ОПЕН РИЛЕЈШНШИП (НИЈЕ ЗА ОНЕ ИСПОД 18)

 

Приметио сам код неких пријатеља на Фејсбуку да су променили статус везе из ”married” у ”in an open relationship”. Знајући неке од њих лично, покушао сам да сазнам да ли се ради о проблемима у браку или о чистом помодарству.

Мислим да ће ”отворену везу” најбоље илустровати разговор са једном познаницом. Има мужа и двоје деце, солидно изгледа, па сам је приликом неког сусрета питао да ли је у проблемима и шта јој значи та промена статуса.
– Ма не, какви проблеми. Само смо се договорили да виђамо и друге људе.
– Ааа…-иронично приметих.
– Да, мало смо се заситили једно другог после 12 година брака, па, знаш оно, као да унесемо новине.
– И? Како то иде?
– Нећеш веровати, али пре пар година сам нашла типа на неком сајту за упознавање, замисли-ја која нисам знала компјутер да укључим, мало се као дописивали, видим он кул лик, хајде да се упознамо, што да не, упознамо се, јебо те, он још бољи него преко компа, видимо се неколико пута, договоримо се, нађемо неки хотел и ту почнемо да се крешемо к’о задружне свиње (,,Ајде?”, ја ћу као запрепашћено), јесте, почео да ми прија, и ја њему, јеби га десило се, ја се заљубила, он се заљубио, хоће да се разведе, и ја почела да размишљам о томе, онда једно вече кажем себи: Цеки (зове се Светлана), шта то радиш, па онај твој тебе воли, имаш децу с њим, није то у реду Цеки, и ја позовем мог Микија (Мирослав, муж), седи, морам нешто да ти кажем, ту ја њему све поштено признам, све, ама баш све, ништа нисам сакрила, мајке ми, све сам му рекла и колико пута и како, све, плачем ја, ридам да сам погрешила, нек’ ради шта хоће од мене, он ћути…ћути…Одједном устаде, свишти ми шамар од кога ми се глава два пута окренула око врата, ја саставила руке да се колико толико заштитим, он скиде шортс и наби ми га у’ста, ухвати ме за косу и поче да ме јебе право у мозак. ЈЕСИ ЛИ МУ ОВАКО ПУШИЛА МАМУ ТИ ЈЕБЕМ КУРВИНУ дере се, ја не могу да удахнем ваздух, не знам да л’ од плача ил’ што га је стер’о у душник, како ја покушам да се рукама одгурнем да удахнем ваздух, тако он шамар, још кад је почео да свршава почело је и на нос и на уши да ми излази, маму му јебем хтела сам д’умрем колико сам се загрцнула и кашљала…А он држи за косу и не пушта, пребаци ме једном руком преко наслона кауча, поцепа оно мало прња с мене док ми ноге висе, а косу не пушта, ошљапи ме по гузовима неколико пута да сам пропишала, брате, мајке ми не лажем те, и онда га наби к’о да тражи нафту, не знам ни како му се диг’о опет кад у последњих неколико година није ни пробао други пут, поче’ ја да сопћем, он опет ЈЕ ЛИ ТЕ ОВАКО ЈЕБО ОНАЈ ТВОЈ, А, А, РЕЦИ МАМУ ТИ ЈЕБЕМ, ЈЕ Л’ ОВАКО, ја стењем Нн-нии-је, он ћути и удара к’о да сам туђа жена а не његова, а стварно онај није запињао толико, и јеби га од тог запињања и чупања ја неочекивано почнем да свршавам, али чекај, немој се смејати, стварно почнем да свршавам, и то не да свршавам него да преливам брате, да преливам као никада до тада, цури к’о да су ми пукла три водењака, дерем се к’о да женим брата, никад, мајке ми, никад ме није тако јебо, ни кад сам му дала први пут после три месеца завртања, па шта се смејеш кретену, морам да ти направим увод да би разумео, и док ја тако нагужена свршавам у таласима, какви таласи, цунами јебо те бог, Мики ми га осветнички сурдукне у другу класу….(овде пали цигарету и прави паузу. Драмску ваљда, пошто у порнићима не знам како се зове)…И тада почнем да се тресем к’о баба с’ Паркинсоном кад види слободно место у аутобусу: башка ноге, башка руке, башка глава-растави ме к’о дете играчку. Ја одлепила мајке ми, и плачем и смејем се у исто време, ма фамилију би побила само да га тад не вади, не знам, можда сам се и онесвестила у нирвани, он све јаче вуче за косу и убрзава, док није свршио шкргућући зубима к’о кад је добио позив за војну вежбу… (издувава дим док се присећа)…Док сам ја цурила са свих страна, онако улепљену ме одвукао кроз ходник до улазних врата, отворио их и на волеј ме шутнуо низ степенице држећи у руци моје косе за три Шабанове перике, ево видиш овде, баш ту, видиш да ми није иста коса, сад је почела да се изједначава, тад сам била к’о тифусар из Сутјеске, и тако лежим сва изгуљена и гола на степеницама цвилећи, срећа да тераса није одмах до улице, комшије пролазе, плачем и молим га да отвори, гребем по вратима, он отвара и замахује ногом, да се нисам измакла пребацио би ме преко комшијине куће к’о у рагбију, БЕЖИ, УБИЋУ ТЕ, САД ЋЕ ДЕЦА ДОЋИ, преклињем га, закључава врата, не знам где ћу само у мајици, претрчим двориште кад нико није ишао улицом и упаднем у гаражу, нађем неки његов радни комбинезон и обучем…(дим) Два месеца ми није дао да виђам децу, пресвисла сам маму му јебем, јесам погрешила, али да ме тако искара и да ме избаци нема смисла, три дана нисам могла да седим, а свршила бих док бих облачила гаће колико сам била надражена, некако уз децу почнем да му се приближавам и после шест месеци мољења и викања са улице да ћу му пушити сваки дан, некако се помиримо, исплачемо се, он ме опет домаћински изоре и наставимо да живимо заједно.
– Чекај Цеки, нисам сигуран да је то…
– Па сад иде поента, јебем те нестрпљива: тада смо се договорили да ако пожелимо да будемо са неким другим, оно друго мора знати и дати одобрење, другачије не. И нема љубљења, нема пушења, трпање може до бесвести уз обавезан кондом, али усне су само за мог Микија. И то ти је то, сви срећни и задовољени. Ако ми се неко допадне покажем Микију, он се мало у моје име дописује с њим да види какав је, ако се договоримо Мики зна где сам, некад ме он и одвезе, нема љубоморних сцена, чиста физикала, кад се вратим кући причам му како је било и опет сам само његова.
– А он? Пожели ли он да буде са неком другом?
– Он? Па пожели, наравно, глупа природа вас је направила да стално желите да сте са неком другом, али је он први пут налетео на неку слободну, младу и лепу, уз то добростојећу, није силазио с ње три дана и једва сам га вратила кући, да му нисам пушила сваки дан не би се ни вратио, од тада само клинке 20, 30 евра и ћао, а и то ретко.
– И још увек му пушиш сваки дан?
– Сваки дан, а ако се забројим онда за сваки случај, боље и да сам у претплати него у мањку, кад му је крв доле нема довољно у глави да размишља о некој другој. Ето, јесам ли ти објаснила шта је отворена веза?
– Јеси, теоријски, али ја сам увек више волео практичну наставу.
– Џукело…

Цеки и Мики су нашли свој рецепт за срећан брак-ОПЕН РИЛЕЈШНШИП, па ко воли, нек’ изволи. Можда сам старомодан, али мени се ипак чини да је бољи рецепт да жене буду у претплати.

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.