Nebojša Jevrić-SVESRPSKI BETON

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Nebojša Jevrić-SVESRPSKI BETON

 

Jeste li čuli za Beton? Svoje novo značenje reč je dobila za vreme poslednjeg rata. Kad su betonske cipelice likvidiranim protivnicima pravili beogradski krimosi pre nego što će ih baciti u reku.
Od njih ga je preuzela Ideološka policija Borisa Tadića. Na tiho su skrajnuti iz javnog života svi oni koji bi mogli da progovore. Izvođač radova bila je novina „Danas”. Iz broja u broj u spec.dodaku „Beton” donosili su tekstove o svima onima koji su bili protiv projekta zvanog ,,denacionalizacija Srbije”. ,,Srbija se mora denacionalizovati” bio je bojni poklič autošovinisičke bagre.

Poslednji pasjak koji je uradio Boris Tadića bila je prodaja ,,NIN-a”.
Četristo kvadrata poslovnog prostora u Cetinjskoj ulici, udeo u štampariji, Ninova nagrada – prodali su Nemcima za osamsto hiljada evra. Zaludu je napravljen konzorcijum malih srpskih izdavača koji su bili spremni da kupe „Nin”. Borjino naređene se moralo ostvariti.

Jedan od onih koji su među prvima dobili „betonske cipelice” bio je Zdravko Krstanović. Volim Zdravka i smatram da spada među najbolje srpske pesnike. Najbolji koji je ikad došao iz Hrvatske. Nekad je živeo u Splitu i među prvima je morao iz Spita da beži. Da sačuva živu glavu. Prostora za njega nema. Ali je sam kriv. Znate li zašto Demokrate ne vole mačke: zato što su to čista stvorenja koja se ne daju dresirati. A Zdravko Krstanović voli mačke.

Zdravko betonske cipelice nosi kao da su od siporeksa. (Siporeks izgleda kao beton, ali je lakši od vode i ne može potonuti) Usamljen i bolestan. Pribjeglica. Piše knjigu o genocidu u Teslinom selu, ne očekuje Ninovu nagradu. Koja se ovih dana dodeljuje. A evo šta o toj nagradi piše Zdravko:
„Podigla se velika buka zato što je prošlogodišnju NIN-ovu nagradu dobilo živo biće Saša Ilić. Ono je nevino, nije se samo zamesilo i nije krivo zbog toga što nema ni mrvice talenta. Od književnosti je udaljeno trilion svetlosnih godina, kao i mnogi dobitnici slavne nagrade. Šta ste očekivali? Da nagradu posthumno dobije Ivo Andrić? Pogledajte kako izgledaju članovi žirija. Platon kaže da se ružno ne može voleti, a i on bi se verovatno zabezeknuo da je video bizarnog srednjoškolca, predsednika žirija Teofila Pančića.

Kad bi Srbija bila prava pravna država, član žirija Ivan Milenković sedeo bi u zatvoru, jer se lažno predstavlja i tako uzima pare. Ako se neko lažno predstavi kao vodoinstalater i babi koja mu poveruje mazne pare, završi u zatvoru. A Milenković (kakva struktura nosa!), uzima pare ovde i onde, lažno se predstavljajući kao filozof! NIN-ova nagrada od početka do danas čuva svoj policijski kontinuitet beščašća i gluposti. Navešću neke lako proverljive podatke, koji će, verujem, biti dovoljni da pokažu da je reč o spomeniku sramote, a ne o prestižnom priznanju. Godine 1954. Andrić nije dobio NIN-ovu nagradu za roman ,,Prokleta avlija”, dobitnik je bio Dobrica Ćosić.Godine 1957, Vladan Desnica nije nagrađen za roman ,,Proljeća Ivana Galeba”, dobitnik je bio nadrealni Aleksandar Vučo. Godine 1968. Dragoslav Mihailović objavio je roman ,,Kad su cvetale tikve”, a nagradu je dobio Slobodan Novak, nekadašnji sjemeništarac, pa komunista, pa srbofob visoke kategorije. Zlatna godina NIN-ove nagrade možda je, ipak, 1962., kada je izišla druga knjiga ,,Seoba” Miloša Crnjanskog i naravno, nagradu nije dobio Crnjanski, nego Miroslav Krleža za NEOBJAVLJENI roman-kupusaru ,,Zastave”, gde se brblja o tzv. hrvatskom pitanju, tako važnom za evropsku i svetsku književnost. Prvi deo ,,Zastava” Krleža je objavio u svom časopisu ,,Forum”, u nastavcima, a roman kao celina objavljen je četrnaest godina nakon nagrađivanja. Ne bih se iznenadio kad bi naredne godine NIN-ovu nagradu posthumno dobio jedan o brđanskih generala, Peko Dapčević ili Veljko Kovačević. Možda je dobije i Ante Pavelić za roman ,,Liepa plavka”. I on je laureat, kao i Petko, ne onaj iz Defoovog romana, nego Petko Vojnić Purčar. Iako se nagrada dodeljuje za roman, a ne za gastronomiju, dodeljena je kuvaru Vladimiru Arsenijeviću. A kuhinja iz koje su i njega lansirali kao pisca smrdljiva je kao smrdibuba. Njen osnivač i dugogodišnji šef bio je Borislav Mihajlović Mihiz, autor stupidne zbirke stihova u kojoj je Branka Radičevića poslao u partizane. Znameniti buntovnik Mihiz reč revolucija dosledno je pisao velikim slovom, a od njegovih besmislica mogla bi se sačiniti knjiga. Tvrdio je, recimo, da je samoupravni sistem u Jugoslaviji najveći eksperiment u svetskoj istoriji.”

I sam sam nosilac „BETON” priznanja. Za druge ne znam, ali sam svoje pošteno zaslužio. Konobar, vinjak i pivo za mene.

 

Veza prema originalnom tekstu: https://www.facebook.com/nebojsa.jevric/posts/10220861892669406

 


Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Pregledano: 1039 puta

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top