to obezbede, iako sami nisu tako vaspitavani, dižu kredite i postaju sve frustriraniji, dok razmažena deca izrastaju u sve bahatije i nesposobnije ljude. Takvi ljudi ne mogu biti dobri domaćini, što je bila odlika nekadašnjih Srba, jer ih umesto da rade i stvaraju uče da rasprodaju sve od rodbine i kumova pa do teritorije.

U svemu tome učestvuje i država jer udruženja za zaštitu potrošača postoje deklarativno i ne obavljaju ono za šta i postoje. Koliki je to lopovluk na državnom nivou pokazuje i podatak da je pre par dana usvojen zakon da veliki trgovonski lanci na svojim zaštićenim markama proizvoda (K+, Top badžet, Premia) ne moraju imati naziv i mesto proizvođača. Pogađajte zašto.

Zato me ne brine račun na kojem mi nije tačno upisan broj bodova, jer je, kao i sve prethodno navedeno, to samo neka vrsta socijalne nagrade koja vas navlači na dalju kupovinu. A ako za 25 000 dinara potrošenih treba da dobijete 250 vi vidite koliko ste za taj novac kupili stvari koje vam zaista trebaju da biste dobili nagradu od 1%.

Mene više interesuje onaj račun koji će nam biti ispostavljen zbog toga što smo zbog sve većih prohteva za materijalnim zapostavili duhovno. Bojim se da cena koju ćemo tu platiti neće biti mala.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.