ПРОСВЕТО, ЈАДНА ЛИ СИ…

 

Пошто видим да некима није јасно шта се дешава у Шапцу око увођења смена деци у школе решио сам да напишем овај блог и појасним.

Школа је институција која је после родитеља најодговорнија за развој детета у одраслу личност и то треба да уради у складу са познатом изреком Бранка Радичевића “Од рођења па до гроба најлепше је ђачко доба“. Тиме су се у Шапцу руководиле генерације просветара и све је функционисало преко педесет година на исти начин: ученици основних школа од првог до четвртог разреда похађали су наставу од 13-17 часова, док су ученици од петог до осмог разреда ишли пре подне. Породичан живот је био томе прилагођен, превоз ученика, ваннаставне активности, а самим тим и функционисање локалне самоуправе.

Онда је на скупштини Савеза учитеља Републике Србије (СУРС), одржаној 2010., донета одлука да се у Скупштини Србије захтева да у Закон о основним школама буде унета одредба да је цикличан начин промене смена, у недељним и месечним интервалима обавезан. Учитељи и учитељице су после вишедеценијског угњетавања четворочасовним радним временом у петодневној радној недељи и осмомесечној радној години најзад дигли глас!. Те школске 2009./2010. године поводом овог предлога СУРС-а вршено је анкетирање родитеља У СВИМ ШАБАЧКИМ ШКОЛАМА и резултати су били негативни, односно око 80 % родитеља било је ПРОТИВ увођења таквог начина извођења наставе, а тачни подаци се могу проверити у Одељењу за друштвене делатности Града Шапца. Ако већ нису схватили колико је њихов предлог срамотан, могли су схватити да је расположење родитеља супротно њиховим жељама, и ту је требао бити крај.

Међутим, прошле године је на иницијативу неколико шабачких учитељица, буквално неколико, поново активиран предлог да цикличан начин промене смена постане законска обавеза, иако су те исте учитељице двадесет и више година радиле према горе наведеној традицији, али сада је наводно незадовољство радом у једној смени кулминирало, чиме су свој синдикални проблем пренеле на функционисање просвете у читавој републици.

Тај свој предлог, преко СУРС-а, током распуста прошле године изнеле су странкама и посланицима у Скупштини Србије, где су скоро све посланичке групе БЕЗ ИКАКВЕ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ поднеле идентични амандман на члан 32. Закона о основном образовању и васпитању који се тиче увођења цикличних промене смена. Том приликом је усвојен амандман посланика партије Заједно за Србију (ЗЗС) Небојше Зеленовића, а зашто баш његов, а не посланика неке друге партије, кажу да треба питати Душана Петровића. Пошто је амандман усвојен на распусту, када нико од родитеља или неистомишљеника из просвете није ни могао да реагује, може се закључити да је управо ради тога све и било испланирано.

Никакав допис школама након тога није послат, нити су Планом и програмом за предстојећу школску годину од 1. септембра директори школа предвидели наставу у сменама, што је била њихова законска обавеза, само је у разговорима са Министарством просвете, Школском управом Ваљево и Одељењем за друштвене делатности Града Шапца УСМЕНО СУГЕРИСАНО ДА СЕ ПРЕЂЕ НА СМЕНСКИ РАД.

Када је директорица једне од основних школа због све већих протеста родитеља након преласка на циклични сменски рад тражила тумачење министарства, добила је допис од 25. септембра 2013. у којој министар просвете самовољно тумачи члан 32. као НАРЕДБОДВАНИ, дужна је, а не као ПРЕПОРУКУ како је у Закону писало, стара се. Суштинске разлика је у томе што сви наредбодавни чланови Закона имају казнене одредбе које следе у случају непридржавања, док овај члан то нема, због чега је функционисање основних школа чланом 62 Закона о основама система образовања и васпитања и стављено у надлежност директора основних школа, што би требао да је виши закон од онога на који се министар позива, и то погрешно.

Због константног противљења родитеља Града Шапца, петицијом је прикупљено нешто мање од 7000 потписа против увођења цикличних промена смена и у једној од основних школа је извршено анкетирање родитеља и наставног кадра где је 92% било против увођења смена. Допис министру просвете и органима локалне самоуправе заједно са потписаном петицијом и резултатима анкете у изабраној школи послат је 17. 10. 2013., са предлогом да министар прими делегацију родитеља и чује њихове аргументе. На тај допис Министарство није одговорило.

Удружење родитеља је због тога интензивирало протесте и у скоро свим школама су спроведене анкете или одржани састанци Савета родитеља, где је установљено да је преко 90% родитеља против увођења цикличних промена смена. Том приликом је такође установљено да је у једном броју школа занемарена улога Савета родитеља, а понегде није испоштована ни законска процедура приликом избора родитеља у Савет и Школски одбор, већ су директори основних школа самоиницијативно предлагали чланове, док је негде чак директор мимо Закона о основама система образовања председавао Саветом родитеља и Школским одбором, а да при томе родитељи нису било упознати са својим законским правима и обавезама.

Чак је 19. 11. организована и трибина са стручним лицима из области педагогије и психологије, где је такође потврђено да увођење цикличних смена више штети деци него што доприноси њиховом развоју, а чиме се проблеми који проистичу из таквог начина рада школа преносе на породицу, локалну самоуправу и угрожава безбедност ђака.

У више наврата, делегација родитеља имала је састанке са Градоначелником Шапца на којема је указано на проблеме које је изазвала циклична промена смена. Том приликом градоначелник се извинио родитељима због поднетог амандмана посланичке групе ЗЗС, након чега је 27. 11. 2013. упућен Допис градске управе директорима основних школа у Шапцу, у којем се наводи да град не може на законит начин обезбедити превоз ђака и гарантовати њихову безбедност, имајући у виду велику разуђеност територије града и великог броја ђака који путују у вечерњим часовима.

Након тога Градоначелник одлази на састанак са министром просвете, на којем му износи проблеме које је донео цикличан начин промене смена у школама. Изнете аргументе и ставове родитеља, министар је прихватио и јавно изјавио да се мора узети у обзир став родитеља и локалне самоуправе. После овог састанка, градска управа је обавестила директоре школа о ставу Министарства просвете и циклична промена смена је укинута.

Убрзо после тога, министар прима делегацију СУРС-а (19. 12. 2013.) којом приликом му они износе своје синдикалне проблеме, везане за неравноправност у односу на наставнике старијих разреда основне школе, а све то образлажући наводном неравноправношћу ђака. Том приликом, МинистарМЕЊА МИШЉЕЊЕ и подржава синдикалне проблеме учитеља, и обавезујући се да ће инсистирати на увођењу цикличних промена смена, поготово у Граду Шапцу. Сходно новом ставу, истог дана шаље Допис начелнику Школске управе Ваљево у којем се поново позива на погрешно протумачени чл. 32 Закона о основном образовању и налаже школској управи да о томе обавести шабачке основне школе.

ШУ Ваљево, према њиховој тврдњи, допис од 19. 12. из Министарства просвете добија тек 27. 12. (са осам дана закашњења), ЗАДЊЕГ РАДНОГ ДАНА ПРЕД ЗИМСКИ РАСПУСТ, и одмах га прослеђује директорима школа у Шапцу, такође смишљено, како би се спречила по њих негативна реакција родитеља.

Сазнавши за то, родитељи Шапца се поново дописом обраћају Министарству и износе своје аргументе. При томе су још једном затражили пријем од стране Министра Томислава Јовановића. Одговор поново НИСУ добили. Пошто су родитељи таквим понашањем стављени пред свршен чин Удружење је организовало протест испред градске управе.

16. 1. 2014. по трећи пут је послат Допис министру просвете са поновљеним захтевом за састанак са представницима родитеља ученика из Шапца. Ни на тај допис НИЈЕ стигао одговор.

28.1. организован је протестни скуп на којем су прочитани ставови родитеља и затражена одговорност министра просвете и начелника Школске управе Ваљево.

29. 1. Градоначелник Шапца шаље допис Министарству просвете и директорима основних школа са сугестијом да се настава у фебруару месецу одржава по старом режиму, док се не утврди могућност промене реда вожње, а све у циљу безбедности ученика.

Пошто никаквог одговора од Министарства није било, а по налогу школске управе, смене су поново уведене 03. 02. 2014, због чега је организована протестна шетња улицама Шапца. Такође, у знак протеста део ученика тога дана није похађао наставу.

И онда, 04. 02., представници родитеља су најзад примљени код министра просвете Томислава Јовановића где их је уместо аргумената, разумевања и културе дијалога која се очекује од једног министра просвете дочекао кафански ниво конверзације са бахатим обраћањем на ти, увреде и директне претње. Том приликом министар је омаловажавао број од 2000 ученика који путују и проблеме који имају, значај деце која се налазе у инклузији, говорећи да су њихови проблеми небитни, али и проблем ученика који похађају ваннаставне активности које због промене смена морају да отказују, што је за министра “занемарљиво“. На конкретно питање шта ће урадити ако се услед погоршане безбедности ученика, неком од ученика нешто деси од министра је добијен одговор “да ће позатварати све школе у Шапцу“! Али, ту се министар није зауставио већ је као шлаг на крају састанка рекао родитељима да су дошли из „лоповског града“, да би она трешња на врху шлага била изјава због које се све у ствари дешава, а то је да „ако нешто хоћете да промените прво промените власт у граду“!
Одмах након тога представници родитеља су Првом потпредседнику Владе Србије Александру Вучићу, предали Допис са наведеном хронолигијом догађаја и захтевом за реаговање на противзаконито понашање министра просвете и његових службеника.

Уместо да је на састанак са родитељима министар позвао и директоре основних школа, како би на једном месту сучелио аргументе једне и друге стране, он је директоре основних школа на састанак позвао два дана касније (06. 02. 2014), беспотребно стварајући додатне трошкове родитељима и локалној самоуправи која је платила пут директорима. На почетку састанка са директорима, Министар је примио поклон, игром случаја уметничку слику баш тог нашег „лоповског града“ Шапца, док ће током састанка похвалити понашање директорке једне основне школе, која забрањује приступ родитељима у школу закључавањем улазних врата и ограничавањем њиховог уласка у школу само приликом родитељских састанака и дана „отворених врата“ школе.

Из свега претходно наведеног можете видети се да је један синдикални проблем који је покренуло неколико незадовољних учитељица, политичким везама дошао до Скупштине Србије где је усвојен БЕЗ ИКАКВЕ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ, након чега је почела вишемесечна тортура ученика и родитеља у шабачкој општини од стране министра просвете, очигледно усмерена на смену градске власти, а не на бригу о деци. Сходно томе, Шабац је вероватно једини град у Србији, у којем се деца злоупотребљавају за политичке обрачуне бахате власти оличене у Министарству просвете.

Као потврду ове тврдње може се узети пример из Прокупља где се Савет родитеља ОШ „Ратко Павловић Ћићко“ обратио Школској управи Ниш са захтевом да се не уводи циклична промена смена, на шта им је у акту од 28. 11. 2013. одговорено да Школска управа Ниш није надлежна да арбитрира у том случају, јер је то у надлежности директора школа (како и јесте по Закону о основама система образовања и васпитања), из чега се види да се министар просвете није мешао у надлежности других школских управа, већ само школске управе надлежне за Шабац.
Такође, прокупачка локална самопуправа, добила је усмену потврду Министра и његовог помоћника Антонијевића, да у свом граду не морају да инсистирају на оваквом начину извођења наставе (вероватно из разлога што је тамо на власти њихова политичка опција, па ју није потреб18но мењати?!). Ово је још један доказ неједнаких аршина министра према школама, општинама и школским управама у Србији. Напомињемо да и у Београду има основних школа којима не пада на памет да уводе цикличну промену смена, а да се не налазе на удару министра просвете у оставци и његових службеника.

Ето то је хронологија борбе коју смо водили и водимо за своју децу, и то нажалост против онога и оних који би о тој деци, после родитеља, највише требали да брину. Ова хронологија је доказ да у овој држави правним средствима ништа не можете да урадите јер и поред анкета, трибина, скоро 7000 потписа, протеста и дописа, без јавне расправе можете да мењате закон по својој вољи. Ова хронологија је само један од примера зашто су ђачке торбе све теже, а деца су нам све глупља. Ова хронологија и мноштво других примера су доказ да је власт постављањем разних медиокритета на чело Министарства просвете (зато је намерно мало слово у називу министар у тексту) у задњих двадесет година уништила целокупан просветни систем и генерације које би сада требале да преузму управљање овом земљом, а не да гледају како из ње што пре да побегну.

 

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.