ПРОПАСТ

Јутрос се пробудих, онако крмељив одмах упалих “лајфтоп“, чисто да премостим време док се и цревна флора не пробуди, кад оно…СТРАВА И УЖАС!!! НЕМА ФЕЈСА!

Говорим себи како то није могуће, сигурно нисам ушао како треба. Одем на Форум Чопера, тамо све у реду, још ћемо и химну клуба да добијемо. Ударим главом о шток од врата, избијем крмеље и бистра погледа се вратим за комп. Отварам ФБ, али сад са друге стране кликнем на падајући мени, оно опет нема сервера. Сада се зебња полако увлачи у срце, душу и остале органе…Анонимуси, сто посто су они, у уста их њихова нацртана. Хајде, полако, смири се, говорим себи, то не може бити…то не сме бити…

Одлазим на сајт “Блица“ и на почетној страни је ухапшен син који је измасакрирао оца секиром у селу поред Шапца и спакованог у неколико торби бацио га у Табановачку шљункару. Па ја сам тај линк поставио синоћ на мом профилу! Па како сад да додам овај линк где је нађен починилац?…Па како да комплетирам тај статус где сам имао чак неколико коментара? Па како…

А шта ако…??? О Боже, не! Шта ако су људи ноћас дописали још коментара? А ја не могу да одговорим! Шта ако ми је неко послао поруку? Јој, можда се она уметница сетила када сам јој честитао рођендан пре пар месеци, па она, јадна, тек сад нашла времена да одговори? Јој, толико сам чекао…сад су минути у питању…

Поново покушавам да отворим ФБ на другом претраживачу. Овај пут кликћем нежно, молећи се у себи. Појављује се у прозорчету Мозиле….добро…траје…можда је “кулер“ прљав па се компјутер загрејао и спорије отвара….трајеее…..и….поново глупа страна на којој пише да нема срвера. Зашто, Боже, зашто? Сада ме већ хвата паника…

Не, нису Анонимуси, схватио сам: БИА је. Сигуран сам. Због оног статуса што сам цитирао Тадића да му је “споља малецан, а унутра огроман“ (изјава приликом оредстављања Фиата 500 Л). Гарант. Видео сам већ пар дана симптоме у облику дуплог екрана, сићушне шпијунке која се појављују док куцам а онда брзо нестану, одједном ми се почеле неке рибетине пријављивати за пријатеље, чак и неке зубарке које снимају уметничке фотографије, промотерке “Сербиан сикрита“ поред бојлера и водокотлића, младе распуштаљке, учеснице разних “ријалитија“. Све је говорило у прилог томе да сам праћен, али ја се нисам освртао. И сада су ми о09борили профил. То је…

Шта ћу сада, како да наставим живот у мраку неизвесности? Како да знам ко једе сарму, а ко купус, ко пати за девојком постујући Џенане и Синане, а ко ту исту трпа постујући клипове на “РедТјубу“, коме је дан сунчан, а коме мамуран, ко вози мотор, а коме ланац баца уље на масу, ко окреће антену, а ко виче “имаа“…Како? Како да видим ко ми је прави пријатељ кад ми лајкује слику или статус? Како сад да нађем жену свог живота? Пропаст…

Која је сврха даљег битисања? Да поново идем међу људе и слушам њихове празне приче? Да поново бирам жене оптичком методом уживо? Да поново излазим на сунчеву светлост баз заштите озонског омотача? Да поново морам да руководим својим временом?

Цукенбергу, страд’о мајци…

Од муке ми је цревна флора прорадила и морао сам хитно отићи на престо. Али, понео сам лајфтоп са собом…Да, да, рођаци, ЛАЈФтоп. Искликтаће тебе Бунар…

fb-small

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.