Notari

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

 

Ne volim advokate. Odmah da razjasnimo. Imam i nekih drugara među tim ljudima, ali ih nikada nisam angažovao za bilo koji postupak, iako se sudim neprekidno od 1989.godine, upravo da bi i dalje ostali drugari. Zašto ih ne volim? Zato što smatram da za takav posao moraš imati poseban mentalni sklop, koji meni uvek popali sve alarme u glavi da se radi o prevari. Uvek. To što oni objašnjavaju da se stvarnost koja je u sudnici razlikuje od one koja je napolju za mene je idiotizam. Na tom idiotizmu ova država je od njih napravila legalne reketaše, koji su se bogatstvom izopštili iz stvarnosti u kojoj mi ostali živimo i postali jači od države.

Od svih profesija jedino oni i crkva nisu uvedeni u legalne fiskalne tokove, odnosno ostali su na “paušalu“ (paušalni porez je bio do ostvarenog prihoda od 4 000 000 dinara, koji je podignut na 6 000 000, nakon čega se plaća PDV, koji, gle čuda, samo pojedinci ostvaruju). Poslednji pokušaj njihovog izuzimanja iz sistema paušalnog oporezivanja pokušao je u maju 2013.godine, nećete verovati, bivši Ministar finansija Krađan Dinkić, ali je amandman na taj član Zakona o porezu na dohodak građana podneo, opet nećete verovati, Neša doktor Slina, pardon, tada samo Slina, sa obrazloženjem ,,da se predloženom izmenom neće postići neki značajniji fiskalni efekat, a da će jedan broj preduzetnika (osim advokata bili su uključeni i privatni lekari, poreski savetnici, reklamiranje i istraživanje tržišta, op.aut.) imati dodatne troškove koji će otežati njihovo poslovanje“. To što narodu deru kožu s leđa svojim ,,advokatskim nagradama“ nema veze, a kada za to treba platiti porez onda će to otežati njihovo poslovanje??? Što rekao najveći sin naših naroda i narodnosti posle Tita: ,,Ja veću glupost u životu nisam čuo“.

Nisu se advokati bunili protiv protivustavnih rešenja kojima su se gušile institucije Srbije na Kosovu i Metohiji i time priznavano Kosovo, nisu se bunili protiv protivustavne prodaje srpske zemlje strancima, nisu se bunili ni protiv jedne krupnije stvari u državi kojom je ponižavan narod sve dok im država nije zavukla ruku u novčanik uvođenjem notara. Bolje rečeno, nije država njima zavukla ruku, već je isprečila notare da ovi i dalje na isti način zavlače ruke u tuđe novčanike. I taman kada smo se ponadali da će se najprivilegovanije derikože u društvu staviti pod kontrolu i dažbine prilikom sudskih procesa i overa pojeftiniti, ono ispade da je država notare izmislila da i ono malo kože koja je zaostala iza advokata skinu oni. E onda su se advokati setili da postoji narod i da je to protivustavno, pa su se organizovali i stupili u štrajk kako bi dokazali da ekskluzivno pravo za dranje narodne kože imaju isključivo oni, što je potpuno ustavno.

Prema tome ovde se radio o sukobu dve kaste bogataša: onih već ustoličenih derikoža kojima su ,,advokatske nagrade“ bestijalno velike (mogu da dokažem na ličnom primeru) i onih kojima je država dala odrešene ruke da ih po ubrzanom postupku stignu. I prestignu.

Da se razumemo: javni beležnici ili pisari, odnosno po novom notari, nisu neka moderna izmišljotina, postojali su u Srbiji od 1930.godine, a ukinuli su ih komunisti 1944. kako bi mogli da otimaju narodnu imovinu. Deo posla pisara preuzeli su šalteri sudova, odnosno sudske pisarnice, koje su overavale potpise ugovarača ne ulazeći u suštinu napisanog ugovora, što je kasnije opterećivalo te iste sudove u razrešavanju prevara ili nesporazuma nastalih takvim ugovorima. Da bi se sudovi rasteretili i ubrzalo obavljanje pravnog prometa 2011. je Zakonom o javnom beležništvu pokrenuto uvođenje notara, što je valjda trebalo da ubraza rešavanje onih tri i po miliona nerešenih predmeta. Po nekim podacima mi smo poslednja država u Evropi koja ih vraća. Šta je onda problem? Pa upravo to što je suviše malo kože ostalo na leđima naroda.

Ček, ček…Ako je Zakon bio u skupštinskoj proceduri 2011. zašto se advokati tek sada žale? Po onome što sam ja našao u komentarima advokata Zakon je izglasan 31.8. 2014. uveče, sa izmenama koje uopšte nisu bile na javnoj raspravi, a to su ta preširoka ovlašćenja data notarima, i počeo je da važi odmah 1.9., što je činjenica koja sama po sebi miriše na prevaru smišljenu upravo da niko i ne bi stigao da se žali.

Zatim, sumnju u samu legalnost izbora notara pobuđuje činjenica da je ove godine od 132 prijavljena njih 66 položilo ispit (po procentu prolaznosti na prvom ispitnom roku kolju se sa ,,Megatrendom“), od čega je četvrtina visokih državnih službenika, a od čega je čak pet iz Ministarstva pravde, zbog čega se priča da su mesta za oko 40 javnih beležnika u Beogradu unapred podeljena.

ispit2

Međutim, po meni ključno pitanje koje se postavlja ovde je zašto se država u ovako teškoj ekonomskoj situaciji odrekla velikog dela prihoda koji se od sudskih taksi slivao u ionako osiromašeni budžet? U prvom momentu niko nije verovao da je od prihoda notara plaćan samo PDV u iznosu od 20%, a da je 80% ostajalo njima! Ali kada je jedan beogradski notar, čini mi se bivši advokat, samo u mesecu septembru prijavio prihod od 180 000 evra, svi su odjednom poverovali! Reče da valjda ima 11 zaposlenih. Ako od tog prihoda odbijemo PDV ostaje 144 000 evra. I neka je bio velikodušan (jeste i meni smešno advokat pa velikodušan, ali čisto radi retorike) prema svojim radnicima i podelio im plate od po 4 000 evra, što znači da je njemu ostala okruglo stoćara. To opet znači da u državi gde je prosečna plata između 20 i 30 000 dinara imate ljude sa mesečnim prihodom od preko 11 000 000 dinara. Hajde neka je taj ekstrem, neka su u manjim mestima notari zaradili samo po desetak hiljada evra, malo li je na ovu skupoću? Koliko meni izgleda advokati se bune jer su notari uspeli da više od njih izvrnu stvarnost koju su oni odavno izvrnuli narodu.

Toliki prihod notara ne čudi ako im je država još omogućila da PDV plaćaju tek nakon ostvarenog prihoda od 8 000 000 (i slovima: osam miliona) dinara, što je van svake pameti, a koliki je to gubitak za državu prema računici advokata u septembru možete pogledati ovde.

Advokati tvrde da u nagrade notara višestruko skuplje od sudskih taksi i njihovih “nagrada“, notari to pravdaju time što je njihivim ugovorima povećan stepen pravne sigurnosti jer  su obavezni da provere sadržinu i zakonitost ugovora pre overe. Kako to izgleda prema tabelama iz Advokatske komore možete videti na slikama ispod.

 notari

notari2

Koliko je to dranje možete videti na prostom primeru onoga ko ima troje maloletne dece i treba da da izjavu za njihovo putovanje u inostranstvo, recimo sa školom na ekskurziju: umesto 690 sada treba da plati 5400 dinara, skoro osam puta više. Ono što je zabrinulo dobar deo vazdan prepoštenih pregalnika iz Šapca, a to su dažbine na uvoz polovnih automobila, prema reviji SAT (br.353 od 23.10.2014.) uvođenjem notara neće poskupeti, bar još neko vreme, jer se overa kupoprodajnih ugovora neće naplaćivati po vrednosti automobila već po potpisu. Svaki potpis se računa 360 dinara, tako da za overu tri primerka ugovora sa po dva potpisa (kupac i prodavac) treba da se plati 2160 dinara, što je manje nego u opštini gde je overa tri primerka koštala 2570 dinara i daleko manje nego u sudu gde se ugovor overavao u zavisnosti od cene automobila. Bitno je napomenuti da se ovde radi samo o overi ugovora koje notari i izrađuju, ali ni ovde kupac ne dobija neku pravnu sigurnost jer notar ne odgovara za podatke iz ugovora, odnosno za legalnost vozila. Naravno da je dužan da upozori kupca ako zna da se radi o ukradenom vozilu, što po dosadašnjim iskustvima kod nas ni MUP ne zna.

Međutim, advokati se nisu bunili zbog tih ,,sitnih“ overa, bunili su se jer im je uzeto pravo na izradu ugovora za promet nekretnina, gde su pare mnogo, mnogo veće, a samim tim i ,,nagrade“. Oni su 15.9. stupili u generalni štrajk, a njihovi zahtevi su bili da se usvojeni Zakon izmeni da im se vrate ovlašćenja sastavljanja ugovora koje bi notari samo overavali, da se izmene poreske obaveze u smislu da svako plaća porez u skladu sa ostvarenom dobiti i smena Ministra pravde. Prošle nedelje slučajno naleteh na emisiju “Da možda ne“ na RTS 1 gde su gosti bili Ministar pravde, predstavnik advokata i predstavnik notara. Odmah mi je upalo u oči da je Ministar stalno ponavljao da se advokatima izašlo u susret i da je član Zakona o javnom beležništvu promenjen, tako da sada i advokati imaju pravo da pišu ugovore o prometu nepokretnosti. Pišu, ali opet kod notara morate da overite, što znači da treba da platite i advokatu i notaru (podela “nagrade“), tako da je uslov advokata zbog kojeg protestuju ispunio samo deklerativno. Ono oko poreza je rekao da će biti usvojeno, ka’će ne znamo, svoju smenu, baš me čudi, nije ni pomenuo, ali jeste da su advokati tražili neku međunarodnu arbitražu povodom uvođenja notara i njihove diskriminacije. Lebe mekani…Znači kasta zelenaša koje je država napravila jačim od nje same sada traže međunarodnu zaštitu od te iste države? Pa to nema ni u “Monti Pajtonu“! I onda je Ministar onim svojim baršunastim glasom rekao ,,Olja, evo sada jedna ekskluziva…“, od čega je voditeljka Olivera Kovačević momentalno ovlažila, ,,…uneli smo u predlog izmena Zakona o kojem se glasa u ponedeljak da su notari dužni da 30% od prihoda daju državi…“

Ministar koji je strogo naglasio da niko neće ucenjivati državu popustio je pod pritiskom advokata i od 80% onih bezobrazno visokih nagrada koje ostaju notarima uveo da daju 30% državi. Šta je sad to: kada je usvajan Zakon 31.8. nije moglo, a posle 50 dana štrajka može??? Je li to podela pljačkaškog plena pred TV kamerama? Gospodo, braćo i rođaci, po sredi je još jedna od niza prevara aktuelne vlasti kojim se pravni sistem navodno približava zapadnim normama, a u stvari se sve više komplikuje i otuđuje od običnih građana, čitaj: sirotinje. Da država brine o pravnoj sigurnosti građana ne bi dozvolila da se svetom trojstvu našeg pravosuđa, pohlepnim advokatima, korumpiranim sudijama i nesposobnim javnim tužiocima, doda još i Vrhovni Mesija sa beležničkim aktom nastao iz protivprirodnog bluda prethodne trojice sa šalterskom službenicom suda, jer je tako samo derikoža više, a pravde sve manje. Dok sam bio Načelnik saobraćajne službe u Garnizonu Šabac radio sam svakakve ugovore, od ugovora o prevozu pripadnika vojske na posao i sa posla, preko nabavki raznih vrsta za jedinice na terenu, pa do iznajmljivanja vojnih vozila za razne namene, zbog čega sam iako nisam pravnik morao da se upoznam sa nizom zakona kako se ti ugovori ne bi vraćali na doradu.

Tada nije bilo tipskih ugovora na USB memoriji koje dobiješ kad postaneš notar, već si morao dobro da zagreješ stolicu. Negde 2000.godine radio sam honorarno za jednu firmu iz Beograda koja se bavila prodajom softvera, među kojima im je udarni proizvod bio baš baza kompletnih zakonskih propisa, što mi je u mnogome olakšalo traženje potrebnih propisa jer se sve nalazilo na jednom mestu. Tako sam uspeo da postanem jedini oficir ikada koji je stranom državljaninu uspeo da naplati štetu nanetu vojnom vozilu (austrijski državljanin iz BiH sa Mercedesom na autoputu mrtav pijan odbije točak i diferencijal na FAP 2226) u iznosu od 4300 evra i to pokrije svojim prvim ugovorom o cesiji. Taj ugovor je gledala čitava pravna i saobraćajna služba 1.Armije i kada nisu našli nijednu jedinu grešku koju je trebalo izmeniti čudili su se da je takav ugovor mogao da napravi neko ko nije pravnik. Bivša supruga me je stalno nagovarala da upišem jedan od onih izdvojenih pravnih fakluteta kada stalno pišem neka pravna akta, (čak mi je jedan od dva u Šapcu ponudio da za 5000 evra ne moram ni da idem na časove već samo da se za godinu i po pojavim na ispitu i verovatno polažem pitanje sa gornje slike) ali ja to nisam prihvatio i sada igram hrkljuša jer sam mogao šetati gradom sa iz džepa košulje dva prsta virećom licencom notara.

Da ne bih bespotrebno davao novac advokatima i raznim agencijama sam sam pisao sve akte koji su meni ili nekom mom bliskom bili potrebni: ugovore o kupovini i zakupu nepokretnosti, ugovore o prodaji vozila i motora, ugovore o izdavanju stana i lokala, ugovore o prodaji, montaži i održavanju klima-uređaja, ugovore o izmenama ugovora, a pre par nedelja sam kevinoj komšinici radio i predlog za sporazumni razvod braka. Pošto mi se nikada, ali nikada, nijedan od tih pravnih akata nije vratio na doradu potceniovši sebe tvrdim da sve akte koji su mi potrebni mogu da uradim bolje od pola advokata, a po onome kako je zadnja generacija notara položila ispit i od većine notara. Šta mislite onda zašto je država meni i drugima uskratila tu mogućnost da sami pišemo akta koja bi se kao do sada overavala u sudu ili, recimo, kod notara, uz neku naknadu koja nije očigledan reket? Pa svako iole pismen ko se služi internetom može da nađe primere akta koji mu treba i da ga prilagodi svojoj situaciji, a ako nisu sigurni postoje i sajtovi za besplatnu pravnu pomoć gde mogu proveriti da li su akt sastavili kako treba. Znači ako država ničim ne može garantovati da će notar uraditi bolji ugovor od građanina sa trocifrenim koeficijentom inteligencije, zašto je tom građaninu osporila izraz slobodne volje da taj ugovor u saglasnosti sa drugom ugovornom stranom uradi sam? Zato što je uvođenje notara na ovakav način poslednji korak u raslojavanju društva i totalnom otcepljenju države od naroda, čime se slobodna volja pojedinca ukida. Država daje monopol samo određenim privatnicima, kojima će posle u slučajevima sa kontroverznim domaćim i stranim biznismenima manipulisati po svom nahođenju, kako bi se i ono malo preostale kože odralo sa leđa naroda.

Iskali ste neoliberalni kapitalizam, eve vam ga. Nisam hteo ovoliko dugo da pišem, ali kroz pisanje sam pokušavao i sebi da razjasnim šta se trenutno dešava u našoj kora-od-banane državi i zašto su notari postali važnija vest od Stanijine guze ili sina Novaka Đokovića. Zato, iako mogu napisati roman zašto ne volim advokate, ovoga puta ih podržavam. I treba svi da ih podržimo. I iako se oni nikada nisu priključili protestu radnika u privredi, prosveti, zdravstvu i, zašto ne, policije, smatram da treba da im se pridružimo u njihovom protestu za ukidanje notara uvedenih na ovako sraman način kojim se ,,zakonski“ trasira put za otvorenu državnu pljačku. I treba svi da već jednom izađemo na ulice i sprečimo tu pljačku.

A onda i da advokate, sudije i javne tužioce vratimo u stvarnost u kojoj mi živimo. Sa sve njihovim ,,nagradama“.


Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Pregledano: 2729 puta

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top