Odbrana i poslednji dani

Ko je čitao Stendala dobro mu je poznata njegova misao koju je često pominjao: ,,Najbolji način da se nikad ne padne jeste da uvek ostanete sedeći. ” Kod nas je taj recept pažljivo proučen i sproveden u delo.  Naročito ako se sedelo u ministarskoj ili sličnoj fotelji. A posebno u fotelji ministra odbrane u našoj državi.

Svaki čovek se nekad zapita u dokolici kako izgleda pakao. U najgorem, onom devetom Danteovom krugu, našli su se Srbi u NDH i u logorima u građanskim ratovima na području bivše SFRJ.  Ali o tome ću nekom drugom prilikom.  Definicija jednog kruga pakla je ona da  pakao znači da ste izgubili nadu! Generalno gledano, mi kao narod odavno živimo u paklu. Bez nade, bez cilja, bez prave organizacije, hranjeni lažima vlasti i takozvane opozicije (jer prave opozicije nema)…Srpska sela umiru, a Potemkinova rastu. Pakao u budućem životu, koji je obećala teologija, ne može da bude gori od onoga koji sebi stvaramo u zemaljskom životu lošim usmeravanjem naših sposobnosti. Vodeći ljudi u Srbiji su napravili pakao od ništavila i smestili ga u srce prosečno apatično-melanholičnog državljanina Srbije. Sumirajući sve navedeno, doživljeno, viđeno poslednjih decenija može se zaključiti samo jedno: Pakao, to su naši političari i njihovi aparatčiki.

Tome je dobrim delom doprineo i aparat odbrane svojim lošim činjenjem ili nečinjenjem. MO i Generalštab su lanser, a armija je jedna ogromna raketa. Kuda ta raketa ide, kako je usmerena i ko je usmerava je posebna priča.

Armija je škola muškosti, hrabrosti i patriotizma (na slici ispod se vide tipični predstavnici koji su sa odličnim uspehom savladali taj tečaj što se vidi po njihovim metalnim diplomama na grudima).

Oružane snage jedina su dobro organizovana i pouzdana snaga u društvu.  Bar je tako nekada bilo… A sada? Ako se podsetimo ko komanduje i ko je komandovao poslednjih 12 godina našom vojskom (samo poslednjih 12 jer kad bih ubacio i Tadića i Davinića ovo pisanije bi se pretvorilo u traktat), sve će vam biti jasno:

1. Dragan Šu(n)tanovac-vlasnik ,,elitnih pašnjaka” i diplomac američko-nemačkog Maršal centra za bezbedonosne studije u Garmiš-Partenkirhenu, što sa ponosom ističe. Ako poštovani čitaoci ovih redova ne znaju koji se kadar tamo školuje i za šta, evo male pomoći: Maršal centar su osnovale obaveštajne strukture SAD u saradnji sa nemačkim obaveštajnim aparatom, gde između ostalog pružaju ,,pomoć u školovanju i obučavanju kadra”, a sve u skladu sa politikom ostvarivanja američkih nacionalnih interesa. Inače se nalazi u američkoj vojnoj bazi u Nemačkoj. Ko iole razmišlja svojom glavom biće mu jasno delovanje gorepomenutog za vreme njegovog mandata.  Inače pored njega ima još pitomaca ovog centra, oba pola i na raznim funkcijama. Šutanovac je i nosilac počasnog pozlaćenog letačkog znaka. Čovek i danas uspešno leti iznad ,,zlatnih pašnjaka”, uz ateriranje na razne funkcije.

2. Aleksandar Vučić – aktuelni predsednik i Vrhovni komandant. ,,Veliki stručnjak za poslove odbrane i ,,hrabri ratnik” u ratovima devededetih. Gde god je ,,branio” Srbe van Srbije, Srba više nema. Za vreme NATO agresije 1999., kada je zemlja bila u plamenu, a njeni najbolji sinovi ginuli u neravnopravnoj borbi sa fašističkim NATO hordama, uspešno je ,,zauzeo tvrđavu”, tj. stan na Novom Beogradu.  Vojskom se za vreme njegovog mandata MO nije ni bavio, a između ostalog voli i da aktivne oficire bez istrage i posledica javno naziva barabama.

3. Nebojša Rodić-sada uhlebljeni ambasador Srbije u Austriji (pre toga u Azejberdžanu).  Bivši direktor BIA. Posle afere o prisluškivanju Tomislava Nikolića i A.Vučića po kuloarima nazvan ,,stari udbaški žbir iz Titovog vremena”. Nedavno je u nekim listovima publikovan kao ,,izuzetan” poznavalac mode prilikom zvaničnih poseta (vidi sliku dole). Inače po svedočenju ljudi koji su radili sa njim i ostalim navedenim, najmanje osion i bahat i najkulturniji od pomenutih (što i nije teško).

4. Bratislav Gašić-Bata Santos. Estradni ktitor, (ne)školovani keramičar, švercer kafe, pronalazač teleproNtera… Trenutno šef naše bezbedonosno-obaveštajne službe. Voli kada novinarke kleče, a u vojsku se razume kao i ostali navedeni.  Završena srednja škola i fakultet-nepoznato. Pardon, strogo poverljivo, da ne kažem državna tajna.

5. Zoran Đorđević-takođe visoko školovan i kvalifikovan kadar. Specijalista za vožnju i šoferiranje. Svestran za sva ministarstva. Trenutno na dužnosti Ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na kojoj je zamenio sadašnjeg MO Aleksandra Vulina (Inače je kod nas u vladi normalna pojava da se svi u sve razumeju. Kao kada trenirate ples, pa kad instruktor kaže ,,Smena”, a vi promenite partnera za igru.  Samo što se ovde menjaju ministarstva, a instruktor je dobro poznat.). Podoficiri i niži oficiri su ga u žargonu zvali ,,Šiptar”, jer ima karakterističnu fizionomiju lica koja podseća na šiptarskog prodavca semenki.

6. Aleksandar Vulin-od svih navedenih,  najpopularniji i najsimpatičniji za ruganje,  sprdnju i pravljenje šala na njegov račun kao i na račun MO i vojske. U buretu pomija-dno kace. Ima ih više Vulina u Vulinu, pa ne znam koga ukratko da opišem: tetkinog sinovca koji prenosi 9000 evra preko granice u više (desetina) navrata i mešetari sa novcem namenjenom narodu na okupiranom KiM, ili onog koji je nesposoban za vojsku zbog poluslepila i ravnih tabana, koji je izjavio da su ga kao dobrovoljca vratili sa Bubanj Potoka zbog neodgovarajuće vojne specijalnosti. Uhvaćen javno u laži gomilu puta. Lažni komunista iliti komunjara u ,,zaštitno-tehničkoj odeći”, koja brine o muci naroda i socijalnoj pravdi dok se brčka u bazenu hotela sa pet zvezdica (od narodnih para, naravno). Čovek koji je za ismevanje vojske i vojnog roka dobio Medalju srpskih generala, Zlatnu plaketu Ministarstva odbrane, najviše priznanje Protivterorističke jedinice (PTJ) i da ne nabrajam dalje.

Sem Rodića,  ostali zajedno nemaju ni 10 godina normalnog,  poštenog radnog staža, a o vojsci svi zajedno, srpski rečeno blage veze nemaju. O Načelnicima generalštaba i Tomi Nikoliću, najneobrazovanijem i najprimitivnijem predsedniku u celokupnoj našoj istoriji, nekom ću drugom prilikom.

Spomenuću samo da su svi gorepomenuti, po mom mišljenju, oličenje časti i patriotizma u odnosu na bivšeg NGŠ Zdravka Ponoša. On zaslužuje poseban članak. Inače je takođe engleski đak (Kraljevski koledž za studije odbrane u Londonu), diplomac pomenutog Maršal centra, trenutno izvršni direktor CIRSD, nadzorni urednik časopisa ,,Horizonti”, član savetodavne grupe UN, itd. Bivši pomoćnik ministra spoljnih poslova i još štošta.  Rođen je u Golubiću kraj Knina, koji je goreo dok je on u fotelji u Srbiji gradio karijeru. Koje je komandne dužnosti prošao do mesta NGŠ, a koje su ga ,,kvalifikovale” za to mesto je posebna priča. Nekada pomislim da je dotični jedan od najvećih uspeha stranih obaveštajnih službi u Srbiji i van nje. Naravno, to je samo moje mišljenje i mišljenje velikog broja starešina koje poznajem.

Ukratko: riba smrdi od glave ne od repa, a pamćenje u Srba je kratko.  Kada dozvoljavamo da nam ovakvi kao gore navedeni komanduju državom i vojskom, bolje nismo ni zaslužili.
Ili što bi Pašić rekao: ,,Narode ne bojte se, dobro neće biti”.

 

Nastaviće se.

 

Autor: Milovan Bajagić

 

2 Komentara

  1. Vladimir 17. avgusta 2019. Reply
    • BunarAuthor 17. avgusta 2019. Reply

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.