PLJAČKA (2)

 

Naravno da je odgovor na pitanje postavljeno na kraju prvog dela da ni nakon Torkildsenovog izveštaja niko ništa nije preduzimao povodom očigledne pljačke, što je dovelo do takve Dinkićeve bahatosti da za “Blic“ od 14.6.2002. izjavi “kako od njega niko nije tražio informacije o novcu iznetom na Kipar, ali ako neko bude tražio spreman je da izveštaj podnese Skupštini SRJ“! Shvatate li koliko je to vređanje ljudskog intelekta? Dinkić nije išao u privatnoj režiji u potragu za parama već kao Guverner NBJ, pa je prema tadašnjem Zakonu o NBJ bio dužan po službenoj dužnosti da podnese izveštaj Skupštini o svom radu, a ne da izjavljuje da čeka da ga neko pita! Ali, ako se on pravio lud, šta je sa izjavama još petnaest ljudi iz policije, DB, tužilaštva i NBJ koji su još sa njim činili tim za potragu? Šta je čitav državni vrh radio?

Nakon Torkildsenovog izveštaja Papadopulos priteran dokazima u intervjuu od 23.6.2002. priznaje da su firme iz izveštaja bile registrovane po nalogu “Beogradske banke“ i da su imale zadatak da krše sankcije. Time su sve prethodne Dinkićeve laži pale u vodu, jer ako je firma “Anteksol“ još uvek postojala te 2002.godine kao firma “Beogradske banke“ (da skratimo: BB), onda je likvidacija “BB“ u Beogradu pokrenuta 2001. na nelegalan način, a Dinkić je potpuno bespravno državno vlasništvo predao u ruke strancima.

Tu dolazimo do jednog veoma važnog detalja, pogotovo za one koji i danas poštuju lik i delo Zorana Đinđića: u jesen 2002. piscu knjige Draganu Vlahoviću na pitanje šta je sa sudbinom naših para na Kipru premijer Đinđić je odgovorio ,,da je pitao Dinkića, ali da nikakav odgovor nije dobio“! (str.25) Pa ako je još 10.oktobra 2000. razgovarao sa Vukašinom Minićem i rekao mu da bi trebalo što pre krenuti u istragu o iznetim parama na Kipar (izjavio Minić) šta je onda čekao dve godine “da pita Dinkića“? Ako je u januaru 2001. odredio Vladimira Popovića-Bebu da vodi specijalni tim koji će hitno reagovati i sprečiti uklanjanje ostatka para i prateće dokumentacije, šta je onda imao da pita Dinkića posle godinu i po? Ako se nalazio na mestu Predsednika Vlade Srbije koji je bio dužan da reaguje na nezakonito rukovođenje srpskom firmom (ili firmama) na Kipru šta onda uopšte ima da pita Dinkića? Ko je tu njegovu dužnost trebao da radi? Ovim bih završio deo oko idolopoklonstva, vizionarstva i kulta ličnosti: Đinđić je sa svim što se događalo oko naših para na Kipru znao od početka, a to što je odmah posle 5.oktobra 2000. došlo do razmimoilaženja između Dinkića i njega ne oslobađa ga odgovornosti.

I, šta je bilo posle?

Iako je državni tužilac Kipra u novembru 2002. najzad primoran da pokrene istragu povodom pranja novca, u kojoj je najveću ulogu odigrala adv.kancelarija “Tasos Papadopulos&Ko.“, Tasos Papadopulos umesto da sunce gleda kroz rešetke 28.2.2003. postaje Predsednik Kipra. Kako sad to? Pa njegova žena pripada porodici Leventis koja sa firmom “Hellenic Botlling Company“ (HBC) iz Grčke kontroliše najveće punionice “Koka kole“ u Evropi, pa je Papadopulos od nepoželjne osobe u Americi lobiranjem “tazbine“ postao predsednik. Možda je upravo taj uticaj “Koka kole“ ono što su Dinkić i Labus predstavljali kao “viši državni interes“. Videvši da je američka administracija prema njemu promenila mišljenje Papadopulos 29.8.2003. zatvara firmu “Anteksol“ iako za to nije imao nikakvu saglasnost vlasnika. A i šta će im saglasnost vlasnika kada su imali saglasnost Dinkića.

Tako su Dinkić i ostali “eksperti“ iz G17 (tada već G17+) sa kiparskim vlastima sklopili dogovor kako bi sačuvali njihov obraz, prvenstveno Tasosu Papadopulosu kao predsedniku Kipra jer bi on prvi otišao u zatvor, da bi njegov režim zauzvrat sačuvao deo srpskog novca kojem se gubi trag na egzotičnim ostrvima. Ali da li je samo zaštita vlasti Kipra, koje su dokazano učestvovale u besomučnom pranju para, bio državni interes u odustajanju od potrage za sopstvenim novcem? Ili je to možda zaštita britanskih bankarskih interesa, pošto je “HSBC“banka iz Londona, jedna od najvećih u svetu, sa 22% najveći vlasnik “Popular banke“ sa Kipra, jednog od glavnih učesnika u prethodno navedenoj finansijskoj prevari? Nesumnjivo je da se dobar deo novca odnetog iz Srbije slio u džepove  moćnika Amerike, Engleske i drugih zapadnih država, tako da bi urušavanje “Popular banke“ potražnjom srpskih para izazvalo urušavanje čitavog monetarnog sistema države Kipar, a samim tim i otkrivanje onih koji su u toj otimačini učestvovali prevarama, falsifikovanjem dokumenata i obmanama suda, što bi opet ugrozilo interese gore pomenutih moćnika u zapadnim vladama. Po meni je to taj “viši interes države“ koji su Dinkić i Labus pominjali, jer su oni i plaćeni i postavljeni od strane tih moćnika u petooktobarskim previranjima kao ekonomske ubice. I upravo se u toj konstataciji krije razlog zbog čega pare sa Kipra “nisu pronađene“.

Osim toga, povraćajem novca bili bi razotkriveni svi oni koji su za vreme Miloševića opljačkali penzioni fond i staru deviznu štednju, zatim oni koji su uzimali kredite iz primarne emisije i dobijali ekskluzivno pravo da trguju akciznom robom i sirovinama čime su se enormno obogatili, kao i oni koji su ostvarivali profit preko kriminala, kojima je država posle svog “reketa“ profit prebacivala u inostranstvo preko kiparskih “paravan“ kompanija. Na kraju, povraćajem novca bi se u startu sprečila zavisnost Srbije od inostranih kredita i ucenjivanje političkim ustupcima, što bi značilo da bi se i kosovsko pitanje rešavalo na sasvim drugi način. Čak i da je 2001. vraćena samo milijarda i po dolara, koja je mogla biti vraćena jednim potpisom, čitava ekonomska, socijalna i politička situacija u Srbiji bila bi potpuno drugačija. Ali, naravno da zapadnim moćnicima i njihovim izvođačima radova ovde nije bilo u planu da Srbija ekonomski ojača. Naprotiv.

Od novca sa tajnih računa na Kirpu “koji nije nađen“ vode tri traga: novac se preliva u ,,Anglo Yugoslav Bank Limited London“, ,,Banque Franco Yugoslav Paris“ i u „Zagrebačku banku d.d.” Zagreb. Novac iz te tri banke inkasiran je dalje na tajne račune privatnih fondacija kod ,,Hypo Alpe Adria Group“, odakle je ponovo prebacivan na “ofšor“ kompanije pod kontrolom ,,Hypo Grupe“ i investiran u Srbiju. Kako? Pa kada imate ,,eksperte“ kao što su Dinkić i Labus vrlo lako.

Ekonomski ,,eksperti“ uz svesrdnu pomoć tadašnje demokratske vlasti donose kriminalan Zakon o privatizaciji u kojem se ne traži adresa kupca! To je smišljeno kreirano tako upravo da bi razni investicioni i tajni fondovi, među kojima su i ,,ofšor“ kompanije kreirane od otetih srpskih para, mogle da kupuju strateški važna srpska preduzeća, a da se uopšte ne zna ko stoji iza kupca. Takav je primer bio sa privatizacijom ,,Knjaza Miloša“ 2004. koju je kupio investicioni fond ,,FPP Ltd.“ iz Londona preko svoje ispostave ,,FPP Balkan Ltd.“ sa Kajmanskih ostrva. Predstavnik firme bio je Srđan Mušketirović, nekada zaposlen u NBJ, a savetnik Milan Beko, protiv koga su već tada postojale krivične prijave zbog raznih malverzacija dok je bio Ministar za privatizaciju u vreme Miloševića, a kasnije glavni saučesnik u otimanju državnog novca od prodaje ,,Telekoma“. Sve zanimljivije društvo, je l’ da?

Ako se neko seća prvo je Vlade Divac, koji se pre toga napuštajući Partizan zakleo da više dinara neće uložiti u privredu Srbije, oformio neki investicioni fond sa poznatom italijanskom firmom ,,Danone“ i potpisao Memorandum o finansiranju sa ,,Knjazom“ i Agencijom za privatizaciju, nakon čega je plan bio da se izvrši dokapitalizacija ,,Knjaza“. Istog dana, koje li slučajnosti, Komisija za hartije od vrednosti (Predrag Bubalo, G17+) dozvoljava firmi ,,FPP Balkan Ltd.“ da se direktno obrati malim akcionarima radi kupovine akcija, odnosno dela vlasništva. Tako je nastao cirkus u koji se država bespotrebno (neki kažu i nezakonito) svojom arbitražom uplela, a navodni rat koji je Vlada Srbije (Dinkić-Ministar finansija), Agencije za privatizaciju (G17+) i Komisija za hartije od vrednosti (opet G17+) vodila sa firmom ,,FPP Balkan Ltd.“ završen je onako kako je bilo i planirano: jedna od najuspešnijih fabrika u Srbiji postala je većinsko vlasništvo ovog drugog. Niko se od nadležnih nije udostojio da kaže ko na kraju stoji iza firme koja je kupila srpsku fabriku koja proizvodi najvažniju stratešku sirovinu na svetu-vodu. Kada je 18 akcionara koji su se osećali prevarenim htelo da tuži investicioni fond ,,FPP Balkan Ltd.“ Labus i Bubalo su im rekli da tužbu pošalju na Kajmanska ostrva kao diplomatsku poštu jer nigde nije bila navedena adresa kupca! Tako je počela ,,tajkunizacija“ Srbije.

Videvši da država ne čini ništa da spreči očiglednu pljačku Dinkić krajem 2004. upada u ,,Mobtel“ i otima ga od porodice Karić. Kako su se Karići prethodno obogatili preko Zajma za preporod Srbije i oteli licencu Zoranu Markoviću, vlasniku ,,Bel padžeta“, je neka druga, takođe nezavršena priča, koja za ovu nije bitna (postupak za zloupotrebu položaja kojom je država oštećena za oko 60 miliona evra protiv braće Karić pokrenut je 2006., ali optužnica završena 2010. još uvek nije uručena optuženima). Uglavnom je Dinkić objavio da je ,,Mobtel“ privatizovan i da je u vlasništvu države, nakon čega je ime firme promenjeno u ,,Mobi 063“. Iako je Međuresorska radna grupa za utvrđivanje vlasničkih odnosa u svom izveštaju od 23.6.2004. ustanovila da prilikom privatizacije ,,Mobtela“ nije postojao drugi vlasnik osim kompanije ,,Braća Karić“ i države Srbije nakon nekih godinu dana Dinkić u igru uvlači Martina Šlafa, kontroverznog austrijskog milijardera, na čijem se računu nalazio deo srpskih para sa Kipra. Na osnovu samo jednog faksa, koji je poslat nekom ,,gosp.Kovačeviću“ iz PTT-a, Šlaf obaveštava PTT da je njegova ,,ofšor holding“ kompanija sa Kipra vlasnik 30% ,,Mobi 063“! Dinkić mu to priznaje bez ikakve prateće dokumentacije i Šlaf se volšebno pojavljuje kao vlasnik 30% od 130 miliona evra, na koliko je procenjen osnivački kapital “Mobtela“. I sada dolazi ono glavno: Vlada Srbije kupuje deo Martina Šlafa od skoro 40 miliona evra za 500 miliona evra! Znači Šlaf ,,kupuje“ svoj udeo u državnom vlasništvu sa parama te iste države (srpske pare koje su bile na računu njegove firme na Kipru), da bi država ono što je već bilo njeno otkupila po četiri puta većoj ceni nego što vredi čitava firma!!! Tako je Dinkić umesto da je pare koje je pronašao na Kipru vratio u budžet, preko Martina Šlafa i ,,Hipo grupe“ oprao preko milijardu dolara. Posle mesec i nešto dana ,,Mobi 063“ prodat je norveškom ,,Telenoru“ za 1.513 milijardi evra. EU je tražila od Vlade RS da ispita slučaj oko transformacije ,,Mobtela“, ali do danas po tom pitanju nije ništa urađeno.

dinkic_robijas-1

Mislim da čitav internet ne bi bio dovoljan da se objavi kako su Dinkić i njegova udružena razbojnička družina srpskim parama sa Kipra ,,privatizovali“ sve profitabilnije firme u Srbiji, izvarali narod za čuvenih “1000 evra akcija“, pa sve do zločinačkog uma koji je smislio da se stranim investirorima daju subvencije od 5-10 000 evra po radniku. Koliko je uspešno izvedena privatizacija govori podatak da je na spisku EU 24 sporne privatizacije o kojima se još uvek “vode“ sudski postupci. Na to je upozoravao i Darko Trifunović, profesor na beogradskom Fakultetu za bezbednost i član Antikoprupcijske lige Balkana: Ukazali smo da je efekat delovanja Dinkića i njegove organizovane kriminalne grupe takav da u Srbiji ne postoji firma ni privredni subjekat, ni fabrika u kojoj nije došlo do sistemskog urušavanja i pljačke državne imovine“.  Zato vas nabrajanjem afera ne bih zadržavao, ali bih iz svoje perspektive pokušao da odgovorim na pitanje: kako je moguće da niko povodom tolike krađe ništa nije preduzeo?

Pa nije baš da nije: Vladan Batić, Ministar pravde u Đinđićevoj Vladi, još 2006. je podneo krivičnu prijavu protiv Dinkića i još sedam funkcionera G17+ zbog afere “Kipar“. Tada su obelodanjeni i dokumenti o umešanosti biznismena Miroslava Miškovića, bivšeg vlasnika “Delta banke“, i Milana Beka u najveću pljačku u istoriji Srbije. Zatim je protiv Dinkića krivičnu prijavu podneo i advokat Aleksandar Lojpur zbog korupcije i organizovanog kriminala, a u vezi sa zloupotrebama i malverzacijama sa kiparskim novcem. I na kraju, prijavu je podnela i sada pokojna Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ali nijedna od tih prijava nije procesuirana! Sada bi neko neupućen pomislio “Kako je to moguće?“, na šta je odgovor vrlo prost: kada si pod okupacijom ne možeš da radiš šta hoćeš, već šta ti se kaže. I što pre to shvatite to ćete se pre i probuditi.

Od uvođenja demokratije mi smo pod ekonomskom okupacijom, a od potpisivanja sporazuma sa NATO-om i pod otvorenom. DOS su na vlast doveli “Zapadni investirori“, a udružena razbojnička družina otelotvorena u G17>G17+>URS bila je izvođač radova i zato i jeste postavljena na sve važnije ekonomske i finansijske funkcije u zemlji. Način je isti kao i u svim ostalim zemljama gde su postavljane marionetske Vlade: opljačkati državnu imovinu pod plaštom privatizacije i formirati 3-5% stanovništva, tzv. elitu, čija je uloga rukovođenje finansijama i indrustrijom države. DOS je narodu obećavao da će približavanjem Zapadu iskoreniti korupciju i kriminal, kao i poboljšati život, a upravo je Zapad bio taj koji je podržavao i podržava sistem u kojem se srpska preduzeća prodaju daleko ispod njihove vrednosti i na kraju zatvaraju, a radnici masovno otpuštaju. Zašto? Pa zato što Zapadu nikada kroz istoriju nije odgovarala ekonomski stabilna Srbija, već stvaranje lojalnih poslušnika (gore pomenute elite) i tržište oslobođeno konkurencije. Prosto, za onoga ko hoće da shvati.

I tu vam je odgovor zašto Dinkić pored svih pokrenutih krivičnih postupaka i 2000 strana dokazne dokumentacije još uvek nije uhapšen: “zapadni investitori“ štite svoju investiciju. Nekoliko Vlada je najavljivalo njegovo hapšenje, a najgrlatiji u tim obećanjima bio je upravo sadašnji Premijer Aleksandar Vučić, koji je u direktnom skupštinskom prenosu čak mahao zatvorskom košuljom preteći Dinkiću hapšenjem ako dođe na vlast, nazivajući ga “najvećim lopovom i pljačkašem u istoriji Srbije“.

dinkic-2

I šta je bilo kada je došao na vlast? Dinkić ne da nije uhapšen već je postavljen na mesto predsednika Komiteta za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima! I ne samo da Dinkić nije uhapšen nego je njegovih dvanaest “eksperata“ još uvek na istim ili odgovornijim mestima u Vladi Srbije iako je stranka URS (naslednik G17+) odavno ugašena! Sve se menja samo “eksperti“ ostaju! I ne samo to, već je za svoje savetnike uzeo Guzenbauera, Fratinija i Stros-kana, ljude koji su preko “Hipo banke“ umešani u krađu srpskih para sa Kipra! Da podsetim samo da je slučaj “Hipo banke“ po rečima Austrijanaca jedan od najvećih korupcionaških slučajeva nakon Drugog svetskog rata u koji je umešano pet zemalja, Hrvatska, Austrija, Nemačka, Italija i Švajcarska, kao i nekoliko velikih banaka. Da li vam je onda jasno da je okupacija mala reč za stanje u kom se nalazi Srbija?

Tako vam je to u našoj maloj kora-od-banane republici iz koje je za poslednjih 10 godina (2006.-2015.) ilegalno izneto više od 40 milijardi evra. Nisam ovim tekstom nikog hteo da bacim u apatiju, to nikako, želeo sam upravo suprotno: da se probudite i ustanete protiv onih koji uriniraju po vama, bez obzira ko stoji iza njih! Želeo sam da tekst završim pre upravo održanih izbora kako bi shvatili da niko ko je u poslednjih dvadeset godina bio na vlasti nije radio u interesu Srbije i da niko od njih nije vredan vašeg glasa. Niko, verujte mi, jer svi su oni znali šta se dešava, počevši od Vlade Zorana Đinđića, preko Zorana Živkovića, koji je lično od Karle del Ponte dobio diskove sa dokumentacijom o kiparskim parama, “neobaveštenog“ Koštunice, pa nadalje, ali ništa, ali apsolutno ništa nisu uradili da se pare sa Kipra vrate i spreči otimanje državne imovine, a oni koji su za to krivi smeste u za to određene ustanove. Nažalost, vreme pred nama sa možda najgorom marionetom na vlasti ne nosi ništa dobro već samo još veće osiromašenje naroda naspram još većeg bogaćenja “elite“. Pa šta nam je činiti? Ako ne znate setite se šta su radili vaši preci kada su bili okupirani.

 

Koje je sve izveštaje Savet za borbu protiv korupcije dostavio Vladi Srbije i tužilaštvu, a po kojima uopšte nije postupano možete pogledati OVDE.
Konferenciju za novinare Antikorupcijske lige Balkan možete pogledati OVDE.
Dokumentacija koju je Antikorupcijska liga u vezi Dinkića dostavila novinarima možete pogledati OVDE.
Korišćeni linkovi za privatizaciju “Knjaz Miloša“:

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.