NAJJEFTINIJE U SRBIJI

Šta je to najjeftinije u Srbiji? Koji odgovor vam je prvi pao na pamet? Da nije ženski polni organ iz stare poslovice o jeftinoći? Da nije medijsko poštenje? Ili možda obraz političara? Pokušaću u donjim redovima da dam odgovor.

Nastradao sam kao vozač motocikla 27.3.2011. godine, isključivom krivicom žene vozača iz suprotnog smera, koja je za to delo oglašena krivom i osuđena. Ostao sam bez leve noge, za funkcije leve ruke se još uvek borim, utvrđen mi je drugi stepen invaliditeta sa 90% telesnog oštećenja. Nakon četiri meseca operacija i borbe za život, moj advokat je podneo odštetni zahtev njenom osiguranju, u ovom slučaju ”Delta Đenerali osiguranju”. Malo je reći da sam bio iznenađen ponuđenim vansudskim poravnanjem od 1.950 000 (milion i devetstopedeset hiljada) dinara. Dostavio sam prigovor na tu odluku sa sarkastičnim navodom da su ”negde zaboravili jednu nulu” u pogodbi, jer je samo predračun za protezu sa elektronskim kolenom iznosio oko 3.177 000 (tri miliona stosedamdesetsedam hiljada) dinara. Međutim, moj prigovor je odbijen u celosti i odluka ”Delta Đeneralija” od 9.1.2012. potvrđena kao konačna, ”jer je u skladu sa Uredbom o naknadi štete na licima (”Sl.glasnik RS” br. 34/2010)”. Nije mi baš bilo jasno, pa mi je advokat doneo kopiju pomenute uredbe, nakon čega nisam bio iznenađen, bio sam zaprepašćen: tadašnji premijer Mirko Cvetković je potpisao da život u Srbiji vredi od 20-24000 evra, zavisno od starosne grupe (maksimalna suma koja je mogla da se dobije po svim stavkama za 100% invaliditeta). Od nekoliko advokata iz različitih gradova sam dobio informaciju da je Vlada dobila neki bespovratan kredit od 200 000 000 evra od Zajednice osiguravajućih društava da bi se uredba potpisala na tako uvredljiv iznos, ali validnost te informacije nisam uspeo da proverim.

Ali, uspeo sam da proverim sledeće:

– Maksimalna suma osiguranja važi još od 1996.godine i iznosi zaista bednih 100 000 (sto hiljada) dolara, što je u aprilu 2012. iznosilo oko 75000 evra. Kažem bednih, jer ako osnovna verzija proteze sa elektronskim kolenom košta skoro 29000 evra, suma koja posle davanja advokatu njegovog dela ostane za život nekome bez noge zaista je bedna, POD USLOVOM DA OSIGURANJE POSLE VIŠE GODINA SUĐENJA ISPLATI I TU BEDNU SUMU.
– Zakon o obaveznom osiguranju od 14.7.2009. (”Sl.glasnik RS br.51/2009., u daljem tekstu: Zakon), KOJI JE POČEO DA VAŽI 12.10.2009., u čl.26 stav 2 pored ionako bedne maksimalne sume reguliše da ,,Vlada bliže propisuje način i kriterijume za utvrđivanje materijalne štete i način i kriterijume za utvrđivanje nematerijalne štete, zavisno od težine telesne povrede ili narušenog zdravlja, odnosno od stepena delimične onesposobljenosti za rad, kao i krug lica koja imaju pravo na naknadu i maksimalni iznos naknade za pretrpljene bolove usled smrti ili teškog invaliditeta nekog lica”. Rezultat tog stava je bilo potpisivanje gore pomenute sramne Uredbe o naknadi štete na licima, kojom se čak i ta bedna suma obespravljuje i oštećeni bukvalno ponižavaju određivanjem cene njihovog života od 20-24000 evra. Zašto se u zakonu kojim se već reguliše to pitanje pojavljuje poseban stav kojim vlada daje sebi za pravo da dodatno izvrši korigovanje osigurane sume? Koji je to razlog da vlada jedne zemlje i njen premijer izabrani od strane naroda da bi vodili socijalnu politiku tog naroda potpišu jednu tako sramnu, nehumanu i kriminalnu uredbu i ionako bednu sumu od 75000 evra svedu na 20-24000? Pa, ona neproverena informacija mi postaje jedini logičan odgovor.
– Odmah po usvajanju uredbe dosta advokata je podnelo zahtev Ustavnom sudu Srbije za procenu ustavnosti, među njima i moj sadašnji pravni zastupnik. Sa svoje strane sam prošle godine pisao našim najvećim dnevnim listovima, slao mejlove zaštitniku građana, pokrenuo internet peticiju za ukidanje sporne uredbe, pokušavajući da ukažem na problem. Od strane kancelarije zaštitnika građana obavešten sam da je Ustavni sud negde početkom 2013.godine proglasio spornu uredbu neustavnom o čemu mi je dopis, koji nikada nisam dobio, navodno poslat u februaru. Ako je sva ta moja borba, zajedno sa par hiljada ljudi koji su me podržavali, bilo kao potpisnika peticije, bilo kao “novinara“, bilo kao kolega motociklista koji su hteli da organizujemo proteste u Beogradu i blokiramo saobraćaj, dala makar mali doprinos ukidanju uredbe, pomisao na to me čini ponosnim. Međutim, izgleda da će pitanje zašto Ustavni sud tu odluku nije doneo dve i po godine, za koje vreme su osiguravajuća društva dodatno ponižavala oštećene sa isplaćenim iznosima za odštetu, ostati bez odgovora. I naravno da za to niko neće odgovarati.
– Ono što je u vezi pomenutog Zakona iz 2009. još zanimljivo je to što je u članu 22 regulisano da iznos maksimalne sume osiguranja bude 1 000 000 (milion) evra, ali da taj iznos počinje da važi po isteku tri godine od stupanja Zakona na snagu. Kako je Zakon stupio na snagu 12.10.2009. ovaj iznos je trebao da počne da važi od 12.10.2012. I šta mislite, da li je?
Naravno da nije. Vlada Srbije 28.9.2012. , znači dve nedelje pre stupanja na snagu, donosi Zakon o izmenama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, gde se reči ,,za tri godine” menjaju rečima ”za pet godina”, tako da je stupanje na snagu tog iznosa ponovo odloženo za još dve godine, odnosno do 12.10.2014., ako i tada ne bude prolongirano.

Ako mislite da sam maksimalnu sumu osiguranja kod nas, staru 17 godina, suviše grubo nazvao BEDNOM, molim vas da pogledate sledeću tabelu u kojoj su navedeni maksimalni iznosi sume osiguranja u okolnim zemljama:

Mađarska – 5.286 000 evra
Slovenija – 3.700 000 evra
Bugarska – 2.545 000 evra
Rumunija – 2.500 000 evra
Crna Gora – 550 000 evra
BiH – 511 000 evra
Hrvatska* – 481 000 evra
Makedonija – 100 000 evra
Srbija – 75 000 evra
Tabela je iz oktobra 2012. i ovom prilikom se zahvaljujem gosp.Željku Regodi iz revije ,,SAT plus” na pomoći u prikupljanju podataka. (Hrvatska je označena zvezdicom jer je u trenutku prikupljanja podataka bila u fazi menjanja zakona i višestrukog povećanja osigurane sume)

Da li su život nekoga u Srbiji i njegovi ekstremiteti jeftiniji od bilo koga drugog iz tabele? Naravno da nisu. Meni su moja noga i ruka vredniji od svih suma zajedno. I mnogo više bih dao da mogu sa svojim sedmogodišnjim sinom da igram fudbal i da se sa ćerkama trkam i igram basket. Ali, nisam samo ja u pitanju, u pitanju je čitavo društvo: svake godine u saobraćaju bude između 3500-4000 TEŽE povređenih, ako uzmemo da je polovina onih koji nisu krivi za to što im je neko uništio život, a mislim da je taj procenat veći, ko je onda dužan da im obezbedi nastavak života dostojan čoveka? Država, naravno. A da li se naša država u tom slučaju ponaša odgovorno? Iz gore napisanog bih rekao sve drugo samo ne odgovorno. Neko će možda reći da smo siromašna zemlja, nisu se stvorili uslovi…Nemojte me zasmejavati, molim vas. Pogledajte po novinama za kolike se iznose tuže zbog uvrede časti, pa će vam sve biti jasno.

Ako se osvrnemo na to koliko je prošla vlast, da ne pominjemo one pre, pokrala ovaj narod, pa mi smo još i bogati koliko nas kradu. Ali, ako je prošla Vlada bila korumpirana, zašto je ova Vlada neposredno po početku svog mandata odložila povećanje maksimalne osigurane sume? Iskreno, meni jedino što pada na pamet je neka nova ”neproverena informacija”, drugo objašnjenje nemam. Jer, zašto bi Vlada jedne zemlje koja brine o svojim građanima dozvolila osiguravajućim društvima da se tako bahato ponašaju prema oštećenim i donose ”konačnu odluku kojom je šteta u potpunosti nadoknađena” iznosom koji je daleko manji i od regularnog sredstva za protetisanje kupljenog prema nalogu nadležnih medicinskih institucija? Ako je Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju jedan od zakona prema kojem se ogleda socijalna politika jedne zemlje, zašto se onda stalno odlaže povećanje maksimalne sume osiguranja? Nikom nije jasno zašto je ta suma toliko mizerna, kao da oni koji donose zakone ne žive u istoj stvarnosti kao ostatak naroda. Da ne misle možda da će se izlomljeni i osakaćeni obogatiti previše i formirati nov sloj bogataša u društvu, takozvani ”džet-set hendikep”???

Ta sprega osiguravajućih društava i vlasti trebala bi da bude jedna od urgentnih tema istraživačkog novinarstva, kako bi se prekinulo ponižavanje povređenih i osakaćenih u višegodišnjim sporovima sa osiguravajućim društvima.

Ako na sve gore dodam da je žena koja me je raznela na motociklu za učinjeno krivično delo sa tako teškim posledicama osuđena uslovnom kaznom, da li vam je sada jasno šta je to što je najjeftinije u Srbiji?
Život, nažalost.

osiguranje2

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.