РАЧУН

Модерно потрошачко друштво ствара потрошача и послушног гласача, а не ствараоца и чувара наслеђеног.

Модерно потрошачко друштво ствара потрошача и послушног гласача, а не ствараоца и чувара наслеђеног.

Дана 25.8. био сам у набавци у ТЦ “Рода“ у Шапцу. Када сам дошао на касу извадио сам “Супер“ и платну картицу и почео да пакујем намирнице које је касирка прокуцавала. Дала ми је да потпишем извод за картицу и видео сам да ми није откуцала три боце са соком, јогуртом и уљем, иако између артикала није било оног пластичног разделника за следећег купца. Извинила се и откуцала и та три артикла. Поново сам потписао извод за тај други рачун, убацио оних одштампаних пола метра папира у једну од кеса  и отишао кући.

Када сам повадио артикле установио сам да ми је и за први рачун у вредности од 2978.12 динара и за други у вредности 346,97 динара уписано по 3 бода за “Супер картицу“, што са слика можете и видети (ради прегледности поставио сам само исечке о бодовима).

roda6111

Отишао сам на сајт www.superkartica.rs и послао им електронском поштом поруку са сликама рачуна. Одговорили су ми да су обавили проверу и да су ми сви бодови уписани. Опет сам послао поруку и питао како су бодови уписани када и на једном и на другом рачуну пише да је обрачунато по 3 бода. Одговорили су да је за рачун од 2978.12 динара обрачунато 29 бодова. Тада сам установио да вредност бода није по уговору који је потписан у јануару, јер је тада вредност бода била 60 динара.

roda4-3

roda7

Ако су у уговору наведени сви подаци, од адресе пребивалишта, броја телефона и адресе електронске поште зашто као корисник ничим нисам обавештен о “извесним изменама у обрачуну бодова“? Зашто је са вредношћу бода од 70 динара фаворизована “Идеа“ у односу на “Роду“ и “Меркатор“ може се наслутити из чињенице да је хрватски “Агрокор“ купио друга два трговинска ланца.

И даље су тврдили да ми је 3 бода додељено само за рачун од 346.97 динара, иако се са слика може видети да је и број купца (54790 на првом и 54791 на другом рачуну), као и време куцања рачуна различито. Не знам да ли бих своје бодове добио да нисам интервенисао, али је немогуће да вам машина на каси обрачуна један број бодова, а да у дирекцију пошаље други. Или се ради само о још једној маркетиншкој превари?

“Сваки стоти купац добија награду“…
“Ако купите два трећи добијате за динар“…
“Ексклузивна понуда само у …(том и том маркету, тој и тој агенцији)“…
Шарени излози са којих вас неки “САЛЕ“ зове да уђете…
На телевизији заборавите о чему је филм јер рекламе трају колико и пројекција…
Спонзори само што још из “ве-це“ шоља не излазе…
Поштански сандучићи су препуни разнобојних папира који вас подсећају да вам управо треба оно што је на њима…
Поподневни одмор више не постоји у васпитању оних које вас са “кол центара“ обавештавају да сте срећни добитник путовања, таблет рачунара, шерпи, јастука, вечере за двоје, постељине, терапеутских магнета, књига, крема…
И све се то ради да бисмо били срећни.
И распоред гондола се мења да би ми били срећни, а у ствари да би дуже тражили артикал који нам треба и успут купили оне који нам не требају.
И полице са најпотребнијим намирницама (хлеб и млеко) стављају се на супротан крај од улаза да би прошли поред што више артикала, док вас вас младе и лепе промотерке спотичу између гондола нудећи нешто што је само тога дана на попусту. (А о смањењу грамаже производа за исте паре неће вам ништа рећи.)
Само купујте, купујте, купујте…

Где год се окренемо трошење нам се намеће као стил живота, односно да стицање материјалног доноси срећу. У давним временима то је значило опстанак (гомилање дрва и хране пред зиму) јер су се тиме обезбеђивале основне животне потребе, али у данашње време све се више испуњавају додатне потребе које немају никакве везе са сигурношћу. И управо та извештачена сигурност која се стиче гомилањем већином непотребних ствари је узрок пропасти породичног друштва и настанка потрошачког. Родитељи у Србији имају све мање деце, правдајући се речима “Видиш каква је ситуација, ни за нас нема довољно“, иако је ситуација управо обрнута: имају више од својих предака и много више од доброг дела других родитеља у свету. Самим тим поштеније би било рећи “Нећемо да делимо оно што имамо.“ А нисмо свесни да “то што имамо“ је наслеђе предака, а оно што трошимо је задужење будућих покољења.

У том себичном и грамзивом окружењу расте и оно мало деце, учећи од малена да траже најновије патике, тренерке и телефоне у сталној трци са вршњацима, иако су им и старе ствари сасвим употребљиве. Родитељи у жељи да им то обезбеде, иако сами нису тако васпитавани, дижу кредите и постају све фрустриранији, док размажена деца израстају у све бахатије и неспособније људе. Такви људи не могу бити добри домаћини, што је била одлика некадашњих Срба, јер их уместо да раде и стварају уче да распродају све од родбине и кумова па до територије.

У свему томе учествује и држава јер удружења за заштиту потрошача постоје декларативно и не обављају оно за шта и постоје. Колики је то лоповлук на државном нивоу показује и податак да је пре пар дана усвојен закон да велики трговонски ланци на својим заштићеним маркама производа (К+, Топ баџет, Премиа) не морају имати назив и место произвођача. Погађајте зашто.

Зато ме не брине рачун на којем ми није тачно уписан број бодова, јер је, као и све претходно наведено, то само нека врста социјалне награде која вас навлачи на даљу куповину. А ако за 25 000 динара потрошених треба да добијете 250 ви видите колико сте за тај новац купили ствари које вам заиста требају да бисте добили награду од 1%.

Мене више интересује онај рачун који ће нам бити испостављен због тога што смо због све већих прохтева за материјалним запоставили духовно. Бојим се да цена коју ћемо ту платити неће бити мала.

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.