PEŠKIR

peskir

peskir2(Ilustracije iz knjige ,,Šabac i srpska pobeda na Ceru 1914.” Narodnog muzeja u Šapcu)

Ovo je samo jedna od ko zna koliko fascinantnih priča vezanih za Prvi svetski rat koja me je po ko zna koji put naterala da sebi postavim neka pitanja.

Ako je Milutinović Mileta vratio peškir koji je uzeo da bi previo rane, znači ne ukrao radi lične koristi već uzeo da bi zaustavio krvarenje i nastavio da se bori u Cerskoj bici, ako je taj peškir koji je imala svaka kuća u Srbiji vratio posle 60 godina, gde je savest ovih što u poslednjih par decenija pokradoše prirodna bogatstva, rasprodaše zemlju, a nas oteraše u roblje? Čijeg su porekla ti navodni rodoljubi, da li nekog sličnog Milutinu ili od one stoke politikantske koja se na Krfu 1915. svađala oko ministarskih fotelja dok im je vojska ginula na bojnom polju čuvajući časno srpsko ime? Ko ih je i gde vaspitao da izdaju srpske svetinje, uništavaju srpski jezik i pismo, zatiru srpsku istoriju i još se time hvale? Zar je moguće da Srbija decenijama nema prosrpski orijentisanog političara koji bi vratio peškir koji ima svaka kuća samo zato što nije njegov?

I ako već političari, kao jajare i izdajnici koji su se odmah posle ratova okretali neprijatelju izdajući svoje prijatelje i zaboravljajući žrtve svog naroda, ni posle sto godina nisu izašli iz takvog opisa Arčibalda Rajsa, gde su potomci junaka Gvozdenog puka, možda najpoznatije jedinice Prvog svetskog rata? Gde su potomci heroja sa Cera, Gučeva, Mačkovog kamena, Kolubare, Kajmakčalana, Solunskog i Sremskog fronta? Gde je nestao duh predaka koji su se borili protiv višestruko brojnijeg neprijatelja, svesno ginući za svoje parče zemlje koje nisu neprijatelju hteli da daju niti da prodaju da bi njihovi potomci živeli u slobodi? A ako sada na jugu zemlje šiptari šumu seku Kalašnjikovima, muslimanske paravojne formacije paradiraju srcem Stare Srbije, prestonicom osvedočeni neprijatelji izvode performanse, sever zovu republikom, Crkva se odriče Patrijaršije i zemlje koja po njoj i nosi ime, sloboda govora je apstraktan pojam, šta mislite da li im se kosti u grobovima okreću od sramote?

Zašto dozvoljavate da vam marionete tih istih neprijatelja od pre sto godina pričaju kako vaši preci nisu trebali da se suprotstavljaju svetskim silama, kako je sve to bila greška i da ih zbog toga ne treba slaviti, kako se treba odreći svoje istorije, jezika i pisma zarad globalizacije, kako treba uništiti sopstvenu poljoprivredu i zatrti selo jer je sada moderno jesti uvoznu otrovnu hranu, kako treba prodati izvore pijaće vode strancima da bi nam ti isti stranci tu vodu posle prodavali, kako uništavanje prosvete nije plansko već je to samo prelazni period na obrazovanje gde se diplome kupuju, kako vi u stvari ne znate da vaspitavate svoju decu već to treba da rade socijalne ustanove gde ih uče da prijavljuju roditelje čim povise glas, a ne daj Bože udare po guzi kad nisu bila dobra…

Zašto ste sebi dozvolili da postanete bezlična apatična masa nad kojom se vrše eksperimenti sa svakodnevnim pomeranjem granice poniženja? Zašto ćutite dok vam mediokriteti sa lažnim diplomama, lažnim ličnim kartama i lažnim obećanjima smanjuju plate i penzije uveravajući vas da je to za vaše dobro, puneći time svoje račune na nekim egzotičnim lokacijama? Zar su mrvice od 15, 20 ili 30 hiljada dinara koje vam kao psima bacaju dovoljne da tučete i hapsite one koji nemaju kao i vi, dok se pravi lopovi bahate pored vas u crnim limuzinama i džipovima gazeći budućnost i vas i vaše dece? Zar je gubitak te milostinje koju zovete platom uzrok straha zbog kojeg ne smete da podignete glas i zbog kojeg dozvoljavate da vas ugnjetavaju? Ili je to možda strah da ćete ako se pobunite otići u zatvor? Ili strah da ćete biti fizički likvidirani? Zar nismo svi učeni da verujemo u dobro u nama i da stojimo iza svojih stavova bez obzira na žrtvu? Zar nije bolje jedan dan živeti kao čovek nego godinama kao rob?  Zar našim venama ne teku geni junaka da bez straha izađemo i kažemo DOSTA? Zar to nije prava sloboda, a ne idiotsko čekanje da na sledećim izborima umesto žutih izdajnika izaberete plave, ili umesto plavih crvene/crne/ružičaste, koji su svi plaćeni iz istog novčanika da nas satru?

Ako u pitanju nije strah čime vam je uništena volja da se pobunite protiv svakodnevnog narušavanja ljudskog dostojanstva? Gledanjem serija o tuđem boljem životu? Bajkovitim izjavama da će vam kroz dve godine za dve godine biti bolje? Slobodom da revoluciju izvedete u virtuelnom svetu? Mozak su vam spržili HAARP-om i ispolivali “Hemitrejlsima“? Čime?

Braćo i rođaci, gospodo i drugovi, najbolje vreme da se probudite iz letargije izazvane stavom da ste  suviše mali i bespomoćni da biste nešto promenili odavno je prošlo. Sledeće najbolje vreme je sada: udarite glavom o štok, izbijte krmelje, izoštrite pogled na svet i prihvatite odgovornost za sopstveni život. Skupite snagu da u sebi pronađete ono iskonsko poštenje sa kojim se svi rađamo i da prvo zapitate sebe da li ste sve svoje “peškire“ vratili, a ako jeste onda probudite drskost i odvažnost starih ratnika da to zatražite i od rođaka, komšija, šefova, političara. Tražite i primorajte ih da svi vrate peškire koji nisu njihovi, pa makar i posle 10, 20 ili 60 godina! Jedino tako ćete ostaviti slobodu generacijama iza sebe, a ne dužničko ropstvo zbog kojeg će vas proklinjati.

Ako to ne uradite ĆUTITE! Ćutite i ne lajte po društvenim mrežama i kafanama, neka ostane zabeleženo u istoriji da ste zaslužili sve što vam se desilo i što vam se dešava, jer koliko god su za propast naroda krivi izrodi koji su prodali i oca, i majku, i slobodu, i veru za proviziju, još više su krivi oni koji su ćutali i to im dozvolili.

Zato, ILI USTANITE i tražite peškir, ILI bacite peškir i NESTANITE, izbor je vaš.

 

 

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.