ПРОЦЕС (2)

Нови судија са претходног рочишта заказао је следеће рочиште за месец дана, што ми је улило наду да ће се читав поступак убрзати са извођењем сведока.

На рочиште 17.3.2014. као сведоци су позвани бивша супруга и два пријатеља који су били власници фирми преко чијих рачуна сам најчешће набављао климе и фактурисао извршене радове. То је требало да буде рутинско давање изјава, најдуже сат времена, како им је мој адвокат рекао. Када су видели да суђење већ добрано касни адвокат је отишао код судије да га пита зашто не прозива по заказаној сатници. Судија је одговорио да он неће да суди тај поступак јер су му дали 500 поступака у привреди и да за то нема времена. Значи судија који је заказао рочиште и уредно позвао сведоке из другог града седи у својој судници и вероватно из протеста због броја предмета који му је дат неће да одржи своје рочиште, нити је нашао за сходно да бар јави заступницима да рочиште неће бити одржано.

Адвокат одлази код председника суда који, како ми је касније рекао, у таквим ситуацијама треба да одреди дежурног судију (ако се то тако зове) који ће узети изјаве од сведока да се исти не би поново позивали и стварали још већи трошкови. Пошто председник није био ту госпођа која је секретар суда са дактилографкињом некако проналази слободну судницу да би узела изјаве.

Други по реду изјаву је давао мој велики пријатељ Зоран Вујевић-Вујке, власник фирме “Багател“ коју сам све време рекламирао на налепницама које сам лепио на климе. Госпођа секретар суда га је питала:
– Одакле знате тужиоца?
– Бавили смо се истим послом.
– Којим?
– Убијали смо људе.
– Молим?
– Да, шта вас чуди: убијали смо људе.
– Како…сте убијали људе?
– Пушком, пиштољем, бомбом, зависно од ситуације.
– Где сте то радили?
– На ратишту.
– Значи били сте у истој јединици?
– Не, он на свом делу ратишта, ја на свом.
– ….
(Овај рзговор пренео ми је касније адвокат. Назвао сам Вујкета да га питам зашто је то рекао. “Човече зар не видиш како се спрдају са нама? Позову те на суђење, ти дођеш из другог града и онда судија каже да неће да суди. Где то бре има? Па кад се они спрдају са нама, што се ми не би спрдали са њима?“-био је његов коментар. Срећом, на остала питања у вези дугогодишње сарадње давао је “нормалне“ одговоре.)
По завршетку саслушања сведока адвокат је тражио примерак записника, али је дактилографкиња рекла да немају папира за штампач. Асистенткиња мог адвоката је из торбе извадила свежањ папира и дала јој, да би дактилографкиња после неког времена рекла да “изгледа нема ни тонера“.

Записник са тог рочишта добили смо тек после неколико месеци, а једина реченица као траг горњег разговора гласи овако, дословце: “Сведок истиче да је са тужиоцем није био у истој јединици са тужиоцем“. Ваљда се из тога види колики је утисак сведочење оставило на судију и дактилографкињу. Суд је на крају донео решење да се рочиште за главну расправу одложи на неодређено време док се предмет не додели новом судији јер је поступајући судија због потребе посла пребачен у Одељење радних спорова. Тиме је потонула и последња нада да ће поступак бити решен у иоле разумном року.

Не знам када је нови судија одређен, али ми је адвокат јавио да је следеће рочиште заказано за 25.9.2014. Које наравно није одржано због генералног штрајка адвоката који је почео 17.9.2014. То време је бар искоришћено да се Трећи основни суд премести са Душановца на Нови Београд.

Уместо 25.9.2014. рочиште одржано 3.2.2015., али пошто нови судија није могао да одреди сведоке одложено је за 21.5.2015. Тиме је практично изгубљено више од годину дана.

За то рочиште је из списка клијената који је адвокат предао у доказни материјал насумичним одабиром позвано четворо. Прва коју су “уболи“ била је старија жена из Барајева коју сам само тај један једини пут када сам монтирао климу видео у животу. Имао сам и адресу и број телефона у евиденцији, али замислите да вас после седам година назове човек који вам је једном ушао у стан и затражи да сведочите на суду: вероватно бисте га отерали тамо одакле је дошао. Управо да се такве ствари не би дешавале предлагао сам да о мом трошку одвезем судију, дактилографкињу и заступницу туженог у Шабац где би за сат времена у центру града видели стотинак клима са налепницама на којима је мој број телефона и узели изјаве од власника локала и директора фирми где сам уградио највише клима, што би ваљда било довољно да се увере да сам тај посао заиста и обављао, након чега бих их вратио у Београд. Али, наравно да то не може, практичније је из списка убадати људе који не знам ни да ли су живи, а камоли нешто друго.

И наравно да су се на телефон од те госпође јавили људи који су од ње купили стан и који су били пренеражени када сам рекао зашто зовем. Некако сам успео да их намолим да ми дају број од бивше власнице, тако да сам успео да остварим контакт. Када сам уз доста извињавања успео да објасним ситуацију жена је пристала да сведочи, али да прво дођем да се видимо пре самог рочишта. Шта ћу, замолим зета да ме вози пошто не возим на дужим релацијама, одемо у Барајево и уз пар звања телефоном успем да пронађем ту нову локацију где госпођа живи. Да угођај буде комплетан живи на другом спрату, без лифта, а степенице су моје омиљене-са препустом. Пењао сам се степеник по степеник јер на степеницама са препустом морам да забацујем протезу преко препуста. Било ме је срамота да тражим од ње да сиђе јер је рекла да је болесна. Жена срдачна, што би рекли људи “своје памети“, сетила се и мене и другара са којим сам монтирао климу. После неких пола сата разговора, у којем сам сазнао шта је све од женских ствари оперисала, договорили смо се да дође аутобусом до Бановог брда, а да ће је неко сачекати и превести до суда.

Други је био адвокат који је становао педесетак метара од мене. Мислио сам да ту неће бити проблема, али нисам знао да је имао тежак инфаркт и да је оперисан. Рече да није за путовање, али да ће написати изјаву према наводима у списку јер је обе уграђене климе узео на по три рате. Човек је тако и урадио и оверио печатом своје адвокатске канцеларије. Када сам то рекао мом адвокату рекао је да то не вреди јер мора лично да се појави на суђењу.

Трећа је била некадашња директорица Апотекарске установе Шабац где сам имао 36 уграђених клима. Жена рече да ја пронађем уговоре и да за сведочење нема проблема, али да у време рочишта није ту пошто иде за Канаду. Само весело.

Четврти је био другар из Панчева који држи ОМВ пумпе у Мартинцима, код кога сам био на обуци за Шефа пумпе (или модерно: Шифт Менаџера), пре него што сам тај посао преузео на шабачкој ОМВ пумпи. Њему сам уградио климе и кући у Панчеву, и на обе пумпе у Мартинцима, и у стану у Сремској Митровици. Рече само да га пар дана раније подсетим за суђење да не би због обавеза заборавио.

На рочишту су се осим “сталне поставе“ појавили госпођа из Барајева и другар из Панчева. Како је то сведочење изгледало:
– Добар дан.
– Добар дан.
– Одакле познајете тужиоца?
– Уградио ми је климу (или више клима).
– Да ли се сећате коју климу?
– Да, “ту и ту“.
– Сећате ли се колико сте платили?
– Толико и толико.
– Коме сте дали паре?
– Лично њему.
– Да ли сте добили гаранцију?
– Да, добила сам уредно оверену гаранцију на две године.
– Да ли је тужилац касније вршио одржавање те климе?
Ако није, следило је “У реду, слободни сте“, ако јесте:
– Колико је то одржавање коштало?
– Мислим 20 евра или у зависности од броја клима.
Након тога би опет следило “У реду, слободни сте“.
И само због тих неколико реченица изречених у максимално пет минута људи су губили читав дан у путу и чекању да их судија прозове. Али наравно да је то практичније него предлог који сам ја дао.

На крају је судија из списка почела да бира сведоке за следеће рочиште које је заказано за 13.10.2015.
Прво име-заставник са којим сам заједно радио у јединици, умро пар година пре тога. Судија каже дактилографкињи да унесе: “Констатује се да тужилац обавештава суд да је тај-и-тај преминуо“.
Друго име-девојка која је живела са сестром и бебом у изнајмљеним стану. Отишла ко зна где. Кажем да се одселила за Аустралију. “Тужилац обавештава суд да се та-и-та одселила за Аустралију“.
Дижем руку и када добијем реч питам да ли могу из списка да предложим сведоке који знам да су ту и да ће се одазвати. НЕ МОЖЕ!
Поново су позвали бившу директорицу Апотекарске установе и још неке три госпође.
Одвезао сам госпођу из Барајева до Бановог брда на аутобус и у повратку размишљао ко су срећни добитници у ЛОТО-у 3 од 157.

Када сам звао прво име са списка, васпитачица у вртићу, јавио се муж. После оног заштитничког “Ко сте ви, зашто је тражите, итд.“ каже ми да назовем касније. Касније се јавила госпођа која је рекла да јој не пада на памет да због тога иде за Београд. Пошто упозорења да је обавезна да се одазиве судском позиву нису уродила плодом некако сам је намолио да бар дође у шабачки суд како би потписала изјаву коју ћу јој срочити у складу са наводима у списку клијената.
Друго име нови власници стана никада нису чули јер нису од ње купили стан, тако да до те госпође нисам успео да дођем.
Трећа је била докторица која има 83 године. Жена свесна, покретна, весела, али не би да ризикује толики пут. И са њом сам договорио да је довезем до шабачког суда где ће дати изјаву.
На рочиште 13.10.2015. дошла је само бивша директорица од сведока. Када сам дао изјаве сведока које су потписали и оверили у суду мој адвокат је рекао да се ни оне не узимају у обзир већ ће судија на крају ценити да ли ће их узети у обзир или не??? Па код нас судови ослобађају криминалце за тешка кривична дела на основу СМС порука, а неће да узму у обзир изјаву жене од 83 године коју је својеручно потписала и оверила у суду да сам јој уградио климу?

Када је директорица завршила сведочење судија је предложила да се више не позивају сведоци већ да се приступи медицинском вештачењу. Питала је мог адвоката да ли има предлоге за вештачење, на шта је он почео да диктира имена доктора-судских вештака из списка вештака. На прво предложено име прим.др.Весне Бућан, заступник туженог се енергично успротивио. Судија је гледала расправу између адвоката не реагујући. Касније сам проверио и видео да је прим.др. Весна Бућан неуропсихијатар са ВМА, па заиста не знам који би то од адвоката могао да доведе њену стручност у питање. Што, написаће можда да сам трпео изузетно јаке болове док сам се борио за живот? Или да душевна бол због наружења још увек траје? Срам је било заиста. Боље да то вештачење изврши неки специјалиста плаћен од осигурања који би вероватно извештачио да је моја душевна бол занемарљива у односу на душевну бол сина Жељка Митровића који је потресен тиме што је прегазио девојку на пешачком прелазу побегао са лица места (а што није сигурно да не би урадила и ова која је мене разнела да није пробушила гуму на мењач од мотора).

Заступник туженог је предлагао да вештачење врши Медицински одбор Медицинског факултета у Београду или Новом Саду, што мој адвокат није хтео да прихвати. Видевши да је судија тотално незаинтересована да прекине расправу дигао сам руку и без чекања да ми се да реч питао зашто суд не одреди вештаке када већ заступници не могу да се договоре. Мој адвокат се сложио, а заступник туженог је поново имао неке примедбе. Судија је рекла да ће она одредити и тиме је расправа прекинута. Чекали смо док је судија претурала по неким папирима. И чекали. И чекали, да би на крају изјавила: “ПА ЈА НЕ ЗНАМ КО ЈЕ СА СПИСКА АКТИВАН“! Нисам могао да верујем: судија закаже рочиште на ком треба да се одреди ко ће после три године суђења најзад да обави медицинско вештачење, што је на претходном рочишту и најавила, и са списка од вероватно педесетак судских вештака медицинске струке не зна ко је активан? Боже, па где су ти те цигле? Ако немаш имам ја у селу пар стотина, слободно узми, поклањам ти, ваљао си и ти мени. Само, молим те, буди прецизан.

Док су се правни заступници расправљали она је почела да диктира дактилографкињи да ће вештаке одредити накнадно. На то сам устао и кроз расправу заступника викнуо: “Молим Вас судија да ме више не развлачите и да одредите ко ће вршити вештачење ДАНАС!“ Жена од неких стотинак, можда и више килограма анемично ме је посматрала: “КАКО ДА ОДРЕДИМ, ПА ВИДИТЕ ДА ЗАСТУПНИЦИ НЕ МОГУ ДА СЕ СЛОЖЕ?“

Ма колики ко био борац свако има своју тачку пуцања. Претходна изјава је вероватно била моја: нисам могао да схватим толику неспособност и тоталну незаинтересованост судије за решавање тако простог предмета где је кривац у старту познат; нисам могао да схватим зашто судија дозвољава туженом да понижава оштећеног у судници упорно понављајући да се не ради о нарочито великом инвалидитету, као да ја своју ногу кријем у гепеку кола а протезу стављам само за суђења; нисам могао да схватим зашто у београдским судовима могу да буду само два рочишта годишње због чега све траје тако проклето дуго; нисам могао да схватим о каквим то реформама правосуђа причају све власти од 2000. када у суду нема папира за штампање и тонера…Ништа нисам могао да схватим, као што нико нормалан не би. И то је тренутак када се поштен човек изневерен управо од институције која треба да га заштити учини или себи нешто нажао, као онај јадник који се полио бензином и запалио у суду, или учини нажао онима који су га у такво стање довели. Ја сам доживео нервни слом и пао у столицу издишући: “Па дајте онда нека вештачи Нови Сад.“ Желео сам само да се то вређање људског интелекта заврши.

Судија је питала заступнике да ли се слажу, на шта је заступник туженог почео да ликује као да их је суд ослободио плаћања било какве накнаде, док је мој адвокат кимнуо главом гледајући у мене разочарано. У записник је ушло да се за медицинско вештачење одређује Медицински одбор Медицинског факултета у Новом Саду, а следеће рочиште је заказано за 23.2.2016.

Данашње рочиште је одложено јер судија од октобра није послала документацију Медицинском одбору у Нови Сад како би ме позвали на вештачење.

(Наставиће се…Када се настави)

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.