Promena svesti


U tekstovima na blogu i objavama na društvenim mrežama relativno često sam koristio izraz ,,Overtonov prozor”. Videvši da dobar deo čitalaca ne razume o čemu se radi, želeo sam da to pobliže objasnim. Međutim, pošto na internetu ima dosta članaka o tome, zadržaću se na kraćoj definiciji da je Overtonov prozor (ili Prozor Overtona) tehnologija koja se primenjuje kada se društvu nameće neka pojava koja je neprihvatljiva za to društvo. Još kraće: promena svesti.

Autor te tehnologije ili političke teorije je Džozef Overton (1960–2003), američki inžinjer i pravnik, po kom je i dobila ime. Overton je dokazao da se uništenje društvenih principa vrši u pet koraka:
Prvi korak – od nezamislivog do radikalnog
Drugi korak – od radikalnog do prihvatljivog
Treći korak – od prihvatljivog do razumnog
Četvrti korak – od razumnog do popularnog
Peti korak – od popularnog do politike (zakonske norme)
Nakon Overtona je kasnije ustanovljen i šesti korak, a koji se može videti u nekim evropskom zemljama – od norme do diktature.

Prema Overtonu ostvarenje bilo kakve ideje ne zavisi od sposobnosti političara koji je zastupa, nego od toga da li je javnost vidi u „prozoru” društveno prihvatljivog ponašanja. Političar se mora truditi da ideje „prozora” izlaže u svom  javnom nastupu da ne bi bio proglašen za ekstremistu. Tek kad se ideje promene u „izlogu” javnog mnjenja, moguće ih je politički koristiti. Ako se hoće društveno nametanje do juče nezamislivih ideja, one moraju da prođu kroz prethodnih pet faza.

Šematski to izgleda ovako:

Kako je, recimo, to urađeno sa pederastijom? Pederastija i sodomija su smatrani poremećajem seksualnog nagona i imali su svoju šifru u spisku bolesti. Prvo je Frojd čoveka odredio kao „polimorfno perverzno” biće. U Nemačkoj se zatim pojavio Magnus Hiršfeld, koji je sodomite nazvao „homoseksualcima” (od latinskih reči homo − čovek i sexus − pol). Onda je došao Alfred Kinsi, koji je ,,naučno utvrdio” da 10 odsto populacije čine ljudi „nestandardne polne orijentacije”. Zatim se krajem šezdesetih u SAD istakao „pokret za prava” (kasnije gej-lobi), koji je izvršio pritisak na Američko društvo psihijatara da homoseksualizam ukloni sa liste bolesti. Naziv peder (fag, faggot, queer) postao je uvredljiv i zamenio ga je naziv ,,gej” (gay). Onda su pod plaštom ljudskih prava počeli da paradiraju ulicama i izdejstvovali da ta njihova ,,prava” uđu u zakone „razvijenih zemalja Zapada”, sve do sklapanja brakova i usvajanja dece. Eto kako je nekadašnja bolest postala ne samo prihvatljiv, već popularan i poželjan način ponašanja. Da se ovde zaokruži i šesti korak diktature pobrinuo se Džozef Bajden, veliki prijatelj našeg predsednika (ko je rekao ,,I nešto više”? Tišina tamo!), koji je kao potpredsednik SAD rekao da će borba za LGBT prava postati planetarni zadatak američke administracije! Čak i ako u obzir uzmemo Kinsijev podatak, koji je naravno bio ciljan, onda vidite kako preko Overtonovog prozora 10% ljudi ,,nestandardne polne orijentacije” maltretira 90% standardne.

Prema anketi koju je 2016. pokrenuo dnevni list ,,Telegraf” u Srbiji preko 64% stanovništva misli da je homoseksualizam bolest, a svi oni koji tako misle se od strane nevladinih organizacija (NVO) po pravilu odmah proglašavaju za homofobe.

Kako Overtonov prozor deluje na primeru usvajanja pedofilije izgleda možete pogledati u videu ispod.

Kod nas se na tome ozbiljno počelo da radi od prošle godine, kada su dopisom  Ministarstva prosvete direktori obrazovnih ustanova obavešteni da je neophodno da se odmah u većinu predmeta uvedu nastavne jedinice o „seksualnom nasilju”, čime se u srpskim obdaništima, osnovnim i srednjim školama, na mala vrata uvodi „seksualno obrazovanje” praćeno podstrekivanjem dece na homoseksualne odnose. U Paketu za vrtiće deca od 3-5 godina treba na crtežu golog dečaka i gole devojčice da obeleže gde vole da ih dodiruju, a gde ne, te kako delovi tela pokriveni kupaćim kostimom pripadaju samo njima i imaju pravo da kažu da ne žele da ih tu diraju. Čak i roditeljima, jer bi i ,,dodirivanje” po tim delovima tela prilikom kupanja moglo da se podvede pod seksualno nasilje. Pazite, detetu od 3-5 godina treba objasniti seksualno značenje dodira kako bi razlikovalo nasilje od potrebe? Pa dajte, molim vas. Deca od 5-7 godina se uče kako ne treba da ih cmaču i grle babe, tetke i strine. U Paketu za osnovne i srednje škole uči se šta je francuski poljubac, oralni i analni seks, kao i koliko dugo sme da se matsturbira. Druge seksualne tehnike se ne pominju, ali se zato na slikama otvoreno propagiraju homoseksualni odnosi. Autorke ovih „obrazovnih paketa” su Ljiljana Bogavac i Dušica Popadić iz ,,Incest trauma centra”, dobitnice nagrade „Labrisa – najstarije LGBT organizacije u Srbiji” 2013.godineza doprinos jačanju lezbijske zajednice u Srbiji”. Koga interesuje više može pročitati u tekstu Slobodana Antonića ovde.

Kako bi se još više približili zapadnim vrednostima kod nas je preveden i priručnik za rodno neutralno vaspitanje dece, kojim se deca štite od ,,rodnih stereotipa”.  Glavno ,,učenje” ovog priručnika je da ne treba stvarati identitet  dečaka i devojčica, te da ne postoje otac i majka nego roditelji 1 i 2. Tako vi ne bi bili otac/majka trogodišnjeg dečaka ili devojčice već bi bilo roditelj 1 ili 2 trogodišnjeg deteta. Decu treba učiti da „dečaci mogu biti zaljubljeni u dečake, a devojčice u devojčice, kao i da postoje „porodice duginih boja” sa „dve mame” i „dvojicom očeva”. Dečake od malena treba učiti da se igraju lutkama, pa čak ,,biti uporan” dok ne počnu da oblače i češljaju lutke, podsticati ih da oblače haljine i nose trake i šnale za kosu. Treba ih podsticati da sede dok mokre, a devojčice treba učiti da i one mogu da mokre stojeći. O svemu tome imate u dokumentarnom filmu ,,Rasti bez pola”.

Neko će reći ,,Pa da, ali to je u Švedskoj, daleko od nas”, ali ne bi bio u pravu. Nacrtom Zakona o rodnoj ravnopravnosti iz 2017. prosvetne ustanove su dužne da obezbede „korišćenje rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu”, a za one koje to ne urade predviđena je kazna od 1500000 (milion i petsto hiljada) dinara! To znači stvaranje novogovora u koji se uvode izrazi ,,drvosečica”, ,,davačica krvi”, ,,redarka”, a u bajkama vuk u Crvenkapi je vučica, a Sneško Belić je Sneška…Zbog negodovanja javnosti taj zakon, koji je trebao da zameni Zakon o jednakosti polova iz 2009., ostao je na nivou nacrta. Za sada. O svemu tome detaljnije možete pročitati ovde.

Pošto skoro svakodnevno imate vesti o tome kako centri za socijalni rad otimaju decu od bioloških roditelja zbog ,,loših životnih uslova”, a zatim ih daju hraniteljskim porodicama gde država plaća njihovo izdržavanje, neću o tome pisati. Hraniteljska porodica po detetu dobija 23000 dinara, plus 3800 za džeparac deteta. Znači država, koja bi trebala da vodi brigu o porodici kao osnovnoj ćeliji društva, neće da pomogne biološkim roditeljima da gaje decu, već sredstva daje hraniteljskim porodicama. Kako da onda čovek ne pomisli da su centri za socijalni rad i hranitelji od toga napravili biznis?  Osim toga, ako se deca oduzimaju zbog “loših životnih uslova” što Ciganima iz ,,karton-naselja” nisu oduzimana deca? Šta kažete, oni su nacionalna manjina, njima ne smete? Ili ,,gazdama” ne trebaju ciganska deca već samo bela…

Tako se taj Overtonov prozor razvlači i sve više stvari koje su do skora bile nemoguće postaju moguće, neprihvatljivo postaje prihvatljivo, a ona manjina koja bi do pre pedeset i nešto godina bila na listi poremećenih bolesnika, sada pod plaštom sprečavanja nasilja nad decom upravo vrši nasilje nad decom, dok se velika većina tradicionalno odgajanih i vaspitanih proglašava nenormalnim (zatucanim, zaostalim). A ko se drzne da digne glas protiv tako devijantnog ponašanja odmah mu zalepe etiketu fašiste!
Zašto se to dešava?
Zato što smo od ,,uvođenja” demokratije 2000.godine kolonija, odnosno zemlja pod okupacijom. Koliko god vam se to ne sviđalo upravo je to jedini tačan odgovor. Što pre to shvatite pre ćete se osvestiti i pružiti otpor, jer je jedan od glavnih zadataka kolonizatora upravo uništenje tradicionalne srpske porodice kao poslednjeg bedema opstanka društva u celini.

 

 

U sledećem nastavku: Mediji

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.