PARKING

Kada sam krajem 2011. posle skoro osam meseci izašao iz bolnice i uspeo da prodam svoje staro vozilo sa manuelnim i kupim drugo vozilo sa automatskim menjačem, odnosno da ponovo postanem mobilan, mojoj sreći nije bilo kraja. Taj osećaj da ne moram više na štakama da čekam taksiste koji kažu da će doći za pet minuta, a dođu za 10 ili 15 dok ja na jednoj nozi stojim na kiši ili snegu, taj osećaj da, iako uz izuzetnu muku, mogu ponovo da sednem i odvezem se negde sam, odnosno da ne moram više nikoga da molim da me odveze, taj osećaj je bio kao da sam se ponovo rodio. Ne preterujem, ne dao Bog nikome da proveri.

Međutim, taj osećaj su odmah posle par dana uspeli da pokvare radnici “Parkinga Šabac“, pogađate, sa kaznom za parkiranje. Znao sam da po gradu ima obeleženih mesta za invalide, ali u tim trenucima ja većinu tih mesta nisam mogao da koristim jer su jednostavno bila suviše daleko od destinacije gde sam išao. Tada nisam imao protezu i sve dalje od nekoliko metara je za mene na štakama bio izuzetan, izuzetan napor, pogotovo što na levu ruku nisam ni smeo da se oslanjam. Pokušao sam da nađem neko rešenje, ne zato što je 37 i nešto dinara za sat parkiranja mnogo, nego zato što nije logično jer u nekim gradovima invalidi nisu plaćali parking bilo gde da su parkirani. I naravno da sam počeo naizgled uzaludnu borbu protiv (šabačkog) sistema.

Onda mi je vozilo odneto ispred biblioteke jer sam svesno parkirao na trotoar zbog toga što nigde u okolini nije bilo mesta za parkiranje (i to između dva drveta, ne na deo gde prolaze pešaci), nadajući se da književno veče neće trajati dugo i da će neko od kolega saobraćajaca koji idu sa “paukom“ prepoznati vozilo. Književno veče nije trajalo dugo, ali su vozilo odneli u 19.45, a ja sam ih nazvao u 19.52. Kolega koji je bio na dužnosti jeste poznanik i kada sam došao po vozilo on je izjavio “da nije video oznake za invalide“ (dve napred i jedna pozadi), inače ga ne bi odneo. Prekršaj jeste postojao, ali sam sudiji objasnio razloge zašto sam ga učinio i izrečena mi je opomena, ali je “Parking Šabac“ MORAO da naplati nošenje vozila 3200 dinara jer je “prošlo kroz kompjuter“.

Prošle godine u novembru su me potpuno bespravno kaznili kada je vozilo bez oznaka bilo parkirano na mestu za invalide ispred vrtića “Snežana“ a ja sa svojim vozilom na drugom parking mestu odatle, i naravno da radnik “Parkinga“ nije zvao Komunalce da uklone to vozilo nego je kaznu napisao meni (ja sam zvao Komunalce ali se oni nisu pojavili jer su bili u nekom selu na terenu). U februaru ove godine sam platio tu kaznu i napisao prigovor na ponašanje radnika, dajući predlog da se vozila uredno obeležena oznakama za invalide mogu parkirati i na “obična“ parking mesta kao što je to, recimo, u Novom Sadu ili da mi se da posebna oznaka ili odobrenje za to, navodeći gore pomenute razloge. Naravno da me “Parking Šabac“ nije udostojio čak ni odgovora.

Zadnju kaznu “Parkinga Šabac“ od 22.5.2013., koju su mi napisali ispred Gimnazije dok sam prisistvovao humanitarnoj priredbi kada su učenici skupljali novac za teško obolelu drugaricu, poslao sam 3.9. predsedniku opštine da plati jer je opština dužna da kod objekata od javnog značaja kao što su bibliotela i muzej obezbedi barem jedno parking mesto za invalide, dajući mu predlog koji sam u februaru u svom prigovoru predložio i “Parkingu“. U svom odgovoru od 8.11. gradonačelnik mi dostavlja akt “Parkinga Šabac“, mada ja nisam tražio nikakav akt već da plati kaznu, u kojem navedeno javno-komunalno preduzeće uz priložene slike obrazlaže zašto mi je tih nekoliko puta pisana kazna i zašto mi je vozilo uklonjeno, iako im je u prigovoru već objašnjeno zašto parking mesta u centru ne mogu da koristim kada idem u biblioteku ili muzej. U tom aktu upućenom gradonačelniku, jer ko sam ja da se meni odgovori na akt iz februara, na moj predlog JKP “Parking Šabac“ u tački 2 navodi sledeće: “Zahtev imenovanog da mu se omogući parkiranje van obeleženih mesta na osnovu “posebne nalepnice ili odobrenja, šta god“ (citirali me doslovce) JKP “Parking Šabac“ nije u mogućnosti da ispuni jer takav dokument nije predviđen odgovarajućim Odlukama, a bio bi i u suprotnosti sa odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.“

Gospodo iz gradske uprave i “Parkinga Šabac“, sve propise donose ljudi, pa tako i te volšebne Odluke sa velikim O. Ako postoji objektivan problem, koji je objektivan i bez velikog O, potrebno je UKLJUČITI MOZAK i potrebnu Odluku sa velikim O doneti, ili postojeću Odluku sa velikim O prilagoditi jer već postoje gradovi koji su taj problem rešili. Znam da je lakše ne raditi ništa i striktno se pridržavati već donetih Odluka sa velikim O, ali morate shvatiti da vas građani plaćaju da taj vaš izuzetno očuvan organ bar povremeno uključite.

A ovu izuzetno inteligentnu konstataciju da bi taj predlog bio u suprotnosti sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja voleo bih da mi je direktor “Parkinga“ koji je potpisao akt u nekoj javnoj raspravi pojasnio, jer nikako kao nekadašnji oficir saobraćajne vojne policije i načelnik saobraćajne službe u garnizonu Šabac ne mogu da shvatim sa kojim bi to članom Zakona o bezbednosti saobraćaja bila u suprotnosti odluka gradske uprave da se invalidi mogu parkirati na svim parking mestima u gradu. Ili Šabac možda ima neki interni Zakon o bezbednosti saobraćaja za koji mi ne znamo? Baš bih voleo da mi je taj inteligentni odgovor uputio na moj akt iz februara.

Nažalost, sada je za taj duel kasno. Zašto? Pa zato što je neko negde najzad uključio mozak:

http://www.youtube.com/watch?v=bUKZOD48F3o

Ali nema veze, pobedi se u partiju ne gleda.

Dopisano 4.7.2014.: Od odluke iz videa još uvek nema ništa.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.