Mural

 

Hteo sam nešto da vam kažem o umetnosti. Ne ovoj aktuelnoj gde Miki guzi Paju u izlogu Srpskog kulturnog centra u Parizu (ovde). Ne ni o onoj u kome državna institucija plati 80 000 evra di-vi-di na kom ,,umetnica” gleda sat vremena u magarca (ovde).

Ja bih o onoj nama daleko bližoj, pored koje građani Šapca prolaze svaki dan, a to je mural na zidu Osnovnog suda u Šapcu, koji se nalazi u samom centru grada. Evo par slika tog murala.

Kada sam ga prvi put video osetio sam neku mešavinu osećanja besa i razočarenja. Stajao sam dugo i gledao u šareni zid, pokušavajući da otkrijem zašto ti raznobojni kvadratići u meni izazivaju negativna osećanja. Ono jeste da umetnost treba da izaziva osećanja kod gledaoca (ili slušaoca, zavisno od vrste umetnosti), ali, koliko znam, takva vrsta vizuelne umetnosti u centru grada bi trebala da izaziva pozitivna, a ne negativna osećanja. Moguće je da ja tu nešto ne razumem, pomislih, sigurno su neki stručniji ljudi znali šta rade kada su mural postavljali. Međutim, davno sam negde pročitao da ,,umetnost ako treba da objašnjavaš onda i nije umetnost”, zbog čega sam rešio da proverim da li se baš toliko ne razumem ili tu nešto nije kako treba.

Ono što se može videti ispod murala je sledeće: mural se zove ,,Promena”, autor je Igor Marsenić, a realizovan je zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Grada Šapca, uz donaciju kompanije ,,Tikurila Zorka” Šabac.


Posle čitanja ovog poslednjeg, utisak i jeste da je mural u stvari reklama za paletu boja ,,Tikurile”, što ne znači da takva reklama treba da se nalazi u samom centru grada. Tragajući za  dodatnim podacima naleteo sam na članak ,,Murali oživeli šabačke fasade”, objavljen u listu ,,Politika” od 23.12.2014., iz kojeg možemo saznati da je taj zid ,,bio je u fokusu umetničke porodice Marsenić više od tri decenije” i da, eto, autor nije mogao da veruje kada je pobedio na konkursu, zbog čega ,,ni sam ne zna ko je, zapravo, odabrao lokaciju – da li ona njega ili on nju”. Saznajemo i da je ,,skica koja je bila polazište pripada umetnikovim interesovanjima od pre jedne decenije – opusu koji je nazvao „Pikselizacija” i da je za izradu murala utrošeno 102 tone boje. 102 TONE za par stotina kvadrata zida? Mnogo je i 102 kilograma, jer kanta od 15kg farbe pokriva 100m² zida u jednom nanosu, tako da, ako izračunate broj kvadratića i odbijete borduru, ispada da je za svaki ,,piksel” utrošeno blizu 900kg farbe. Ne treba biti profesionalni moler da bi se zaključilo kako tu debelo nešto nije u redu, ali da li se radi o štamparskoj grešci ili pranju para, odnosno višestruko uvećanom računu u cilju izbegavanja poreza, nije tema ovog teksta. Tema ovog teksta je umetnost.

U obrazloženju svog projekta autor navodi: ,,Naši gradovi pate od prekomernog sivila, pa je bilo izuzetno važno nametnuti se u bespuću asfalta i sivih fasada. Uneti boju u život grada i ljudi. Igra obojenih polja lepa je sama po sebi, ali i vrlo dinamična i atraktivna u javnom prostoru”.

I tu sada dolazimo do onoga što je u meni izazvalo bes. Na slikama ispod možete videti da je ispred murala Spomenik ratnih odlikovanja grada Šapca, koja je grad dobio zbog svog herojskog otpora i stradanja u Prvom svetskom ratu. U sklopu Spomenika je i fontana sa vodoskokom, a u produžetku je i spomen česma, posvećena junacima sa cera i građanima Šapca nastradalim u istom ratu.

Gledajući u tom kontekstu: Spomenik I.svetski rat>Spomen česma I.svetski rat>logičan nastavak je…šta? PIKSELIZACIJA? Nije mogao da bude mural sa motivima bitke na Ceru? Recimo kada por.Vojislav Garašanin, ranjen u obe ruke, komanuje napad na Iverku, nakon čega junački gine? Ne, a? Suviše krvavo, gde ćeš opet asocijacije na rat, da se ne uznemiri pučanstvo? Ili, recimo, motiv ,,kukuruzne taktike” po kojoj je bitka bila specifična, gde je visina kukuruza iskorišćena da se artiljersijka oruđa uz pomoć seljaka i njihovih volova postav na najbolja mesta za gađanje neprijatelja? Ne može ni to, ionako je previše volova u medijima? A šta mislite da bude trodimenzinalna slika kako negde iz dubine konjička divizija kreće u napad sa isukanim mačevima i raširenom srpskom ratnom zastavom, dok se u pozadini vidi Cer? Suviše rodoljubivo? Pa ono jeste, od demokratskih promena nije poželjno izazivati patriotska osećanja…Hajde dobro, ako ne mogu motivi iz Cerske bitke, stavite kako Šapčani vade čiviju iz fijakera Knezu Mihailu Obrenoviću (ili Kralju Milanu, još uvek nije razjašnjeno kome), po čemu smo dobili nadimak Čivijaši? Ne može ni to? Čiviju su izvadili kao bunt zbog prevelikog poreza, pa da slučajno narodu ne bi padale neke ideje na pamet…Pošto se zid nalazi u pešačkoj zoni prepunoj bašti ugostiteljskih objekata, možda je mogla biti oslikana bašta sa stolom za kojim sede Janko Veselinović, Stanislav Vinaver i Laza Lazarević, dok im okolo stola sviraju Cicvarići (bez obzira što nisu savremenici), jer tu je odmah i bašta kafe-poslastičarnice ,,Vremeplov”? Ni to. Znači ništa logično, što bi prolaznike i turiste upućivalo na Šabac i na veličanstvenu pobedu srpske vojske na Ceru nije moglo, ali je zato mogla PIKSELIZACIJA! I to je ono što je u meni izazvalo bes: možda se mural i zove ,,Promena” upravo zbog promene svesti naroda, jer ne sme u centru grada, gde prolazi najviše ljudi, biti nešto tradicionalno, nešto što budi patriotska osećanja, nešto što bi bilo obeležje nacionalnog i kulturnog identiteta, nešto LOGIČNO i RAZUMLJIVO, već mora biti tako apstraktno da u datom okruženju izgleda kao čir na dupetu.

Ni najmanje ne krivim autora, pošto, kako sam kaže, ,,nije verovao kada je pobedio na konkursu”, jer, evo, ni ja, a ni dobar deo ljudi koje poznajem, ne možemo da poverujemo da je njegov rad pobedio na konkursu, ne zato što se po čaršiji priča da je čist falsifikat, već zato što mislimo da bi svako sa bar trocifrenim koeficijentom inteligencije zaključio da takav projekat nema dovoljno kvaliteta za objavljivanje na javnoj površini. Ne znam kakvi su drugi radovi bili, ali samo pominjanje konkursa znači da je postojalo i neko telo, neka komisija, koja je o radovima odlučivala. Samim tim, pošto se radi o zidu u Šapcu, član te komisije je morao biti i neko iz Šapca ili, tačnije, dozvolu za izvođenje radova je morao da izda neko iz Gradske uprave Grada Šapca. Zid je javan, nalazi se na zgradi Osnovnog suda, znači državno zdanje koje je sagrađeno parama građana Srbije, između ostalog i Šapca (ili ponajviše Šapca, gledajući od nastanka sreskog suda). Ko je onda i na osnovu čega dao odobrenje za postavljanje spornog murala na taj zid, bez neke javne rasprave u koju bi bili uključeni isti ti građani Šapca, odnosno vlasnici zida? Koliki je koeficijent inteligencije partijskog poslušnika, koji je od svih motiva, koji su građane Šapca mogli da učine ponosnim, a ispred kojih bi turisti želeli da se slikaju, dao odobrenje baš za paletu boja iz kataloga ,,Tikurile”, prodatom pod ,,dinamičnom i atraktivnom igrom obojenih polja u javnom prostoru”? Koji se to od ,,gradskih otaca” sažalio i rekao autoru ,,Evo Vama i Vašoj porodici (mada će pre biti ,,tebi i tvojima”, jer je autor drug iz srednjoškolskih dana Gradonačelnika Nebojše Zelenovića) zid koji ste više od tri decenije merkali, zaslužili ste. Naslikajte šta hoćete, glupom narodu ćemo reći da je to savremena vizuelna umetnost koju ne razumeju”. Toliko o tome ko je odabrao lokaciju, da se autor ne muči pitanjem da li je lokacija izabrala njega ili on nju.

I, na kraju, možete li da zamislite izraz lica profesionalnog molera kada mu kažete da je nekom za farbanje 200 kvadrata fasade plaćeno 10 000 evra? Verovatno bi crkao od smeha, misleći da ga zavitlavate. ,,E, ali ovde se ne plaća fizički rad, već ideja”, reći će vrli umetnici. Pa dobro, hajde da vidimo i tu ideju koja je toliko plaćena: autor je želeo ,,da ceo mural deluje kao velika aplikacija i da se bez obzira da li ga telefonom slikali celog, po delovima ili pojedinačna polja, taj zapis možete koristiti kao skrinsejver ekrana ili pozadinu za programe”…Znači od bar milion besplatnih ,,skrinsejvera” (slika koja se uključuje kada ostavite kompjuter uključen) na internetu, podeljenih u nekoliko desetina kategorija, ideja je da neko slika šarene kvadratiće na zidu i to stavi na svoj ekran? Ma dajte, molim vas, to je toliko fekalisanje po ljudskom intelektu da nema dalje, jer, eto, Šabac je baš poznati ,,skrinsejverski” grad.

U gradu ima još nekoliko murala, koje možete pogledati ovde, zbog čega su u ,,Blicu’‘ od prošle godine napisali da ,,Šapčani s ponosom kažu da su grad murala”. I ti murali su više-manje apstraktni, ali nisu na toliko prolaznim površinama kao navedeni i radili su ih mladi, koliko znam u početku besplatno, a kasnije, buneći se protiv onih koji dobijaju daleko veće pare, za naknadu od 50 000 dinara (i u jednom i u drugom slučaju para poreskih obveznika). I siguran sam da bi mladi, uz određeno tematsko usmeravanje, na istom mestu napravili mural koji bi posmatrača dirnuo svojom snagom i univerzalnošću, jer ,,Velika umetnička dela velika su samo zato što su dostupna i razumljiva svima” (Tolstoj).

Oslikan zid jeste lepši od praznog, to stoji, ali ,,gradski oci” koji daju dozvole treba da shvate da javne površine nisu izložbeni prostori galerije moderne umetnosti, gde umetnici iznose svoja viđenja ovog i drugih svetova, već mesta koja uklopljena u okolinu izazivaju pozitivna osećanja kod posmatrača (ko ima profil na Fejsbuku neke murale može pogledati ovde i ovde). Upravo zbog toga bi murali trebali da približe savremenu umetnost prosečnom čoveku, a ne da ga apstraktnošću teraju na pomisao kako je sve to samo bacanje para, jer ,,umetnost koja ne služi narodu samo je zabava besposlenih ljudi” (Majakovski).

 

 

NAPOMENA: Tekst, odnosno veći njegov deo, napisan je pre više od tri godine, ali sam zbog borbe sa sistemom na više frontova i nekoliko rekonstrukcija bloga zaboravio da nije objavljen, zbog čega sam ga doradio i objavio sada.

3 Komentara

  1. Vuk 5. septembra 2018. Reply
    • BunarAuthor 5. septembra 2018. Reply
  2. baka Štrumpf 11. aprila 2019. Reply

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.