PARKING (2)

Nekoliko njih koji prate moje pisanje pita me kada ću početi da pišem nešto drugo osim tugovanki sa državnim organima. Videli ste da umem da pišem i lepe stvari, ali za to treba da budem smiren i zaronim  sebe kako bih to lepo i našao. Nažalost, odavno nisam u takvom raspoloženju, a kako se stvari odvijaju neću skoro ni biti. Pitaju me zašto ne batalim ono što ne mogu da promenim i koncentrišem se na to lepo. A kako to da uradim? Voleo bih da imam taj prekidač i da jednostavno ne primećujem stvari, ali pošto mi je dat taj “dar“ da imam istančan osećaj za pravdu, što za moj karakter nije pohvalno, te stvari u kojima sam u većini slučajeva oštećen pokušavam da promenim kako bi oni koji su plaćeni za obavljanje tog posla naučili da ga rade. U većini slučajeva sam postupke dobio, ali me je to u ovoj našoj “kora od banane državi“ koštalo i vremena, i živaca, a boga mi i novca. Najčešće bespotrebno. Kako bih vam to slikovito dočarao, baš slikovito, postaviću jednu foto pričicu da vidite zašto ja ne mogu da uđem u raspoloženje za pisanje nečega lepog.

Radi se o jednoj vrlo prostoj stvari, a to je parking za osobe sa invaliditetom.

Nakon sedam i po meseci provedenih po bolnicama posle nezgode nisam znao ni šta ću, ni gde ću u tom novom životu bez noge i sa nefunkcionalnom rukom. Mislio sam da postoji neka organizacija na nivou države, neki savez invalida kako se zvao pre, gde bih se obratio i gde bi mi rekli šta je to što me sleduje, a šta ne. Pošto na internetu pod tim nazivom nisam ništa našao jer se ta organizacija sada zove Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS), što sam tek kasnije saznao, na sugestiju jedne prijateljice javio sam se u Savez paraplegičara i kvadriplegičara Srbije u Šapcu (nisam znao da NOOIS u stvari samo koordinira rad tih 12 saveza sa preko 703 000 invalida podeljenih po vrstama invaliditeta). Njihov predsednik mi je preko svog saveza uradio karticu za parkiranje u gradu jer je rekao da to neko izdvojeno odeljenje NOOIS ne postoji u Šapcu, tako da kao ivalid posle saobraćajne nezgode nemam kome ni da se obratim. Koliko sam upoznat u gradu postoje predstavništva saveza slepih, gluvih, paraplegičara i invalida rada, tako da nijednom od njih nisam “pripadao“. Još me je uputio na JKP “Parking servis“ kako bih preko njih ostvario pravo na parking mesto ispred zgrade u kojoj stanujem.

Zahtev za dodelu parking mesta JKP “Parking servis“ Šabac uputio sam 30.4.2012. sa predlogom gde bi mesto bilo najbolje da bude. Naravno da sam znao da mesto br.2 nije po propisu jer se nalazi naspram pune linije, ali tu se stanari zgrade parkiraju već 22 godine i nikada ih saobraćajna policija nije niti upozorila, a kamoli kaznila ili odnela. Čak je u zgradi jedno vreme stanovao i tadašnji Komandir stanice saobraćajne policije koji je i sam tu parkirao vozilo. Taj zahtev je, bez ikakvog odgovora meni kao podnosiocu, upućen saobraćajnom inspektoru u Komunalnoj inspekciji kako bi izašao na lice mesta i video kakve mogućnosti za parkiranje postoje.

p16
Saobraćajni inspektor je po dolasku rekao da parking ne može biti na mestu br.1 jer TU NIJE PREDVIĐEN PARKING (???), a  da na mestu br.2 ne može zbog već pomenute pune linije, već da će mesto biti obeleženo odmah iza kontejnera, kako je PLANOM predviđeno. Pitao sam KOJIM planom, na šta mi je on rekao da postoji neki plan parkinga od ko zna kad gde se vozila mogu parkirati samo desno prema ulici, i to pod uglom od 90 stepeni gledajući na ulicu, a na to gde je mesto br.1 i sva ova pozadi prema zgradama se ne smeju parkirati. Pitao sam ga sasvim naivno gde je taj plan bio prethodne 22 godine i zašto sve to vreme niko nije obeležio parking da ljudi znaju, na šta je samo slegao ramenima. Taj plan nikada niko od stanara tri zgrade koje izlaze na parking nije video, već  su se ljudi parkirali ukoso prema ulici, kako je ona prva linija i bila nacrtana (nazire se na sledećoj slici), ostavljajući mogućnost da se zbog prebukiranosti ostali parkiraju pozadi paralelno sa ulicom. Komunalna inspekcija, a samim tim i saobraćni inspektori u njenom sastavu, nalaze se na pedesetak metara od parkinga, tako da svakodnevno prolaze pored tog po njima nepravilnog parkiranja, a zašto povodom toga decenijama ništa nisu preduzeli ostaje tajna.
Umesto da me je “Parking servis“ u odgovoru na zahtev uputio na to ko je nadležan za rešavanje pitanja oko parkinga ako već oni nisu, prepucavanje oko nadležnosti se vodilo ni manje ni više nego skoro šest meseci! Skoro šest meseci lutanja od JKP “Parking servis“, preko saobraćajne inspekcije, JKP “Plan“ Šabac, pa do Fonda za građevinsko zemljište, i tako u krug. Čitajući te moje dogodovštine u beleškama na Fejsbuku jedan školski drugar čija je supruga nekada bila direktor Fonda za građevinsko zemljište spojio me je sa njom i ja sam prema njenim sugestijama zahtev za dodelu parking mesta uputio JKP za upravljanje građevinskim zemljištem 12.10.2012. Ona je rekla da će pokušati da urgira da se to što pre završi i ja sam pomislio kako u našoj državi bez nekakve veze stvarno ne možeš ništa da uradiš redovnim putem, čak i ako te to zakonski sleduje.

Posle nekog vremena nazvao me je saobraćajni inspektor i rekao da obezbedim da planirano mesto bude prazno kako bi ovi što obeležavaju ulice došli da to završe!? Pitao sam ga kako da to obezbedim kada sam pre podne nekoliko sati na terapijama, a i nemam “pauka“ za nošenje vozila, na šta je on rekao da ako hoću da se to reši moram obezbediti uslove. Tako vam je to kod nas: državni organi imaju i propise i sredstva u svojim rukama, a vi treba da im obezbedite uslove kako bi ispunili ono što vas zakonski sleduje. I šta ću, nekoliko dana ustajem u pola šest, montiram se nekako jednom rukom jer je druga posle operacije u gipsu, silazim na parking i sedim u kolima čekajući da se parking oslobodi. Čim komšije krenu na posao,  ja se uparkiram i čekam onda 8 sati da inspektor dođe na posao i da mu javim. Prvi dan su ovi što obeležavaju javili da ne mogu stići jer su negde dalje na terenu. Drugi dan je padala kiša pa su javili da ne mogu obeležavati po kiši jer neće boja da se primi. Treći dan se ne sećam šta je bio izgovor, ali sam svojim nežnim i umilnim glasom rekao inspektoru da nemam nameru više da ustajem u pola šest i radim posao nekog drugog ko je za to plaćen. Tri puta obezbeđujem parking i ovi što obeležavaju ne mogu da se pojave? Pa na šta to liči?

I onda sam 13.11. slučajno sa terase ugledao ovaj prizor:

b1
Oni što obeležavaju su došli i stavili znak za invalide u samo ćoše parkinga, odnosno skoro skroz van mesta predviđenog za parkiranje (vide se ostaci kose bele linije kako je parking nekada bio zamišljen), jer su znak nacrtali ispod nečijeg vozila koje je tu bilo parkirano! Iako sam na svim dokumentima ostavio telefon i zamolio da me zovu kada budu obeležavali, oni to nisu uradili već su došli nenajavljeno i stavili znak po njihovom nahođenju, bez prisustva saobraćajnog inspektora, čisto da kažu da su posao odradili! Otišao sam kod saobraćajnog inspektora da mu to javim i on ih je (valjda on) posle nekoliko dana ponovo pozvao da dođu i iscrtaju linije. Tada sam ih pitao zašto su postavili znak a da me nisu zvali, na šta su oni rekli da je neko vozilo bilo parkirano i da nisu mogli da čekaju??? A ja sam mogao tri dana da ustajem po mraku sa rukom u gipsu i čekam satima da bih obezbedio slobodan parking? Uglavnom, dva puta sam po nalogu inspektora ušao na parking i on je odredio granice kako sam jedino mogao iz jednog poteza da uparkiram, koje su ovi prvo iscrtali kredom, a zatim ručno obeležili bojom. Molio sam saobraćajnog inspektora da ponovo iscrtaju znak na sredini parking mesta, a da sa strane stave “rešetku“ na prostor u koji ne može da se uđe, na šta je rekao da će mesto biti ponovo obeleženo u maju sledeće godine kada bude obeležavan čitav parking i da će tada biti obeleženo kako treba.
b2
b3
Kada je parking bio obeležen mesto je bilo široko 4m umesto 3, koliko je po propisu (redovno parking mesto-2.5m, parking mesto za invalide-3m), ali je najveći problem predstavljao znak koji je bio skoro skroz u ćošku.
b4
Smatrajući da su mi time učinili ogromnu uslugu okrenuli su se i otišli. I time mi napravili pakao od života, jer su ljudi počeli da se parkiraju kao na donjim slikama misleći da time nisu parkirali na mesto za invalide, iako je to mesto bilo jedino obeleženo na čitavom parkingu.
b6
b5

Nakon prvog pozivanja Komunalne inspekcije video sam da će tu biti problema jer je komunalna inspektorka nadležna za ovaj region nekako izbegavala da da nalog za nošenje vozila, ali mi je rekla da slobodno zovem kada mi parkiraju na mesto i da će oni uvek doći jer su ionako na pedeset metara od zgrade. I ja sam zvao…I zvao…I zvao…I….zvao…
Onda su 2013. obeležili kompletan parking, ali moje mesto nisu obeležili prema prethodnom dogovoru.

b8

Ponovo sam zvao saobraćajnog inspektora i zamolio da se mesto obeleži jer imam velikih problema pošto nije obeleženeo kako treba, na šta je odgovorio da će kada završe obeležavanje belom bojom i pređu na žutu doći i obeležiti. Otišao sam u banju, mesto je bilo slobodno, ali su oni završili obeležavanje grada i otišli. Boja je počela da bledi i situacija je postajala sve gora jer se sa dolaskom kišnog i snežnog perioda znak skoro nije ni video. I ja sam stalno morao da zovem Komunalnu policiju…

b11

Ako računamo period od godinu i po gde sam pola godine proveo van grada, znači za godinu dana sam zvao oko 200 puta. To ne znači da sam zvao svaki drugi dan jer nekada nisam pomerao kola i po nekoliko dana, već da sam nekada kada sam odlazio kolima zvao i po nekoliko puta na dan. Dešavalo se da zovnem Komunalnu, popnem se u stan, oni dođu, napišu prijavu, ovaj ode, dok siđem da preparkiram auto drugi se već parkirao na to mesto i opet sve nanovo. Pomenuta inspektorka nadležna za ovaj region jeste redovno izlazila i verovatno je stotinak puta bila na licu mesta, na čemu joj zahvaljujem, i jeste pisala kazne, ali nijedan jedini put nije dala nalog za nošenje vozila, iako joj je to obaveza po Zakonu o komunalnim delatnostima (čl.34 st.11). Nekoliko puta kada je vozilo odneto sa tog mesta bilo je po nalogu drugog inspektora kada ta inspektorka nije bila na dužnosti. Jednom je i pored nje i još jedne inspektorke i još patrole Komunalne policije počinilac isterao kola i otišao umalo me oborivši gepekom. Nekoliko puta umalo nije došlo do fizičkog obračuna sa onima koji su tu parkirali jer su bili ubeđeni da nikakav prekršaj nisu napravili.

Predlagao sam “Parking servisu“ da se kao u Beogradu postavi znak sa registarskim brojem, rekli su da to nije moguće jer je javni parking i tu treba da nekad parkiraju i drugi invalidi??? Pa ako je mesto obeleženo po MOM zahtevu zašto onda ne bi mogao da stoji znak sa registarskim brojem MOG vozila čiju izradu sam ponudio da finansiram kako se opština na to ne bi trošila? Kako to u drugim gradovima može, samo u Šapcu ništa ne može?
invalid-znak
U februraru ove godine otišao sam u “Parking servis“ jer mi je vreme od poziva komunalne do njihovog dolaska i traženja mesta za parking dok se vlasnik ne udalji oduzimalo sve više i više vremena. Živce sam za tih godinu i po ionako već pogubio. Tom prilikom mi je pomoćnica direktora rekla da će mesto biti obeleženo krajem maja i početkom juna kada će se vršiti obeležavanje grada.

U maju su bile poplave, ja sam bio u banji i zamolio sam saobraćajnog inspektora da bude prisutan prilikom obeležavanja ako ja ne budem tu. Vratio sam se iz banje sredinom juna, vidim ništa nije rađeno, za svaki slučaj JKP “Parking servis“ dostavim pisani zahtev 23.6. za ponovno obeležavanje. U svom odgovoru od 3.7. “Parking servis“ me obaveštava da održava ISKLJUČIVO parking mesta gde se vrši naplata i da se obratim Odeljenju za komunalno stambene poslove, odnosno saobraćajnom inspektoru koji je ionako čitavo vreme upućen u problem! Srećom, neposredno pre toga me je zvao gosp.Miša Obrić iz “Parking servisa“ i rekao da će bez obzira na odgovor oni izvršiti obeležavanje. Nisam baš razumeo zašto su mi onda poslali odgovor da nisu nadležni, ako su već rešili da ga oni obeleže, ali mi to nije toliko bilo ni bitno, bilo je bitno da se obeleži već jednom.

Dok sam čekao to obeležavanje skoro svakodnevno sam morao da zovem Komunalnu policiju povodom parkiranja vozila bez obeležja na mesto za invalide, tako da sam jednom prilikom izgubio živce jer komunalna inspektorka ponovo iz nekog samo njoj znanog razloga nije izdala nalog za uklanjanje vozila koje je već satima bilo parkirano. Samo se njoj “pauk“ ne javlja, ili je pokvaren, ili neće da dođe, ili ne može da nosi sa tog mesta…Prijavu zbog nesposobnosti te inspektorke podneo sam Komunalnoj inspekciji 30.06.2014.

Vreme je prolazilo i krajem jula sam zvao pomoćnicu direktora “Parking servisa“ koja mi je rekla da me nisu zaboravili, ali da moraju da prvo obeleže sve belom farbom pa onda da operu mašinu i pređu na obeležavanje žutom .

Prošlo je još mesec dana i ja sam ponovo zvao “Parking servis“ gde mi je rečeno da obeležavanje mogu očekivati svakog dana. Pošto nije bilo mogućnosti (čitaj: volje) da se postavi znak pala mi je “misao na ideju“ da sam uradim nešto po tom pitanju i da iskoristim to što se mesto nalazilo pored kontejnera. Drugar koji se bavi firmopisačkim radovima po mom nacrtu je uradio tablu na leksanu i ja sam je nakon konsultacije sa jednim komunalnim inspektorom (ona inspektorka posle prijave verovatno nije htela da dođe) okačio 26.8. na ogradu kontejnera.

b10

Verovatno ste već navikli kod  mene na te neverovatne koincidencije tako da nema potrebe da opet pišem verovali ili ne, ali baš tog dana kada sam okačio tablu u popodnevnim časovima nazvali su me ljudi koji su došli da obeleže parking. Uklonio sam kola, rekao im kako treba, mada su oni već bili upoznati jer im je to gosp.Obrić preneo. Uz čekanje komšinice koja je očepila liniju da pomeri svoj auto sve je bilo gotovo za petnaestak minuta. Posle skoro dve i po godine od podnošenja zahteva parking je najzad obeležen kako treba, na čemu bih pored svih koji su mi pomogli i davali podršku ovde posebno zahvalio gosp. Miši Obriću na angažovanju.

 b12

 Sada možete videti gde je stari znak bio postavljen u odnosu na parking mesto i koliko je živaca od podnošenja zahteva pokidano zbog toga. A samo je bilo potrebno 15 minuta posvećenosti poslu.

b13

Iako vam se možda priča čini dugačka verujte mi da sam se trudio da samo u kratkim crtama dam naznaku onoga što sam preživljavao u više od dve godine oko jedne vrlo proste stvari kao što je obeležavanje parking mesta. Između redova priče o tom parking mestu za osobe sa invaliditetom tu ima mnogo priča o vremenu u kojem živimo:
– priča o (ne)funkcionisanju države u kojoj ja i kao ratni vojni invalid i sada kao mirnodopski ne mogu na jednom mestu da saznam i ostvarim svoja prava
– priča o (ne)funcionisanju organa lokalne samouprave gde šest meseci ne mogu da se dogovore ko je za parking između zgrada u centru grada nadležan
– priča o prijateljstvu ljudi koji ničim izazvani još uvek žele da pomognu
– priča o neprofesionalnosti i neodgovornosti osoblja koje je prvi put obeležavalo parking, koje mi je time napravilo pakao od života, a samim tim i svim onima koje sam morao da prijavim zbog parkiranja na to mesto
– priča o čekanju da se sa belog pređe na žuto
– priča o nesposobnosti komunalne inspektorke koja i pored svih zakonskih ovlašćenja koje ima nijednom u stotinak izlazaka nije dala nalog za nošenje vozila, a da je to samo par puta uradila ove priče verovatno ne bi ni bilo
– i, na kraju, to je priča o “ispravljaču krivih Drina“, kako me jedna prijateljica zove, iako u suštini ne želim da “ispravim Drinu“ već da je iskrivim u pravom smeru. Koliko je to opterećujuće možete videti iz tekstova na blogu, ali još uvek živim u utopiji da će jednom u ovoj zemlji neko od državnih organa znati da radi posao za koji je plaćen i shvatiti da je na to mesto postavljen da bi on služio narod, a ne narod njega. To je možda sopstveni izgovor, a možda i odgovor onima koji pitaju kada ću početi da pišem nešto lepše.

Nikakav odgovor od podnošenja prijave protiv komunalne inspektorke nisam dobio, iako je Odeljenje za komunalne delatnosti Gradske uprave Grada Šapca prema Zakonu o upravnom postupku bilo u obavezi da mi na pisanu prijavu u roku od 30 dana pisanim putem odgovori šta je povodom prijave preduzeto.

Stanari moje i okolnih zgrada još uvek parkiraju vozila na mestima br. 1 i 2, kao i uzdužno na parkingu iako to PLANOM iz 1990. nije predviđeno. Niko na to ne reaguje.

Od 26.8. kada je izvršeno obeležavanje pa do današnjeg dana niko nije parkirao na parking mesto iz ove priče i voleo bih da se taj trend zadrži i ubuduće. To je jedina lična beneficija koju kao invalid koristim (karticu za besplatan prolazak autoputevima ne koristim jer za Beograd idem preko sremačkih sela). Zato kad god nađete parking mesto koje kao da je samo vas čekalo proverite dobro da li ste baš toliko srećni, a ako mislite da jeste pročitajte tablu.

NAPOMENA: Dva sata nakon postavljanja ovog bloga došla je Komunalna policija sa naredbom da se tabla ukloni, navodno po nečijoj prijavi. Naknadnom proverom sam ustanovio da nikakve prijave nije bilo, već je to naredila komunalna inspektorka protiv koje sam i podneo prijavu.

One Comment

  1. Nenad 16. jula 2020. Reply

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.