MENTALNA DERATIZACIJA (ORUŽJE)

Posle tuče sa svojim kolegom i drugarom sa kojim sam montirao klime koja se desila 25.12.2009., Prekršajni sud u Šapcu pokrene DVA prekršajna postupka protiv nas dvojice zbog narušavanja javnog reda i mira: jedan zbog tuče navedenog datuma, a drugi zbog tuče 4.1.2010. koja se nikada nije desila. Odakle im taj drugi datum do danas je ostala tajna.

Prekršajni postupak je pokrenut po prijavi tog nekadašnjeg drugara, koji je tuču i izazvao nadajući se drugačijem ishodu.

Dana 22.4.2010. dođu inspektori iz PU Šabac kod mene. Zvone, ja otvorim, oni se predstave i pokažu legitimacije, kažu da moraju da porazgovaraju sa mnom. Pustim ih unutra, a oni kažu da predam naoružanje koje imam, jer je to po novom zakonu dok se prekršajni postupak ne završi kako ne bih naudio licu sa kojim sam imao sukob. Pitam koja je tu logika kad sam ga za četiri meseca mogao ubiti sto hiljada puta da sam hteo, ali uvidevši da pitam na pogrešnom mestu donosim im revolver za koji uredno imam dozvolu za posedovanje, CZ Magnum 357 sa 5 metaka. Nijednog trenutka se nisu okrenuli da vide odakle sam im doneo oružje, već su ostali da stoje u dnevnoj sobi (bitno za kasnije). Daju mi Potvrdu o privremeno oduzetim stvarima i odu.

Nakon dobijanja poziva idem kod dvoje sudija za prekršaje kojima dajem istu izjavu i navodim da se drugi slučaj od 4.1.2010. nije nikada desio jer se nakon tuče više nismo ni videli. Ta druga gospođa sudija me uporno pita ”zašto bi oni pokretali prijavu za nešto što se nije desilo?”.
Rešenje da se oslobađamo krivice po tom drugom datumu je doneto 29.6.2010.

Iako je prekršajni postupak u toku PU Šabac donosi rešenje 6.1.2011. kojim mi ”nalaže da najkasnije u roku od godinu dana otuđim oduzeto oružje i municiju, odnosno da nađem kupca, u protivnom oduzeto oružje i municija postaju vlasništvo Republike Srbije“. Žalbu MUP RS u zakonskom roku sam podneo 26.1.2011. usled nedostatka pravnog osnova za oduzimanje oružja (pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja), tražeći da mi vrate oružje.
Uprava za upravne poslove MUP RS donosi 2.3.2011. rešenje kojim se poništava rešenje PU Šabac upravo ”zbog nepotpuno i nepravilno utvrđenog činjeničnog stanja”.

Nastradao sam u teškoj saobraćajnoj nezgodi 27.3.2011.

Posle nekih osam meseci, koliko sam te godine proveo po bolnicama, pokušavam da saznam šta se dešava sa postupkom i zašto mi još uvek ne vraćaju oružje. Šaljem mlađu ćerku kod referenta za naoružanje koji se nalazi u ”golubarniku” zgrade SUP-a u ul.Laze Lazarevića u Šapcu, jer zbog strmih stepenica nisam mogao da se popnem na štakama. Ćerka silazi iznervirana jer žena koja je radila kao referent nije htela da siđe iako joj je objašnjeno zbog čega ne mogu da se penjem i još je vikala na nju jer ne može da nađe postupak, pa će me naknadno obavestiti pisanim putem. To je bilo u novembru, ili početkom decembra 2011.

I onda početkom januara 2012. sledi pobeda: od PU Šabac dobijam Zahtev o pokretanju novog prekršajnog postupka protiv mene jer ”NISAM ADEKVATNO OBEZBEDIO ORUŽJE U SKLADU SA ZAKONOM O ORUŽJU I MUNICIJI, TJ. NISAM ZAKLJUČAO I NA DRUGI NAČIN OBEZBEDIO DA NE DOĐE U POSED NEOVLAŠĆENIH LICA”, ali sa datumom 12.4.2011.???

Poziv za davanja odbrane kod sudije za prekršaje dobio sam u januaru 2012. i odbranu sam pisanim putem uručio 1.2.2012., a verovali ili ne, kako to kod mene biva, kada sam se vratio kući čekala me je dostavnica iz pošte. Odmah sam otišao u poštu da vidim šta je stiglo i uručili su mi rešenje Prekršajnog suda u Šapcu OD 24.1.2012. kojim se obustavlja postupak protiv mene i drugara zbog narušavanja javnog reda i mira ZBOG ZASTARELOSTI POSTUPKA!!!

U odbrani sam naveo gde su se inspektori nalazili i gde se oružje nalazilo, tako da ni ovlašćeno lice, a kamo li neovlašćeno, ne bi moglo da dođe do oružja, što oni sa mesta gde su stajali svejedno nisu mogli da vide. To kao prvo, a drugo, AKO JE PREKRŠAJ POSTOJAO U TRENUTKU ODUZIMANJA ORUŽJA 22.4.2010. ZAŠTO JE PREKRŠAJNI POSTUPAK POKRENUT TEK NAKON GODINU DANA 12.4.2011., I ZAŠTO MI JE URUČEN U DECEMBRU 2011. NAKON MOG ZAHTEVA ZA POVRAĆAJ ORUŽJA?

Danas, 20.3.2013. sam otišao u Prekršajni sud da urgiram i vidim zašto nikakvo rešenje nisam dobio nakon više od godinu dana od davanja izjave. Jedva sam se popeo uz #$%&/*# stepenice sa prepustima na prvi sprat misleći da je tu pisarnica. Međutim pisarnica je na drugom spratu i ja sedoh u hodnik kako bih prikupio snagu da se popnem. Prepoznao me radnik obezbeđenja, koji je ranije bio konobar kod jednog drugara u restoranu, i on odnese moju pisanu odbranu gde su se nalazili i podaci o predmetu. Posle nekih petnaestak minuta dolazi i kaže mi da je gospođa koja je sudija rekla da će doneti rešenje o NEPOSTOJANJU PREKRŠAJA, a da će nakon toga biti doneto drugo rešenje o tome da li će biti oružje vraćeno. Upitao sam ga zašto ta rešenja ne donese odjednom, rekao mi je da ju je pitao, ali da je ona odgovorila da MORA JOŠ JEDNOM DA POGLEDA PREDMET. Posle više od godinu dana???

Rasplet događaja nije ni bitan, verovatno će mi vratiti oružje, ali mi neće obnoviti dozvolu za držanje, tako da ću morati da ga prodam, ali se nadam da shvatate u kakvom sistemu živimo. Posle više od tri godine oni ne mogu da reše tako prost postupak: Prekršajni sud je čekao da istekne dve godine i postupak zastari, iako se onaj koji je podneo prijavu nije ni pojavljivao na sudu, a kada je izgubljen zakonski osnov da oduzeto oružje drži kod sebe PU Šabac pokreće prekršajni postupak zašto oružje nije bilo čuvano u skladu sa Zakonom o municiji…A ko zna i gde je oružje sada…

Neko me upita iz prijateljske namere zašto gubim vreme i živce boreći se protiv sistema, bez ikakvog izgleda za pobedu, kada već umem da pišem mnogo lepše stvari od tužbi, molbi, žalbi?

Zato što imam mozak, samo zato.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.