Овај блог није замишљен као дневнополитички из простог разлога што сам по природи аполитичан и не пратим редовно дешавања код нас и у свету. Замишљен је као персонални, где су требале да буду приче из мог, за просечног човека, веома необичног живота, које би касније требале бити преточене у књигу(е). Међутим, пошто је код нас политика метастазирала у све сфере живота, прекинућу писање започетих прича јер морам да се осврнем на најновија дешавања.
Можда ће неко рећи да нисам компетентан јер нисам био лични учесник догађаја, али иако поред велике жеље због свог здравственог стања нисам био у могућности да помогнем у одбрани од поплава, бар сам био у могућности да пратим како дешавања како у мом роПостави издвојену сликудном граду Шапцу, тако и у остатку Србије, услед чега сам тај осећај разочарења и беса хтео да пренесем на папир. Покушаћу што краће, иако знам да то због количине показане неспособности неће бити лако.
1.Да ли је Влада правовремено била упозорена о надолазећим количинама падавина? Јесте.
Прва слика је слика поруке коју сам добио у уторак у 9.36 и да се очекује киша од 13.5. од 18.00 часова до 16.5. до 15.00 часова са местимичном опасношћу од поплава. Не рекламирам “Уника осигурање“, али то је сервис који има већина осигурања и поруке добијају сви корисници осигурања јер је сервис бесплатан. Ако знате колико осигурања има у Србији сигуран сам да је оваква или слична порука прослеђена БАР на неколико десетина хиљада адреса. Поруке се шаљу наменски како би осигураници предузели одређене мере да заштите себе и своју имовину, чиме би наравно смањили и евентуалне штете изазване штетним догађајем, а самим тим и износе које би осигурање требало да надокнади. Осигурања немају своје метерологе већ користе услуга Хидрометеоролошког завода Србије или неких других фирми које се баве прогнозом времена. Зашто ово пишем? Из простог разлога: ако су осигурања која користе овај сервис упозоравања становништва послала СМС поруке 8-9 сати раније они који се баве прогнозама времена су то знали бар неколико дана раније, а озбиљнији су најављивали огромне падавине чак и до седам дана раније.
На другој слици имате најаву са сајта www.serbianmeteo.com од 10.5. са предвиђеном количином падавина од 210мм по квадратном метру. У каснијим коментарима тог дана количина предвиђених падавина се само повећавала, а они који су чланови форума су коментарисали како ће то бити незапамћен ПОТОП. Подручја у којима се те падавине очекују су јасно обележена. Наравно да је такву информацију имао и Републички хидро-метеоролошки завод Србије (РХМЗ) коју је и доставио Влади и Сектору за ванредне ситуације истог дана. На слици се види и коментар онога који ју је поставио, а и сама боја у епицентру падавина према таблици са десне стране била би довољна чак и лаику да се уплаши и предузме мере на одбрани од поплава или евакуацији.
2.Шта су три дана радили државни органи? Где је био Министар без портфеља за ванредне ситуације веља илић (не заслужује велика слова)? Где је био Републички штаб за ванредне ситуације? После поплава 2009. и 2010.године када су се причињене штете мериле милионима евра јуна 2011. је конституисан Републички штаб за ванредне ситуације чији је председник био ивица дачић који је тада рекао да штаб “обједињава све ресурсе и државне капацитете…како би се припремили за све ситуације и отклонили фактор изненађења“! Начелник Сектора МУП-а за ванредне ситуације који му је помагао у обављању дужности је и тада био Предраг Марић, који је прецизирао да је неопходно ,,образовање окружних штабова за ванредне ситуације, те усвајање националне стратегије за отклањање ризика у ванредним ситуацијама, чији ће текст бити усаглашен у наредне две-три недеље, након чега следи израда Акционог плана“. Навео је и да Републички Штаб “ИМА ЈАСНЕ НАДЛЕЖНОСТИ У СИСТЕМУ ПОМОЋИ ГРАЂАНИМА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ПОЖАРЕ, ПОПЛАВЕ, ЗЕМЉОТРЕСЕ, КЛИЗИШТА…“
Ако је 2009. усвојен Закон о ванредним ситуацијама (надаље: Закон) и те 2011. формиран Републички штаб и све надлежности између Републичког и општинских штабова дефинисане да ли је систем заштите и спасавања заживео? По ономе што се десило одговор не треба ни да пишем.
3. Чак и када је киша почела да пада у уторак по количини падавина се видело да ће још током ноћи почети да ствара проблеме у сливовима Саве, Дрине и Мораве, али још увек се могло реаговати. ШТА СЕ ТАДА ЧЕКАЛО? Да се токови тих река нису одједном појавили на површини или се ради о коритима старим више стотина година? Зар се не изливају сваке године исте реке на истим местима? Ако су према Закону постојали краткорочни, средњорочни и дугорочни планови зашто онда стално гледамо директора “Србијавода“ како кука да се годинама ништа не улаже у ојачавање насипа и бедема на ризичним тачкама највећих река? Докле да губимо људске животе и плаћамо милионске грешке оних који за решавање таквих питања примају дебелу плату? Ако су “демократе“ криве за период пре 2012. године (а јесу, изузетно), зашто у 2012. за одбрану од поплава није издвојен ни један једини динар? Да ли су инвестиције од сто милиона евра намењене водопривреди које су биле најављене фебруара 2013. утрошене наменски? Нису. И шта се десило? Киша је падала нон-стоп од уторка и у среду поподне су почеле поплаве: у окружењу је Тамнава однела мост на путу Шабац-Ваљево и поплавила Коцељеву, Лозница је такође поплављена, Јадар је у Драгинцу однео мост и тотално одсекао 10 околних села, Крупањ јавља да је у врло тешкој ситуацији, а ни у другим местима ситуација није боља (Ваљево, Чачак, Свилајнац). Вода је из часа у час непрекидно расла и …да ли се тада нешто конкретно предузело? Није. Зашто није?
На то питање колико год да се трудио не могу да дам одговор. Ако већ није радио систем раног упозоравања од полава у тим тренуцим су поплаве већ биле евидентне, а ниједна сирена се није чула. Ниједна.
4. Председник Владе (ПВ) је у четвртак, као и сваки прави супер-херој из стрипова, долетео у Коцељеву и Уб и поделио воду и ћебад најугроженијима. Зашто? Зар је било мало медијске бламаже у Фекетићу? Разумем ја добру намеру, заиста, мислим то што он жели да покаже саосећајност, али није он на месту активисте “Црвеног крста“ него ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ!!! Тих неколико пакета воде и ћебади сам чак и ја са протезом уместо ноге могао изнети, али нисам на месту на ком треба да руководим читавом земљом у ванредној ситуацији. Нама је у тим тренуцима требао способан човек свестан ситуације и своје одговорности, а не манекен са влажном косом у лакованим ципелицама који позира међу људима који су сви у чизмама. И откуда уопште та, по мени, болесна потреба за непрестаном самопромоцијом и театралношћу и у најтежим ситуацијама? Изгледа да је то нека прелазна болест јер су и његови сателити почели да снимају “селфије“ типа “Ево мене дижем грану с пута“ или “Ево возим се у чамцу са спасиоцима и ометам их док спасавају људске животе“? Зар снимцима покушавају да покажу да нешто раде? Па да су нешто радили реаговали би на време, а не би се сликали са поплављенима. (Фото: “Курир“)
5. Док је ружичаста телевизија пеузимала улогу јавног сервиса, народ улогу фонда за робне резерве, а друштвене мреже улогу центра за обавештавање, у Скупштини се 16.5. одржавала трагично-патетична драмска представа “Врховни Драмосер“ са Председником Владе у главној улози. Патетични монолог типа “Шабац се мора бранити по сваку цену…ситуација је катастрофално катаклизмичка…Шабац се мора бранити свим средствима и свим снагама…немам кога да пошаљем осим сина, оца и брата…штета ће бити библијских размера…Шабац не сме пасти“, уз утишавање непослушних министара и драмске паузе са тешким дисањем у микрофон од по неколико минута, био је за Оскара. Зар је било потребно толико запомагање некога ко је требао само да нареди ко шта треба да ради? Наравно да није. А да ли је било пожељно? Још мање.
6. Зашто је мој родни град Шабац био толико потенциран када су из Крупња већ данима молили за помоћ, а Обреновац и Сремска Митровица су у тим тренуцима били у већој опасности? Да ли због очувања хемикалија и постројења “Викторија“ и “Еликсир групе“ у некадашњој ХИ “Зорка“ или због смене власти која није СНС-овска? Распуштање кризног штаба одмах то вече “због несавесног рада“ је била добра мера, а под наводницима је јер ниједан други кризни штаб такође није ништа урадио. Зашто онда кризни штабови у другим општинама нису распуштени? Оставка градоначелника Милоша Милошевића после пар дана је само потврдила приче о увођењу политке приликом одбране града. Када се то појавило на интернету одмах су велики душебрижници, вероватно из редова СНС-а, рекли како није време за политику већ за спашавање људских живота. Па зар време за спашавање људских живота није било и у Крупњу, Свилајнцу и Параћину,општинама где није на власти СНС? И ко је онда искористио баш ту ситуацију и у спашавање људских живота увео политику? Па ко други него њихов преобожавани Драмосер.
7. Да ли је Шапцу у том тренутку била потребна помоћ са стране? Даћу своје мишљење, а ако неко буде тражио шире објашњење зашто је тако радо ћу му одговорити. Моје мишљење је да помоћ није била потребна, гледајући број становника и дужину обале која је требала да се брани. Зар у граду који има око 80 000 становника, а са општинама око 130 000, није било довољно људи који би бранили 15-20 километара обале од поплава? Па зар није преко хиљаду људи, неки кажу и две, сат, сат и по стајало испред зграде Управе града док је кризни штаб заседао, чекајући да им се неко обрати нудећи помоћ, чамце, возила? Револтирани њиховим неизласком грађани су каменовали зграду и полупали неколико стакала које ће свеједно из свог џепа касније платити. Сигуран сам да су на локалним ТВ и радио станицама грађани били позвани ради одбране града од поплава да би се за сат времена окупило неколико хиљада људи, као што се самоиницијативно и окупило. И на основу чега је онда Врховни Драмосер током драмске представе проценио да је за одбрану Шапца потребно “хиљаду, хиљаду петсто људи“? Којом је то математичком операцијом и стручношћу неко ко се читав живот није мрдуо из политике израчунао да је за одбрану обале од око 20 километара фали баш тих “хиљаду, хиљаду петсто храбрих Београђана“? И зашто су само Београђани могли да помогну (није позивао никога из других градова)? Ко су храбри мушкарци који су пре 21 час у неколико аутобуса пре свих других из Београда отишли за Шабац? Јесу ли ти први аутобуси били “младост СНС-а“ који су касније правили “селфије“ испред градског штаба партије? Ако тада ни за људе из Шапца који су отишли на Саву није било лопата, џакова и песка одакле су онда све то мислили да обезбеде за добровољце?
8. Наравно да је у таквом расулу онда помоћ добро дошла. У међувремену су почели стизати аутобуси са свих страна и у Шабац је ту ноћ стигло по неким проценама преко 10 000 људи. Десио се НАРОД. Народ са свих страна Србије и из свих крајева бивше СФРЈ. Народ који је дао домаћи задатак свим политичарима на овим просторима, а и шире. Народ у најбољем смислу те речи који је показао значење речи ЧОВЕК. Јесте да су они који су дошли међу првима неко време бесциљно лутали по граду и обали, као што су лутали и грађани Шапца не знајући шта треба да раде, али то је било само док после пар сати није смењен и тај нови шеф кризног штаба у Шапцу, посланик СНС-а (како то гордо звучи) Зоран Бабић. Када је за шефа постављен ген.Љубиша Диковић, ни мање ни више него Начелник Генралштаба (НГШ), врло брзо се кренуло у дизање насипа. То је једини случај у историји где је НГШ једне земље постављен за шефа градског кризног штаба. Уместо да командује и руководи читавом војском Врховни Драмосер га је деградирао и поставио за, рецимо, команданта бригаде, тиме се панично мешајући и у командовање Војском. А зашто се то десило? Зато што је то био једини излаз да неко нешто уради, јер је Зорану Бабићу кога је је с пуним поверењем претходно поставио на место шефа кризног штаба изгледа једина квалификација то што је посланик СНС-а. Као и многим другим на руководећим местима.
9. И док се Врховни Драмосер борио за власт у Шапцу десио се Обреновац. Иако се одавно знало да је та београдска општина у највећој опасности јер је окружена са три реке: Савом, Колубаром и Тамнавом, ништа, али апсолутно ништа није предузето нити на одбрани од поплава, нити на правовременој евакуацији становништва. Град је буквално потопљен за пар сати. Да ли је Обреновац жртвован, грешка људског фактора или “божје воље? Још 15.5. грађани су сазнали да је на једном месту попустио насип и распитивали се да ли да се крене у евакуацију. Ништа није предузето и до увече је у околним местима вода била до појаса. И поред тога 16.5. је градоначелник Београда синиша мали упутио молбу грађанима Обреновца да не напуштају своје домове. Те исте вечери је заседао кризни штаб чији је начелник председник општине Обреновац мирослав чучковић (још мањи него мали) где је упозорен да је Колубара пробила насип и да је у неким деловима града вода већ у кућама, те да се људи морају хитно обавестити. И шта је начелник кризног штаба предузео? Демагошки је објаснио мокрим полицајцима и ватрогасцима да је све спремно, да нема разлога за панику и да нема потребе узбуњивати становништво, већ је довољно да иде “кејрон“ са обавештењем на локалној станици ТВ “Маг“ јер ионако УЈУТРУ СТИЖЕ КАМИОН СА ЏАКОВИМА. Успут је рекао да је општина већ добила милион и двеста хиљада динара за храну, ако неко буде евакуисан у хотел. Вероватно пресрећан због те донације пребацује “дежурство“ кризног штаба у оближњи ресторан где након укусне вечере на рачун народа РАСПУШТА КРИЗНИ ШТАБ “ДО СУТРА У 10“! Око 5 ујутру су се сирене огласиле када је већ било касно… Па колико треба бити без мозга и очекивати како ће један камион џакова са песком да спасе град од поплаве? Али реке нису биле на том часу када се учило да се преко демагогије актуелне власти никако не сме, већ су пробиле насипе и поплавиле град. На питање са почетка ове тачке о томе ко је крив мислим да сам дао сасвим јасан одговор. Да ли је тај начелник кризног штаба којем лешеви пливају по граду смењен? Није. Зашто? Погађајте.
А оне што упорно на све оптужбе одговарају како није време упитао бих само “А КАДА ЈЕ КОД НАС ТО ПРАВО ВРЕМЕ да некоме кажеш да је нестручан и неспособан, властољубив и издајник“? Када је право време да некоме кажеш да је беспотребно потрошио паре пореских обвезника на изборе да би сео у фотељу која му је и пре тога нуђена, а за коју се види да није дорастао? Када је то право време да се каже да је Влада састављена од медиокритета као што је веља илић који се као министар без портфеља за ванредне ситуације нигде није огласио? Када је то право време да се каже да су се министри унутрашњих послова и правде Лолек и Болек више возикали и позирали са својим плачним фацама него што су нешто допринели настрадалим? Када је право време да се пита где је за време поплава министар одбране који глуми керамичара, или беше обрнуто, док му НГШ неколико дана не силази са насипа у Шапцу? Када је право време да се пита где је ПреЦедник државе у којој му се становници даве? Боље да је на време донирао своју лопату из претходног занимања него што накнадно даје незаслужено стечене паре за настрадале, због чега ће себи сигурно доделити Ордена заслуга за народ. Када је право време да се прекине са блокадом медија који се критички осврћу на (не)рад Владе? Када је време да се неком каже да престане са идиотским иступима најава “Београда на води“ док је добар део Србије под водом? Када је то код нас право време да се за овакву “библијску поплаву“, али библијску поплаву неспособности која је тачно дефинисана одређеним члановима Кривичног закона Србије кривци изведу пред лице правде?
Да се драмско-патетичну представу унесу елементи комике побринуо се поново Врховни Драмосер који је као на свадби у филму “Црна мачка, бели мачор“ почео да набраја списак донација по систему “А од кума…гумени чамац и Џонсон два’ес’ коња!“ док ови из међународне заједнице екстатично пљескају и узвикују “Тооо Дадане….Ми смо веома задовољни брзином реаговања у кризној ситуацији…Ти си пит бул…теријер…“, а јадни народ их посматра испод шатри у којима су евакуисани. Зашто би народ у овом тренутку требао да зна шта је ко донирао? Распореди где је шта потребно, по могућности не према страначкој припадности, и престани театралисати.
Рођаци, господо и другови, ово није била симулација тактичке вежбе “Поплава 2014“ у којој нема везе што су се погасиле неке лампице на рачунару, па неко није положио испит за за вођење државе, овде су те грешке на испиту плаћене највећом ценом у стварности. Само се надам да ће народ ону енергију и јединство које је показао приликом доласка у Шабац сачувати и чим се стабилизује ситуација затражити одговорност од глумаца у драмско-патетичној представи званој Врховни Драмосер.
