OKUPACIJA


,,Daj Bunar šta dramiš, kakva okupacija?“, rekoše neki nakon čitanja poslednjeg bloga. Nego šta je? Hajde da vidimo da li ću one koji još ne veruju moći da osvestim.

Uzmimo za primer nevladine organizacije (NVO) i medije. Nekoliko primera u poslednjih par nedelja je sasvim dovoljno, da ne pominjem bezbroj primera iz ranijih godina kojih spavači neće da se sete.

Prvi primer je svedočenje Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, koju je Hrvatska angažovala kao EKSPERTA u svojoj tužbi za genocid protiv Srbije pred Haškim tribunalom. Da ne bih prepričavao ovde skoro sat vremena njenog svedočenja iza zatvorenih vrata imate u ovom članku koga interesuje, ali ukratko se njene gluposti mogu svesti na sledeće:
– Srbija se prva otcepila od SFRJ, a njen Ustav iz 1990. je bio prvi secesionistički dokument.
– Pripreme Srbije za genocid su počele deset godina pre početka rata
– U sklopu tih priprema za genocid Srbija je reorganizovala JNA tako da je JNA u građanskom ratu bila srpska vojska koja je izvršila genocid i rušenje SFRJ
Ove izjave bi svakom, ali svakom ko je u to vreme živeo u SFRJ trebale da budu smešne jer sama činjenica da je ona od strane Hrvatske pozvana kao EKSPERT i za reorganizaciju JNA dovodi bilo kakav kredibilitet imenovane u pitanje jer nije služila ni vojsku, a kamoli na neki drugi način bila upućena u organizaciju iste. Ono što ovde zabrinjava je to što u istoriji skoro da ne postoje slučajevi da građanin jedne države pred međunarodnim sudom svedoči u korist druge države, a pogotovo ne u tako velikim i delikatnim procesima kao što je genocid. Zašto je Biserka svedočila tako kako je svedočila? Možda zbog oca Srbina pokušava da ukloni genetsko nasleđe? Ili možda zato što joj je brat poginuo kao pripadnik Zbora narodne garde u borbi sa Srbima u Krajini? Ili što rođena sestra ne razgovara sa njom godinama zbog njene antisrpske histerije? A možda joj neka od dvadeset, trideset godina mlađih ljubavnica nije uzvratila ljubav? Razloga za svoje frustracije ova žena ima zaista mnogo, ali ako nejdemokratskiji među demokratama kažu da nije strani plaćenik, mada ne znam šta bi drugo mogla da bude u ovom slučaju kada je plaća Hrvatska, onda je još gore ako veruje da je istina ono što je rekla, u kom slučaju je zrela za košulju koja se kopča na leđima. Svejedno je u oba slučaja država trebala da reaguje i da je zatvori ili u zatvor ili u ludnicu i da zabrani rad te i takve NVO kojoj je ona predsednik. Zašto nije?

biserko

Nakon nekog vremena SNP Naši su objavili spisak 30 javnih ličnosti koje su okarakterisali kao “srbomrsce, intelektualni otpad i politički mulj“. Mediji su buknuli i nije se znalo ko se više utrkuje u osudi takvog “govora mržnje“ kojim se “ugrožava sloboda i osnovna ljudska prava svakog pojedinca i narušavaju temelji ustavnog poretka“. Na toj listi se, a kako drugačije, našla i Sonja Biserko, čija je NVO još 2008.godine izdala knjigu “Samoizolacija: realnost i cilj“ u kojoj je naveden spisak od 57 profesora i naučnih saradnika sa Beogradskog univerziteta, kao i drugih javnih ličnosti, koji zbog “nacionalizma“ moraju biti “pozvani na odgovornost, a njihovi radovi cenzurisani“. Spisak tih “problematičnih“ profesora predvode profesori sa Pravnog fakulteta u Beogradu jer predstavljaju “antihaški lobi“ i “propagiraju autohtone srpske pravoslavne vrednosti“. Znači kada Biserka prospe svoje bisere na 526 strana pisanih na “novohrvatskom“ jeziku i napravi poimenični spisak pripadnika srpske intelektualne elite (prof.Vladeta Jerotić i Kosta Čavoški, pisci Momo Kapor, Dobrica Ćosić i Brana Crnčević, režiser Emir Kusturica, novinari Bogdan Tirnanić i Ljiljana Smajlović i dr.) kojim poziva na čistku, to je sloboda izražavanja, a kada to urade SNP Naši to je govor mržnje? Kako je to moguće? U čemu je razlika ako je isti Ustav prekršen od strane Sonje Biserko i njene NVO (još je na naslovnoj strani Srbija prikazana bez Kosova i Metohije, što je u startu protivno Ustavu, ili od strane jedne desničarske organizacije, osim u Soroševim parama? Možda je sada jasnije zašto vlast tada nije reagovala nego koristi dvostruki aršine dirigovane spolja i još u medijima promoviše ženu očigledno obolelu od teškog oblika paranoje. Pa gospodo demokrate da li se to zove demokratija ili okupacija?

Drugi primer su “Kučke u crnom“. Ne znam kako su omašele petnaestogodišnjicu od početka divljačkog bombardovanja Srbije 24.3., ali samo dva dana kasnije 26.3. aktivisti NVO “Žene u crnom“ su održale “performans“ kojim su se u sred prestonice posrale na glavu žrtvama i herojima bombardovanja, kao i na čitavu Srbiju koju 19 zemalja nije uspelo vojno da porobi. Dok se srpskim majkama zabranjuje odlazak na groblja na Kosovu i Metohiji, dok se najrođenijima zabranjuju okupljanja sa slikama nestalih (o čemu sam već pisao u blogu povodom “performansa“ porodice Bitići), dok se veterani još uvek bore za dnevnice i zdravstveno osiguranje, dotle se o trošku građana Srbije u našim bolnicama leče ranjeni pripadnici Al Kaide (teroristi sa juga Srbije, povratnici iz Sirije), a kučke se obezbeđene kordonom policije valjaju i vrište u centru Beograda, noseći table na kojima priznaju da su Srbi počinili i zločine za koje čitav svet već zna da su medijske nameštaljke, kao što je npr.Račak. Sve to izaziva još veće poniženje ako se zna da na petnaestogodišnjicu bombardovanja Srbije u Beogradu nije organizovana nikakva masovna javna manifestacija, niti se oglasio apsolutni gospodar stvarnog i virtuelnog sveta, a kako je krenuo i podzemnog, Aca Labelo, dok su se u bratskim istočnoevropskim zemljama organizovale masovne demonstracije uz obaveznu osudu bombardovanja od strane njihovih lidera. Međutim, ako se nije oglasio povodom petnaestogodišnjice bombardovanja Aca se sutradan svečano kezario u medijima jer je stavio onu trešnju na šlag ponižavanja čitave nacije potpisivanjem vojnog sporazuma sa američkom vladom.

Tog istog dana je portparol PTJ MUP-a Srbije Radomir Počuča na svom fejsbuk profilu pozvao navijače Partizana, Zvezde, Rada i Vojvodine da se ne tuku između sebe već da se udruže protiv zajedničkog neprijatelja, odnosno “Kučki u crnom“. Uhapšen je 7.4. zbog krivičnog dela “ugrožavanja sigurnosti lica“, a tog istog dana je uhapšen i Ivan Ivanović, pripadnik SNP Naši, zbog objavljivanja gorenavedenog spiska srbomrzaca koje je okvalifikovano kao krivično delo “izazivanja rasne i druge diskriminacije“. Kada su se na društvenim mrežama počele pojavljivati grupe podrške Radomiru-Bati Počuči i komentari od nekih najzad probuđenih spavača koji su se setili da imaju i državu u kojoj žive, po prvi put se u Dnevniku RTS (prvi put!) pojavio prilog u kojem nas Vladimir Vodinelić sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union upozorava da “lajkujemo pametno“, jer se lajkom “izražava svoje mišljenje…što podleže ograničenjima kao i svaki drugi govor koji se ogreši o Krivični zakonik“. Broj ljudi koji podržava nečije mišljenje koje je u suprotnosti sa pravnim poretkom je NEBITAN, svi su odgovorni! Znači plaćeničke NVO mogu da održavaju performanse obezbeđene policijom kojima ponižavaju čitavu naciju, i to nije podrivanje pravnog poretka, a davanje podrške na društvenoj mreži čoveku koji je napisao ono što većina Srba misli jeste? Da li je sada jasno vama borcima za demokratiju i slobodu mišljenja pod kakvom se cenzurom nalazimo i u kakvom jednobezumlju živimo? Ako to nije okupacija onda šta je? Porobljavanje?

I treći primer u zadnjih par dana koji je skoro nezapaženo prošao: u Domu voske Srbije u Beogradu je 10.4. bila zakazana promocija knjige pukovnika Vojske Republike Srpske Ratka Škrbića “Srebrenička podvala“. Dana 9.4. Ministar odbrane Nebojša Rodić je tu promociju otkazao nakon pisma upućenog od strane Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo u kojem se ZAHTEVA “da (Ministar odbrane i Načelnik generalštaba) onemoguće održavanje ovog skupa u prostorijama državnih institucija i da na taj način pokažu poštovanje prema žrtvama najtežeg zločina počinjenog na teritoriji bivše Jugoslavije u ratovima devedesetih, kao i da Republika Srbije poštuje svoje međunarodne obaveze.“ U tom pismu se ne navodi nijedna jedina primedba na sadržaj knjige u kojoj puk.Škrbić, koji je bio veštak odbrane u slučajevima protiv gen.Tolimira i Miletića pred haškim tribunalom, iznosi ISKLJUČIVO dokaze koje je dobio u dokumentima od tužilaštva, iz kojih se zaključci dijametralno razlikuju od teza iznetih u optužnicama. Znači pozanata “humanitarka“ koja se zalaže za razne vrste sloboda u ime “pomirenja na ovim prostorima“ čini sve da dokumentovana istina o Srebrenici ne dospe u javnost za razliku od one koju propagira ona i njena NVO. Hajde što se time razotkrila prava priroda te NVO i njene predsednice, koja je svakom patrioti trebala od početka biti jasna, nego što se iznedrilo pitanje ko to nama komanduje vojskom? Možda ni to mešanje NVO u komandovanje nije okupacijaa?

Nažalost primera ima mnogo, ali sam naveo samo ova tri najsvežija kako bih pokazao u kakvoj okupaciji živimo. Sledeći korak je totalno porobljavanje jer više nećete smeti da imate svoje mišljenje koje ćete moći negde u javnosti da kažete ili napišete. Zato svojim tekstovima pokušavam da probudim one spavače koji čitav život provedoše u čekanju nečega za šta ni sami ne znaju šta je. Valjda će najzad shvatiti da vremena nema. Pišite državnim organizacijama i medijima, organizujete se, idite na tribine, iznesite svoje mišljenje dok vam ga potpuno nisu zabranili. Pitajte kako to klimakterična lezbača može da pravi spiskove za odstrel, a neko drugi ne može? Ako su je nekada štitili Dušan Mihajlović i Rade Bulatović pitajte ko je sada i zašto štiti? Ko joj to dozvoljava da hara Srbijom i prikuplja podatke o izbeglim Srbima iz Hrvatske i još za taj obaveštajni rad dobija značajna sredstva od te iste Hrvatske? Pitajte zašto se najviši državni organi ne pridržavaju Ustava i zakona koje su sami pisali, jer ako Sonja Biserko laže, a svi smo videli da laže, ako Nataša Kandić laže, a svi smo videli da laže, ako “Žene u crnom“ lažu, a svi smo videli da lažu, znači ako te NVO svojim lažima direktno podrivaju ustavni poredak jedne suverene zemlje i rade na njenom rasparčavanju, zašto država ništa ne radi da to spreči? Ako su njihova nedela veća, a jesu, mnogo veća, od onih za koje su pritvoreni Počuča i Ivanović zašto su onda još na slobodi? Pitajte gde je ta pravna država koju vlast pominje u medijima? Ili je pravda starleta dostupna samo bogatima i moćnima, a sirotinji se ne daje?

Država ne da ne radi ništa povodom delovanja takvih NVO nego još negde oko 27 miliona evra (prema podacima Centra za razvoj neprofitnog sektora) izdvaja godišnje za rad oko dvadeset hiljada (i brojem: 20 000, dobro ste pročitali) registrovanih nevladinih organizacija od kojih su neke čiste ispostave stranih obaveštajnih službi. Osim toga, pazite sad ovo, OSIM TOGA u protekle četiri godine naša majčica Srbija i lokalne vlasti su za donacije NVO izdvojile 400 miliona (i slovima četristo 000 000) evra!!! Zašto tolike pare idu između ostalog i stranim agentima koji su već plaćeni od strane sponzora iz raznih zemalja, a mi šaljemo SMS poruke i skupljamo pare na kašičicu za lečenje naše dece? Zar nije logičnije da se finansiranje uskrati NVO koje se dotiraju iz inostranstva, a taj deo para usmeri za lečenje dece? Izgleda da je logika zadržana na carini pre ulaska u Srbiju. Putin je u Rusiji 2012. prvo uveo kontrolu NVO, a nakon rezultata koje je dobio prošle godine je doneo zakon da se sve NVO koje se finansiraju iz inostranstva, a bave se unutrašnjom politikom Rusije, moraju registrovati kao strani agenti, odnosno organizacije kojima strane države plaćaju političko delovanje. Prosto.

E, ali mi nemamo Putina, mi imamo Tomu Grobara. Ali imamo i Acu Labela, premijera koji koordinira rad tajnih službi. Pitajte ga da li narod plaća rad tih službi da bi pratili ko šta lajkuje i deli na društvenim mrežama ili da zaštite državu od delovanja stranih agentura? Pitjte ga zašto niko ne sme javno da iznese ko finansira “Žene u crnom“? Pitajte ga zašto Tužilaštvo za ratne zločine ne može i pored svih dokaza da osudi nijednog ratnog zločinca dok se u okolnim zemljama ne mogu sabrati godine robije koje su Srbi dobili za zločine koji su dokazani izjavama plaćenih svedoka? Pitajte ga zašto u medijima nije obeležen Dan državnosti već je medijski prostor tog dana u potpunosti bio posvećen Svetskom danu Roma? Pitajte ga zašto nam već jednom ne kaže pod čijom smo okupacijom?

Ali opet kažem: nije najveći problem to što postoje Sonja Biserko, Nataša Kandić i “Kučke u crnom“, problem je što vi ćutite i mislite da je okupacija teška reč.

Broj pregleda (pročitano): 0

 

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.