Makedonija

 

Češ, češ…Primoran da se osvrnem na politiku razmišljam nešto: koliko me sećanje služi partija VMRO je sa ustašama organizovala i izvršila atentat na kralja Aleksandra I Karađorđevića 1934.godine u Marseju, smatrajući da Makedonci nisu Srbi već Bugari, iako je Prilep bio srpska prestonica u doba Mrnjavčevića. Pošto je provodila bugarsku fašističku politiku bila je zabranjena, a ponovo je osnovana 1990., samo pod imenom VMRO-DPMNE (Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija-Demokratska partija za makedonsko nacionalno jedinstvo). Nikola Gruevski je prvo bio potpredsednik partije, a od 2003. predsednik. Iz redova te partije predsednik Makedonije bio je Boris Trajkovski od 1999-2004., a sadašnji predsednik Đorđe Ivanov je 2009. doveden na vlast kao nezavisni kandidat, ali uz podršku VMRO-DPMNE. Gruevski je bio premijer od 2006-2016., kada je optužen za uzimanje mita od 1,5 miliona dolara radi ubrzanja prodaje ”Makedonske banke” (poznato, a?), zbog čega je dao ostavku. Međutim, na vanrednim izborima u decembru 2016. ponovo je izabran na mesto premijera. Znači partija VMRO-DPMNE je od 1998. godine pa do najskorijih dešavanja na vlasti.

Za tih 19 godina korupcija je cvetala, a vladalo se uz pomoć službe, mafije i SAD. Istih onih SAD koji su im 2001. smestili rat protiv separatista, da bi nakon toga Makedonija praktično postala američka kolonija (da nije i ovo poznato?). Upravo da bi ostali na vlasti Gruevski i kompanija su činili sve što su Amerikanci tražili, tako da ne samo da su oslobađali teroriste protiv kojih su se borili, već su morali da ih postave na važne državne funkcije. Tako je Talat Džaferi, bivši oficir JNA, koji se kao komandant terorističke ONA borio protiv makedonske vojske, imenovan za ministra odbrane. Makedonci su među prvima su priznali Kosovo i glasali za prijem u UNESKO.

Gruevski je sa svojom partijom vladao sve do pre neki dan kada su Albanci okrenuli ,,ćurak” i sa Zoranom Zaevim, koji podržava ,,Tiransku deklaraciju” (čitaj: projekat Velike Albanije) trebali da formiraju vladu, gde bi predsednik skupštine (Sobranja) bio upravo bio terorista Džaferi. Tada je Gruevski nahuškao rulju i silom pokušao da zadrži vlast. Kažu da su čak i neki bivši pripadnici HOS-a učestvovali u prebijanju Zaeva i ostalih u skupštini.

O čemu se u stvari radi? Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov još 2015. godine je upozorio da Albanija i Bugarska žele da podele Makedoniju prema modelu iz Drugog svetskog rata. U tom svetlu može se posmatrati i poseta ,,veoma zabrinutog” Karla Bilta (nama dobro poznatog), koju je predsednik Ivanov, dajući lekciju ostalim liderima na Balkanu, odbio. Naravno da su odmah posete najavili i oni iz raznih ,,centara za ove ili one strategije i integracije” (čitaj: plaćeni razbijači država), od kojih je najopasniji Robert Kuper, prvi pregovarač EU i autor knjige ,,Razbijanje nacija: Poredak i haos u 21. veku” (našim političarima dobro poznatog iz procesa izdaje države nazvanog ,,Briselski sporazum”). Iz svega prethodnog se vidi da se braći Južnim Srbima u svakom slučaju se ne piše dobro.

A sad, da li neko misli da istovremena dešavanja sa Erdoganom u Turskoj, oslobađanje Haradinaja po srpskoj optužnici u Francuskoj i otvorene separatističke izjave Jonuza Muslijua u Bujanovcu (za koga kažu da je bliski rođak našeg predsednika/premijera/još malo patrijarha/verovatno kancelara) nemaju veze? Naravno da ništa nije slučajno: Vučić je preko ambasadora pozvao Erdogana radi privlačenja turskih investivija u Srbiju i najavio dolazak novih preduzetnika iz Turske, koji su, gle čuda, spremni da svoje poslovanje prošire ”u nekim od gradova Srbije, pre svega u Raškoj oblasti”; Francuska je zbog svojih problema sa muslimanima pokazala da je prešla preko davnih istorijskih veza i pokazala da nam u poslednjih stotinak godina nije ni bila prijatelj; o hapšenju separatista i terorista naravno da nema govora kada je zemlja pod okupacijom, pogotovo Šiptara koji su pod istim gazdom kao i naši upravnici kolonije.

Tako ja to vidim. Naravno da na internetu možete naći mnogo bolje analize, ali, eto, pokušavajući sebi da objasnim napisao sam ovo za one kojima je sve to mutno, a naravno da i jeste, jer Šiptari nikada u istoriji nisu bili garant mira već oružje za napad na pravoslavne države. Sve agresivnije i otvorenije neprijateljske izjave albanskog premijera Edija Rame i drugih ”lidera” samo to potvrđuju i najavljuju nove sukobe na ovim prostorima.

5 Komentara

  1. Josif 24. maja 2018. Reply
    • BunarAuthor 25. maja 2018. Reply
  2. Josif 25. maja 2018. Reply

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.