PROCES (2)

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Novi sudija sa prethodnog ročišta zakazao je sledeće ročište za mesec dana, što mi je ulilo nadu da će se čitav postupak ubrzati sa izvođenjem svedoka.

Na ročište 17.3.2014. kao svedoci su pozvani bivša supruga i dva prijatelja koji su bili vlasnici firmi preko čijih računa sam najčešće nabavljao klime i fakturisao izvršene radove. To je trebalo da bude rutinsko davanje izjava, najduže sat vremena, kako im je moj advokat rekao. Kada su videli da suđenje već dobrano kasni advokat je otišao kod sudije da ga pita zašto ne proziva po zakazanoj satnici. Sudija je odgovorio da on neće da sudi taj postupak jer su mu dali 500 postupaka u privredi i da za to nema vremena. Znači sudija koji je zakazao ročište i uredno pozvao svedoke iz drugog grada sedi u svojoj sudnici i verovatno iz protesta zbog broja predmeta koji mu je dat neće da održi svoje ročište, niti je našao za shodno da bar javi zastupnicima da ročište neće biti održano.

Advokat odlazi kod predsednika suda koji, kako mi je kasnije rekao, u takvim situacijama treba da odredi dežurnog sudiju (ako se to tako zove) koji će uzeti izjave od svedoka da se isti ne bi ponovo pozivali i stvarali još veći troškovi. Pošto predsednik nije bio tu gospođa koja je sekretar suda sa daktilografkinjom nekako pronalazi slobodnu sudnicu da bi uzela izjave.

Drugi po redu izjavu je davao moj veliki prijatelj Zoran Vujević-Vujke, vlasnik firme “Bagatel“ koju sam sve vreme reklamirao na nalepnicama koje sam lepio na klime. Gospođa sekretar suda ga je pitala:
– Odakle znate tužioca?
– Bavili smo se istim poslom.
– Kojim?
– Ubijali smo ljude.
– Molim?
– Da, šta vas čudi: ubijali smo ljude.
– Kako…ste ubijali ljude?
– Puškom, pištoljem, bombom, zavisno od situacije.
– Gde ste to radili?
– Na ratištu.
– Znači bili ste u istoj jedinici?
– Ne, on na svom delu ratišta, ja na svom.
– ….
(Ovaj rzgovor preneo mi je kasnije advokat. Nazvao sam Vujketa da ga pitam zašto je to rekao. “Čoveče zar ne vidiš kako se sprdaju sa nama? Pozovu te na suđenje, ti dođeš iz drugog grada i onda sudija kaže da neće da sudi. Gde to bre ima? Pa kad se oni sprdaju sa nama, što se mi ne bi sprdali sa njima?“-bio je njegov komentar. Srećom, na ostala pitanja u vezi dugogodišnje saradnje davao je “normalne“ odgovore.)
Po završetku saslušanja svedoka advokat je tražio primerak zapisnika, ali je daktilografkinja rekla da nemaju papira za štampač. Asistentkinja mog advokata je iz torbe izvadila svežanj papira i dala joj, da bi daktilografkinja posle nekog vremena rekla da “izgleda nema ni tonera“.

Zapisnik sa tog ročišta dobili smo tek posle nekoliko meseci, a jedina rečenica kao trag gornjeg razgovora glasi ovako, doslovce: “Svedok ističe da je sa tužiocem nije bio u istoj jedinici sa tužiocem“. Valjda se iz toga vidi koliki je utisak svedočenje ostavilo na sudiju i daktilografkinju. Sud je na kraju doneo rešenje da se ročište za glavnu raspravu odloži na neodređeno vreme dok se predmet ne dodeli novom sudiji jer je postupajući sudija zbog potrebe posla prebačen u Odeljenje radnih sporova. Time je potonula i poslednja nada da će postupak biti rešen u iole razumnom roku.

Ne znam kada je novi sudija određen, ali mi je advokat javio da je sledeće ročište zakazano za 25.9.2014. Koje naravno nije održano zbog generalnog štrajka advokata koji je počeo 17.9.2014. To vreme je bar iskorišćeno da se Treći osnovni sud premesti sa Dušanovca na Novi Beograd.

Umesto 25.9.2014. ročište održano 3.2.2015., ali pošto novi sudija nije mogao da odredi svedoke odloženo je za 21.5.2015. Time je praktično izgubljeno više od godinu dana.

Za to ročište je iz spiska klijenata koji je advokat predao u dokazni materijal nasumičnim odabirom pozvano četvoro. Prva koju su “uboli“ bila je starija žena iz Barajeva koju sam samo taj jedan jedini put kada sam montirao klimu video u životu. Imao sam i adresu i broj telefona u evidenciji, ali zamislite da vas posle sedam godina nazove čovek koji vam je jednom ušao u stan i zatraži da svedočite na sudu: verovatno biste ga oterali tamo odakle je došao. Upravo da se takve stvari ne bi dešavale predlagao sam da o mom trošku odvezem sudiju, daktilografkinju i zastupnicu tuženog u Šabac gde bi za sat vremena u centru grada videli stotinak klima sa nalepnicama na kojima je moj broj telefona i uzeli izjave od vlasnika lokala i direktora firmi gde sam ugradio najviše klima, što bi valjda bilo dovoljno da se uvere da sam taj posao zaista i obavljao, nakon čega bih ih vratio u Beograd. Ali, naravno da to ne može, praktičnije je iz spiska ubadati ljude koji ne znam ni da li su živi, a kamoli nešto drugo.

I naravno da su se na telefon od te gospođe javili ljudi koji su od nje kupili stan i koji su bili preneraženi kada sam rekao zašto zovem. Nekako sam uspeo da ih namolim da mi daju broj od bivše vlasnice, tako da sam uspeo da ostvarim kontakt. Kada sam uz dosta izvinjavanja uspeo da objasnim situaciju žena je pristala da svedoči, ali da prvo dođem da se vidimo pre samog ročišta. Šta ću, zamolim zeta da me vozi pošto ne vozim na dužim relacijama, odemo u Barajevo i uz par zvanja telefonom uspem da pronađem tu novu lokaciju gde gospođa živi. Da ugođaj bude kompletan živi na drugom spratu, bez lifta, a stepenice su moje omiljene-sa prepustom. Penjao sam se stepenik po stepenik jer na stepenicama sa prepustom moram da zabacujem protezu preko prepusta. Bilo me je sramota da tražim od nje da siđe jer je rekla da je bolesna. Žena srdačna, što bi rekli ljudi “svoje pameti“, setila se i mene i drugara sa kojim sam montirao klimu. Posle nekih pola sata razgovora, u kojem sam saznao šta je sve od ženskih stvari operisala, dogovorili smo se da dođe autobusom do Banovog brda, a da će je neko sačekati i prevesti do suda.

Drugi je bio advokat koji je stanovao pedesetak metara od mene. Mislio sam da tu neće biti problema, ali nisam znao da je imao težak infarkt i da je operisan. Reče da nije za putovanje, ali da će napisati izjavu prema navodima u spisku jer je obe ugrađene klime uzeo na po tri rate. Čovek je tako i uradio i overio pečatom svoje advokatske kancelarije. Kada sam to rekao mom advokatu rekao je da to ne vredi jer mora lično da se pojavi na suđenju.

Treća je bila nekadašnja direktorica Apotekarske ustanove Šabac gde sam imao 36 ugrađenih klima. Žena reče da ja pronađem ugovore i da za svedočenje nema problema, ali da u vreme ročišta nije tu pošto ide za Kanadu. Samo veselo.

Četvrti je bio drugar iz Pančeva koji drži OMV pumpe u Martincima, kod koga sam bio na obuci za Šefa pumpe (ili moderno: Šift Menadžera), pre nego što sam taj posao preuzeo na šabačkoj OMV pumpi. Njemu sam ugradio klime i kući u Pančevu, i na obe pumpe u Martincima, i u stanu u Sremskoj Mitrovici. Reče samo da ga par dana ranije podsetim za suđenje da ne bi zbog obaveza zaboravio.

Na ročištu su se osim “stalne postave“ pojavili gospođa iz Barajeva i drugar iz Pančeva. Kako je to svedočenje izgledalo:
– Dobar dan.
– Dobar dan.
– Odakle poznajete tužioca?
– Ugradio mi je klimu (ili više klima).
– Da li se sećate koju klimu?
– Da, “tu i tu“.
– Sećate li se koliko ste platili?
– Toliko i toliko.
– Kome ste dali pare?
– Lično njemu.
– Da li ste dobili garanciju?
– Da, dobila sam uredno overenu garanciju na dve godine.
– Da li je tužilac kasnije vršio održavanje te klime?
Ako nije, sledilo je “U redu, slobodni ste“, ako jeste:
– Koliko je to održavanje koštalo?
– Mislim 20 evra ili u zavisnosti od broja klima.
Nakon toga bi opet sledilo “U redu, slobodni ste“.
I samo zbog tih nekoliko rečenica izrečenih u maksimalno pet minuta ljudi su gubili čitav dan u putu i čekanju da ih sudija prozove. Ali naravno da je to praktičnije nego predlog koji sam ja dao.

Na kraju je sudija iz spiska počela da bira svedoke za sledeće ročište koje je zakazano za 13.10.2015.
Prvo ime-zastavnik sa kojim sam zajedno radio u jedinici, umro par godina pre toga. Sudija kaže daktilografkinji da unese: “Konstatuje se da tužilac obaveštava sud da je taj-i-taj preminuo“.
Drugo ime-devojka koja je živela sa sestrom i bebom u iznajmljenim stanu. Otišla ko zna gde. Kažem da se odselila za Australiju. “Tužilac obaveštava sud da se ta-i-ta odselila za Australiju“.
Dižem ruku i kada dobijem reč pitam da li mogu iz spiska da predložim svedoke koji znam da su tu i da će se odazvati. NE MOŽE!
Ponovo su pozvali bivšu direktoricu Apotekarske ustanove i još neke tri gospođe.
Odvezao sam gospođu iz Barajeva do Banovog brda na autobus i u povratku razmišljao ko su srećni dobitnici u LOTO-u 3 od 157.

Kada sam zvao prvo ime sa spiska, vaspitačica u vrtiću, javio se muž. Posle onog zaštitničkog “Ko ste vi, zašto je tražite, itd.“ kaže mi da nazovem kasnije. Kasnije se javila gospođa koja je rekla da joj ne pada na pamet da zbog toga ide za Beograd. Pošto upozorenja da je obavezna da se odazive sudskom pozivu nisu urodila plodom nekako sam je namolio da bar dođe u šabački sud kako bi potpisala izjavu koju ću joj sročiti u skladu sa navodima u spisku klijenata.
Drugo ime novi vlasnici stana nikada nisu čuli jer nisu od nje kupili stan, tako da do te gospođe nisam uspeo da dođem.
Treća je bila doktorica koja ima 83 godine. Žena svesna, pokretna, vesela, ali ne bi da rizikuje toliki put. I sa njom sam dogovorio da je dovezem do šabačkog suda gde će dati izjavu.
Na ročište 13.10.2015. došla je samo bivša direktorica od svedoka. Kada sam dao izjave svedoka koje su potpisali i overili u sudu moj advokat je rekao da se ni one ne uzimaju u obzir već će sudija na kraju ceniti da li će ih uzeti u obzir ili ne??? Pa kod nas sudovi oslobađaju kriminalce za teška krivična dela na osnovu SMS poruka, a neće da uzmu u obzir izjavu žene od 83 godine koju je svojeručno potpisala i overila u sudu da sam joj ugradio klimu?

Kada je direktorica završila svedočenje sudija je predložila da se više ne pozivaju svedoci već da se pristupi medicinskom veštačenju. Pitala je mog advokata da li ima predloge za veštačenje, na šta je on počeo da diktira imena doktora-sudskih veštaka iz spiska veštaka. Na prvo predloženo ime prim.dr.Vesne Bućan, zastupnik tuženog se energično usprotivio. Sudija je gledala raspravu između advokata ne reagujući. Kasnije sam proverio i video da je prim.dr. Vesna Bućan neuropsihijatar sa VMA, pa zaista ne znam koji bi to od advokata mogao da dovede njenu stručnost u pitanje. Što, napisaće možda da sam trpeo izuzetno jake bolove dok sam se borio za život? Ili da duševna bol zbog naruženja još uvek traje? Sram je bilo zaista. Bolje da to veštačenje izvrši neki specijalista plaćen od osiguranja koji bi verovatno izveštačio da je moja duševna bol zanemarljiva u odnosu na duševnu bol sina Željka Mitrovića koji je potresen time što je pregazio devojku na pešačkom prelazu pobegao sa lica mesta (a što nije sigurno da ne bi uradila i ova koja je mene raznela da nije probušila gumu na menjač od motora).

Zastupnik tuženog je predlagao da veštačenje vrši Medicinski odbor Medicinskog fakulteta u Beogradu ili Novom Sadu, što moj advokat nije hteo da prihvati. Videvši da je sudija totalno nezainteresovana da prekine raspravu digao sam ruku i bez čekanja da mi se da reč pitao zašto sud ne odredi veštake kada već zastupnici ne mogu da se dogovore. Moj advokat se složio, a zastupnik tuženog je ponovo imao neke primedbe. Sudija je rekla da će ona odrediti i time je rasprava prekinuta. Čekali smo dok je sudija preturala po nekim papirima. I čekali. I čekali, da bi na kraju izjavila: “PA JA NE ZNAM KO JE SA SPISKA AKTIVAN“! Nisam mogao da verujem: sudija zakaže ročište na kom treba da se odredi ko će posle tri godine suđenja najzad da obavi medicinsko veštačenje, što je na prethodnom ročištu i najavila, i sa spiska od verovatno pedesetak sudskih veštaka medicinske struke ne zna ko je aktivan? Bože, pa gde su ti te cigle? Ako nemaš imam ja u selu par stotina, slobodno uzmi, poklanjam ti, valjao si i ti meni. Samo, molim te, budi precizan.

Dok su se pravni zastupnici raspravljali ona je počela da diktira daktilografkinji da će veštake odrediti naknadno. Na to sam ustao i kroz raspravu zastupnika viknuo: “Molim Vas sudija da me više ne razvlačite i da odredite ko će vršiti veštačenje DANAS!“ Žena od nekih stotinak, možda i više kilograma anemično me je posmatrala: “KAKO DA ODREDIM, PA VIDITE DA ZASTUPNICI NE MOGU DA SE SLOŽE?“

Ma koliki ko bio borac svako ima svoju tačku pucanja. Prethodna izjava je verovatno bila moja: nisam mogao da shvatim toliku nesposobnost i totalnu nezainteresovanost sudije za rešavanje tako prostog predmeta gde je krivac u startu poznat; nisam mogao da shvatim zašto sudija dozvoljava tuženom da ponižava oštećenog u sudnici uporno ponavljajući da se ne radi o naročito velikom invaliditetu, kao da ja svoju nogu krijem u gepeku kola a protezu stavljam samo za suđenja; nisam mogao da shvatim zašto u beogradskim sudovima mogu da budu samo dva ročišta godišnje zbog čega sve traje tako prokleto dugo; nisam mogao da shvatim o kakvim to reformama pravosuđa pričaju sve vlasti od 2000. kada u sudu nema papira za štampanje i tonera…Ništa nisam mogao da shvatim, kao što niko normalan ne bi. I to je trenutak kada se pošten čovek izneveren upravo od institucije koja treba da ga zaštiti učini ili sebi nešto nažao, kao onaj jadnik koji se polio benzinom i zapalio u sudu, ili učini nažao onima koji su ga u takvo stanje doveli. Ja sam doživeo nervni slom i pao u stolicu izdišući: “Pa dajte onda neka veštači Novi Sad.“ Želeo sam samo da se to vređanje ljudskog intelekta završi.

Sudija je pitala zastupnike da li se slažu, na šta je zastupnik tuženog počeo da likuje kao da ih je sud oslobodio plaćanja bilo kakve naknade, dok je moj advokat kimnuo glavom gledajući u mene razočarano. U zapisnik je ušlo da se za medicinsko veštačenje određuje Medicinski odbor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a sledeće ročište je zakazano za 23.2.2016.

Današnje ročište je odloženo jer sudija od oktobra nije poslala dokumentaciju Medicinskom odboru u Novi Sad kako bi me pozvali na veštačenje.

(Nastaviće se…Kada se nastavi)


Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Pregledano: 2984 puta

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top