PROPAST

Jutros se probudih, onako krmeljiv odmah upalih ,,lajftop“, čisto da premostim vreme dok se i crevna flora ne probudi, kad ono…STRAVA I UŽAS-NEMA FEJSA!

Govorim sebi kako to nije moguće, sigurno nisam ušao kako treba. Odem na Forum Čopera, tamo sve u redu, još ćemo i himnu kluba da dobijemo. Udarim glavom o štok od vrata, izbijem krmelje i bistra pogleda se vratim za komp. Otvaram FB, ali sad sa druge strane kliknem na padajući meni, ono opet nema servera. Sada se zebnja polako uvlači u srce, dušu i ostale organe…Anonimusi, sto posto su oni, u usta ih njihova nacrtana. Hajde, polako, smiri se, govorim sebi, to ne može biti…to ne sme biti…

Odlazim na sajt “Blica“ i na početnoj strani je uhapšen sin koji je izmasakrirao oca sekirom u selu pored Šapca i spakovanog u nekoliko torbi bacio ga u Tabanovačku šljunkaru. Pa ja sam taj link postavio sinoć na mom profilu! Pa kako sad da dodam ovaj link gde je nađen počinilac?…Pa kako da kompletiram taj status gde sam imao čak nekoliko komentara? Pa kako…

A šta ako…??? O Bože, ne! Šta ako su ljudi noćas dopisali još komentara? A ja ne mogu da odgovorim! Šta ako mi je neko poslao poruku? Joj, možda se ona umetnica setila kada sam joj čestitao rođendan pre par meseci, pa ona, jadna, tek sad našla vremena da odgovori? Joj, toliko sam čekao…sad su minuti u pitanju…

Ponovo pokušavam da otvorim FB na drugom pretraživaču. Ovaj put klikćem nežno, moleći se u sebi. Pojavljuje se u prozorčetu Mozile….dobro…traje…možda je ,,kuler“ prljav pa se kompjuter zagrejao i sporije otvara….trajeee…..i….ponovo glupa strana na kojoj piše da nema srvera. Zašto, Bože, zašto? Sada me već hvata panika…

Ne, nisu Anonimusi, shvatio sam: BIA je. Siguran sam. Zbog onog statusa što sam citirao Tadića da mu je ,,spolja malecan, a unutra ogroman“ (izjava prilikom oredstavljanja Fiata 500 L). Garant. Video sam već par dana simptome u obliku duplog ekrana, sićušne špijunke koja se pojavljuju dok kucam a onda brzo nestanu, odjednom mi se počele neke ribetine prijavljivati za prijatelje, čak i neke zubarke koje snimaju umetničke fotografije, promoterke ,,Serbian sikrita“ pored bojlera i vodokotlića, mlade raspuštaljke, učesnice raznih “rijalitija“. Sve je govorilo u prilog tome da sam praćen, ali ja se nisam osvrtao. I sada su mi oborili profil. To je…

Šta ću sada, kako da nastavim život u mraku neizvesnosti? Kako da znam ko jede sarmu, a ko kupus, ko pati za devojkom objavljujući spotove Dženana i Sinana, a ko tu istu trpa objavljujući snimke na ,,RedTjubu“, kome je dan sunčan, a kome mamuran, ko vozi motor, a kome lanac baca ulje na masu, ko okreće antenu, a ko viče ,,imaa“…Kako? Kako da vidim ko mi je pravi prijatelj kad mi lajkuje sliku ili status? Kako sad da nađem ženu svog života? Propast…

Koja je svrha daljeg bitisanja? Da ponovo idem među ljude i slušam njihove prazne priče? Da ponovo biram žene optičkom metodom uživo? Da ponovo izlazim na sunčevu svetlost baz zaštite ozonskog omotača? Da ponovo moram da rukovodim svojim vremenom?

Cukenbergu, strad’o majci…

Od muke mi je crevna flora proradila i morao sam hitno otići na presto. Ali, poneo sam lajftop sa sobom…Da, da, rođaci, LAJFtop. Iskliktaće tebe Bunar…

fb-small

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.