PROSVETO, JADNA LI SI…

 

Pošto vidim da nekima nije jasno šta se dešava u Šapcu oko uvođenja smena deci u škole rešio sam da napišem ovaj blog i pojasnim.

Škola je institucija koja je posle roditelja najodgovornija za razvoj deteta u odraslu ličnost i to treba da uradi u skladu sa poznatom izrekom Branka Radičevića “Od rođenja pa do groba najlepše je đačko doba“. Time su se u Šapcu rukovodile generacije prosvetara i sve je funkcionisalo preko pedeset godina na isti način: učenici osnovnih škola od prvog do četvrtog razreda pohađali su nastavu od 13-17 časova, dok su učenici od petog do osmog razreda išli pre podne. Porodičan život je bio tome prilagođen, prevoz učenika, vannastavne aktivnosti, a samim tim i funkcionisanje lokalne samouprave.

Onda je na skupštini Saveza učitelja Republike Srbije (SURS), održanoj 2010., doneta odluka da se u Skupštini Srbije zahteva da u Zakon o osnovnim školama bude uneta odredba da je cikličan način promene smena, u nedeljnim i mesečnim intervalima obavezan. Učitelji i učiteljice su posle višedecenijskog ugnjetavanja četvoročasovnim radnim vremenom u petodnevnoj radnoj nedelji i osmomesečnoj radnoj godini najzad digli glas!. Te školske 2009./2010. godine povodom ovog predloga SURS-a vršeno je anketiranje roditelja U SVIM ŠABAČKIM ŠKOLAMA i rezultati su bili negativni, odnosno oko 80 % roditelja bilo je PROTIV uvođenja takvog načina izvođenja nastave, a tačni podaci se mogu proveriti u Odeljenju za društvene delatnosti Grada Šapca. Ako već nisu shvatili koliko je njihov predlog sramotan, mogli su shvatiti da je raspoloženje roditelja suprotno njihovim željama, i tu je trebao biti kraj.

Međutim, prošle godine je na inicijativu nekoliko šabačkih učiteljica, bukvalno nekoliko, ponovo aktiviran predlog da cikličan način promene smena postane zakonska obaveza, iako su te iste učiteljice dvadeset i više godina radile prema gore navedenoj tradiciji, ali sada je navodno nezadovoljstvo radom u jednoj smeni kulminiralo, čime su svoj sindikalni problem prenele na funkcionisanje prosvete u čitavoj republici.

Taj svoj predlog, preko SURS-a, tokom raspusta prošle godine iznele su strankama i poslanicima u Skupštini Srbije, gde su skoro sve poslaničke grupe BEZ IKAKVE JAVNE RASPRAVE podnele identični amandman na član 32. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju koji se tiče uvođenja cikličnih promene smena. Tom prilikom je usvojen amandman poslanika partije Zajedno za Srbiju (ZZS) Nebojše Zelenovića, a zašto baš njegov, a ne poslanika neke druge partije, kažu da treba pitati Dušana Petrovića. Pošto je amandman usvojen na raspustu, kada niko od roditelja ili neistomišljenika iz prosvete nije ni mogao da reaguje, može se zaključiti da je upravo radi toga sve i bilo isplanirano.

Nikakav dopis školama nakon toga nije poslat, niti su Planom i programom za predstojeću školsku godinu od 1. septembra direktori škola predvideli nastavu u smenama, što je bila njihova zakonska obaveza, samo je u razgovorima sa Ministarstvom prosvete, Školskom upravom Valjevo i Odeljenjem za društvene delatnosti Grada Šapca USMENO SUGERISANO DA SE PREĐE NA SMENSKI RAD.

Kada je direktorica jedne od osnovnih škola zbog sve većih protesta roditelja nakon prelaska na ciklični smenski rad tražila tumačenje ministarstva, dobila je dopis od 25. septembra 2013. u kojoj ministar prosvete samovoljno tumači član 32. kao NAREDBODVANI, dužna je, a ne kao PREPORUKU kako je u Zakonu pisalo, stara se. Suštinske razlika je u tome što svi naredbodavni članovi Zakona imaju kaznene odredbe koje slede u slučaju nepridržavanja, dok ovaj član to nema, zbog čega je funkcionisanje osnovnih škola članom 62 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i stavljeno u nadležnost direktora osnovnih škola, što bi trebao da je viši zakon od onoga na koji se ministar poziva, i to pogrešno.

Zbog konstantnog protivljenja roditelja Grada Šapca, peticijom je prikupljeno nešto manje od 7000 potpisa protiv uvođenja cikličnih promena smena i u jednoj od osnovnih škola je izvršeno anketiranje roditelja i nastavnog kadra gde je 92% bilo protiv uvođenja smena. Dopis ministru prosvete i organima lokalne samouprave zajedno sa potpisanom peticijom i rezultatima ankete u izabranoj školi poslat je 17. 10. 2013., sa predlogom da ministar primi delegaciju roditelja i čuje njihove argumente. Na taj dopis Ministarstvo nije odgovorilo.

Udruženje roditelja je zbog toga intenziviralo proteste i u skoro svim školama su sprovedene ankete ili održani sastanci Saveta roditelja, gde je ustanovljeno da je preko 90% roditelja protiv uvođenja cikličnih promena smena. Tom prilikom je takođe ustanovljeno da je u jednom broju škola zanemarena uloga Saveta roditelja, a ponegde nije ispoštovana ni zakonska procedura prilikom izbora roditelja u Savet i Školski odbor, već su direktori osnovnih škola samoinicijativno predlagali članove, dok je negde čak direktor mimo Zakona o osnovama sistema obrazovanja predsedavao Savetom roditelja i Školskim odborom, a da pri tome roditelji nisu bilo upoznati sa svojim zakonskim pravima i obavezama.

Čak je 19. 11. organizovana i tribina sa stručnim licima iz oblasti pedagogije i psihologije, gde je takođe potvrđeno da uvođenje cikličnih smena više šteti deci nego što doprinosi njihovom razvoju, a čime se problemi koji proističu iz takvog načina rada škola prenose na porodicu, lokalnu samoupravu i ugrožava bezbednost đaka.

U više navrata, delegacija roditelja imala je sastanke sa Gradonačelnikom Šapca na kojema je ukazano na probleme koje je izazvala ciklična promena smena. Tom prilikom gradonačelnik se izvinio roditeljima zbog podnetog amandmana poslaničke grupe ZZS, nakon čega je 27. 11. 2013. upućen Dopis gradske uprave direktorima osnovnih škola u Šapcu, u kojem se navodi da grad ne može na zakonit način obezbediti prevoz đaka i garantovati njihovu bezbednost, imajući u vidu veliku razuđenost teritorije grada i velikog broja đaka koji putuju u večernjim časovima.

Nakon toga Gradonačelnik odlazi na sastanak sa ministrom prosvete, na kojem mu iznosi probleme koje je doneo cikličan način promene smena u školama. Iznete argumente i stavove roditelja, ministar je prihvatio i javno izjavio da se mora uzeti u obzir stav roditelja i lokalne samouprave. Posle ovog sastanka, gradska uprava je obavestila direktore škola o stavu Ministarstva prosvete i ciklična promena smena je ukinuta.

Ubrzo posle toga, ministar prima delegaciju SURS-a (19. 12. 2013.) kojom prilikom mu oni iznose svoje sindikalne probleme, vezane za neravnopravnost u odnosu na nastavnike starijih razreda osnovne škole, a sve to obrazlažući navodnom neravnopravnošću đaka. Tom prilikom, MinistarMENJA MIŠLJENJE i podržava sindikalne probleme učitelja, i obavezujući se da će insistirati na uvođenju cikličnih promena smena, pogotovo u Gradu Šapcu. Shodno novom stavu, istog dana šalje Dopis načelniku Školske uprave Valjevo u kojem se ponovo poziva na pogrešno protumačeni čl. 32 Zakona o osnovnom obrazovanju i nalaže školskoj upravi da o tome obavesti šabačke osnovne škole.

ŠU Valjevo, prema njihovoj tvrdnji, dopis od 19. 12. iz Ministarstva prosvete dobija tek 27. 12. (sa osam dana zakašnjenja), ZADNJEG RADNOG DANA PRED ZIMSKI RASPUST, i odmah ga prosleđuje direktorima škola u Šapcu, takođe smišljeno, kako bi se sprečila po njih negativna reakcija roditelja.

Saznavši za to, roditelji Šapca se ponovo dopisom obraćaju Ministarstvu i iznose svoje argumente. Pri tome su još jednom zatražili prijem od strane Ministra Tomislava Jovanovića. Odgovor ponovo NISU dobili. Pošto su roditelji takvim ponašanjem stavljeni pred svršen čin Udruženje je organizovalo protest ispred gradske uprave.

16. 1. 2014. po treći put je poslat Dopis ministru prosvete sa ponovljenim zahtevom za sastanak sa predstavnicima roditelja učenika iz Šapca. Ni na taj dopis NIJE stigao odgovor.

28.1. organizovan je protestni skup na kojem su pročitani stavovi roditelja i zatražena odgovornost ministra prosvete i načelnika Školske uprave Valjevo.

29. 1. Gradonačelnik Šapca šalje dopis Ministarstvu prosvete i direktorima osnovnih škola sa sugestijom da se nastava u februaru mesecu održava po starom režimu, dok se ne utvrdi mogućnost promene reda vožnje, a sve u cilju bezbednosti učenika.

Pošto nikakvog odgovora od Ministarstva nije bilo, a po nalogu školske uprave, smene su ponovo uvedene 03. 02. 2014, zbog čega je organizovana protestna šetnja ulicama Šapca. Takođe, u znak protesta deo učenika toga dana nije pohađao nastavu.

I onda, 04. 02., predstavnici roditelja su najzad primljeni kod ministra prosvete Tomislava Jovanovića gde ih je umesto argumenata, razumevanja i kulture dijaloga koja se očekuje od jednog ministra prosvete dočekao kafanski nivo konverzacije sa bahatim obraćanjem na ti, uvrede i direktne pretnje. Tom prilikom ministar je omalovažavao broj od 2000 učenika koji putuju i probleme koji imaju, značaj dece koja se nalaze u inkluziji, govoreći da su njihovi problemi nebitni, ali i problem učenika koji pohađaju vannastavne aktivnosti koje zbog promene smena moraju da otkazuju, što je za ministra “zanemarljivo“. Na konkretno pitanje šta će uraditi ako se usled pogoršane bezbednosti učenika, nekom od učenika nešto desi od ministra je dobijen odgovor “da će pozatvarati sve škole u Šapcu“! Ali, tu se ministar nije zaustavio već je kao šlag na kraju sastanka rekao roditeljima da su došli iz „lopovskog grada“, da bi ona trešnja na vrhu šlaga bila izjava zbog koje se sve u stvari dešava, a to je da „ako nešto hoćete da promenite prvo promenite vlast u gradu“!
Odmah nakon toga predstavnici roditelja su Prvom potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću, predali Dopis sa navedenom hronoligijom događaja i zahtevom za reagovanje na protivzakonito ponašanje ministra prosvete i njegovih službenika.

Umesto da je na sastanak sa roditeljima ministar pozvao i direktore osnovnih škola, kako bi na jednom mestu sučelio argumente jedne i druge strane, on je direktore osnovnih škola na sastanak pozvao dva dana kasnije (06. 02. 2014), bespotrebno stvarajući dodatne troškove roditeljima i lokalnoj samoupravi koja je platila put direktorima. Na početku sastanka sa direktorima, Ministar je primio poklon, igrom slučaja umetničku sliku baš tog našeg „lopovskog grada“ Šapca, dok će tokom sastanka pohvaliti ponašanje direktorke jedne osnovne škole, koja zabranjuje pristup roditeljima u školu zaključavanjem ulaznih vrata i ograničavanjem njihovog ulaska u školu samo prilikom roditeljskih sastanaka i dana „otvorenih vrata“ škole.

Iz svega prethodno navedenog možete videti se da je jedan sindikalni problem koji je pokrenulo nekoliko nezadovoljnih učiteljica, političkim vezama došao do Skupštine Srbije gde je usvojen BEZ IKAKVE JAVNE RASPRAVE, nakon čega je počela višemesečna tortura učenika i roditelja u šabačkoj opštini od strane ministra prosvete, očigledno usmerena na smenu gradske vlasti, a ne na brigu o deci. Shodno tome, Šabac je verovatno jedini grad u Srbiji, u kojem se deca zloupotrebljavaju za političke obračune bahate vlasti oličene u Ministarstvu prosvete.

Kao potvrdu ove tvrdnje može se uzeti primer iz Prokuplja gde se Savet roditelja OŠ „Ratko Pavlović Ćićko“ obratio Školskoj upravi Niš sa zahtevom da se ne uvodi ciklična promena smena, na šta im je u aktu od 28. 11. 2013. odgovoreno da Školska uprava Niš nije nadležna da arbitrira u tom slučaju, jer je to u nadležnosti direktora škola (kako i jeste po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja), iz čega se vidi da se ministar prosvete nije mešao u nadležnosti drugih školskih uprava, već samo školske uprave nadležne za Šabac.
Takođe, prokupačka lokalna samopuprava, dobila je usmenu potvrdu Ministra i njegovog pomoćnika Antonijevića, da u svom gradu ne moraju da insistiraju na ovakvom načinu izvođenja nastave (verovatno iz razloga što je tamo na vlasti njihova politička opcija, pa ju nije potreb18no menjati?!). Ovo je još jedan dokaz nejednakih aršina ministra prema školama, opštinama i školskim upravama u Srbiji. Napominjemo da i u Beogradu ima osnovnih škola kojima ne pada na pamet da uvode cikličnu promenu smena, a da se ne nalaze na udaru ministra prosvete u ostavci i njegovih službenika.

Eto to je hronologija borbe koju smo vodili i vodimo za svoju decu, i to nažalost protiv onoga i onih koji bi o toj deci, posle roditelja, najviše trebali da brinu. Ova hronologija je dokaz da u ovoj državi pravnim sredstvima ništa ne možete da uradite jer i pored anketa, tribina, skoro 7000 potpisa, protesta i dopisa, bez javne rasprave možete da menjate zakon po svojoj volji. Ova hronologija je samo jedan od primera zašto su đačke torbe sve teže, a deca su nam sve gluplja. Ova hronologija i mnoštvo drugih primera su dokaz da je vlast postavljanjem raznih mediokriteta na čelo Ministarstva prosvete (zato je namerno malo slovo u nazivu ministar u tekstu) u zadnjih dvadeset godina uništila celokupan prosvetni sistem i generacije koje bi sada trebale da preuzmu upravljanje ovom zemljom, a ne da gledaju kako iz nje što pre da pobegnu.

 

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.