Majstori, majstori…


,,Gde si bre, nema te nigde?”
,,Šta je sa blogom, nešto si prestao da pišeš?”
,,Kad će knjiga biti završena?”
Prethodna pitanja su mi najčešće postavljana u poslednjih par meseci. Da ne bih svima objašnjavao posebno pokušaću kroz jednu foto-priču da dočaram gde sam to bio.

Da bi shvatili o čemu se radi mora prvo mali uvod. U zgradu gde živim doselio sam se nakon ženidbe u decembru 1992. To je prva privatna zgrada u Šapcu, rađena po projektu nekog beogradskog arhitekte. Zgradu je radila šabačka ,,Izgradnja”, a po nalogu ,,Stambene zadruge” (ako se ne varam). Kada sam došao u posed ugovora svi radovi su bili svrstani pod ,,prvu klasu”, ,,A klasu”, ,,de luks”, itd., tako da je kvadrat stana u zgradi najskuplji u istoriji Šapca (neki su plaćali kvadrat i preko 2000 nemačkih maraka, što je ekvivalent sadašnjih 1500 evra, bar, ako odnos nije i 1:1). Pomislio bi čovek luksuz. Međutim…

Za vrlo kratko vreme sam ustanovio da je sve navedeno samo mrtvo slovo na papiru, bukvalno. Od parketa do plafona. Mogao bih knjigu napisati o tome, ali neka ostane za neku drugu priču. Uglavnom, kada sam posle par renoviranja većinu nedostataka uspeo da sredim u stanu, razveo sam se i preselio u stan preko puta, gde i sada živim. Taj stan je renoviran 2008., a posle nesreće 2011., kada sam ostao bez noge, povađeni su pragovi, poravnate pločice i laminat, ugrađeni držači za ruke u kupatilu i sve ostalo što je trebalo da se prilagodi za kretanje po stanu u invalidskim kolicima. Najveći problemi su ipak ostali, a to su prvenstveno bili loša stolarija i nesnosan smrad u kupatilu. Kažem samo najveći koji su trebali da se reše, a o tome da nijedan zid nije u vinklu da ne pričam.

Prošle godine uspeo sam da naplatim potraživanja po tužbi za krađu od strane države koju je uradila vojnim penzionerima i rešio sam da prvo zamenim stolariju.

Nekadašnji drugar, verovatno najbolji stolar u gradu, koji je dao krv za mene kada sam nastardao, tri puta je u tri godine dolazio i merio ulazna vrata, za čiju izradu i ugradnju mu je, po njegovoj izjavi, trebalo tri dana. Posle treće ispale, po starom srpskom običaju, zahvalio sam mu se na požrtvovanju kada sam nastradao i poslao ga u tri lepe materine. Pozvao sam firmu iz Beograda, koji su prema dogovoru došli i ugradili sigurnosna vrata. Inače ULAZNA VRATA na stanovima u zgradi su obična PLOT (šper) VRATA, odnosno sobna vrata. Toliko o ,,de luks” klasi prilikom kupovine stana.

Sledeći su bili prozori. Posle par meseci ,,guglanja” i ispitivanja da li da uzmem PVC ili ALU, odlučio sam se za kombinaciju ALU/PVC prozora. Posle merenja i dogovora oko cene majstori su došli i ugradili prozore.

Vađenje starih drvenih prozora…

…i ugradnja novih.

Na slici vidite ono o čemu sam na početku pričao, a to je totalna nebuloza onoga ko je projektovao stanove. Prvo, od mnogih, je pitanje KOJA JE SVRHA DVA PROZORA U ISTOM ĆOŠKU, KOJA SE OTVARAJU JEDAN PREMA DRUGOM? Nisam arhitekta, ali bih baš voleo da mi neko objasni praktičnu svrhu toga.

Sledeća stvar koju možete videti na slici, a koju niko ko je ikada bio kod mene nije mogao da shvati, bio je zakrivljeni plafon. Takav plafon je u dnevnom boravku u svim stanovima na petom, poslednjem spratu, a čemu služi niko ne zna. Da je neko želeo da postigne određeni umetnički efekat koji bi se video spolja, pa hajde (doduše teškom mukom) i da razumem, ali spolja se nalazi tegola do ispod prozora, što znači da se to spolja ne može videti! Taj zakrivljeni deo nije dobro išalovan (plafon je betonski), tako da ispupčenja i udubljenja nikako ne možete poravnati glet-masom. Osim toga, pazite sad, deo plafona koji je bio između rolkasni prozora u ćošku nije ni završen, jer sam jednom prilikom kada sam tražio odakle duva uspeo da dodirnem tegolu napolju. Ma prvoklasna gradnja, šta da vam kažem.

E sad, pošto su rolkasne na drvenim prozorima bile mnogo veće, iznad novih prozora je ostala rupa. Pozvao sam drugara koji je gipsar i on je u rupe ubacio  ploče ,,petice” stiropora, nakon čega je sve to oko prozora obradio i pripremio za moleraj. To je bilo gotovo krajem juna.

U međuvremenu sam rešio da skinem nadstrešnicu koju je ostavio bivši vlasnik. Htao sam da je skinem odmah kada sam kupio stan, jer je zaista ruglo kojim je nakoso zatvorio čitavu terasu, ali, nekako prođe više od 10 godina. A zašto je prošlo više od 10 godina? I o tome mogu da napišem podosta, ali ukratko: dolazila su tri majstora koji se time bave profesionalno i imaju svoje firme, merili i crtali, dogovarali se oko cene, govorili da će biti gotovo za najviše 7 dana, izlazili iz stana i više se nikada nisu pojavili. TRI! I na kraju je došao moj kum, Goran Mitrović-Rici, i za nekoliko dana uradio nadstrešnicu od leksana i postavio je. Drastićna razlika. Završeno 20.7.

Skidanje starog rugla koje je skroz zatvaralo dotok svetlosti (zato ga je bivši vlasnik i postavio)

Trpezarija progledala, nadstrešnica k’o bombonica. Šta je prethodnim majstorima bio problem ne znam.

Majstor-gipsar s početka priče, koji je trebao i da moleriše, javio se da je u Nemačkoj. Nije mi bilo hitno, ali se odužila ta tri meseca, koliko je rekao da ostaje. I onda je par dana pred Šabački vašar (18. i 19.9.) bilo nevreme. Ulazim u stan i čujem žubor vode. Pomislim da je nešto u kupatilu i onda ugledam izvor iznad prozora u dnevnoj sobi kako mi curi na zvučnik…

Vidi se da je voda probila tačno gde se nekada nalazila stara rolkasna.

Daj brže peškire, lavor, krpe…Skupljaj vodu da se ne podigne i laminat. Zovnem par drugara, ne mogu da dođu. Aleksa, sin, u školi. Voda i dalje lipti. Šta ću, donesem kućne merdevine, polako se popnem sa protezom na prvu prečagu, stanem, popnem se na drugu, dalje nema šanse, kao da hodam po žici…Pređem na krevet, pa sa kreveta nekako na komodu. Probam da ubacim krpu u rupu kroz koju curi voda. Posle minut krpa se natopi i opet curi.

Kiša ne razmišlja da prestane, šta ću, kud ću, RAZVALJUJ!

Stiropor iz rupe na velikom prozoru nisam vadio, jer je obrađeni deo ovlažio, ali nije propustio vodu.

Šta se desilo? Krov zgrade prokišnjava odavno. Iz JSP ,,Stan” su dolazili nekoliko puta i donosili ponude za reparaciju krova (postavljanje lima preko tegole), ali lik koji je bio predsednik skupštine stanara NIJE DAVAO SAGLASNOST iako smo na računu imali para, pošto on, jelte, stanuje na prvom spratu pa ga krov ne interesuje! Kada su postavljene stiropor-ploče u rupe iznad prozora voda koja je curila sa krova nije mogla da odlazi kroz podšiv napolje, već se niz stiropor slivala unutra, našla sebi put i upala u sobu. To što se majstor-gipsar više nikada na svoj broj nije javio ispalo je i dobro, jer da sam obavio i molerske radove tek bi onda bilo belaja.

Sa rupom iznad glave sam imao prirodnu ventilaciju sve do 19.10., kada su došli gipsari po preporuci jednog od drugara. Osim što su zakrpili postojeće rupe sa stiroporom, koji je sada umesto horizontalno postavljen vertikalno u debljini zida (da bi voda kada curi imala gde da otiče), uradili su i kaskadu koja je pokrila onu idiotsku krivinu plafona. Šolaja i Gari, stvarno majstori za preporuku.

Pošto su gipsari dobro odradili posao, pitam ih ja da li imaju nekog pouzdanog vodoinstalatera, pa da uradim i kupatilo pre moleraja. Kažu da imaju odličnog i daju mi broj. Pozovem čoveka, dođe, vidi, dogovorimo se i kaže da može da počne 15.11. Odmah sam zakazao i gipsare i elektičara da dođu kada bude trebalo da se umesto stakla iznad vrata postavi gips, odnosno kada utikači budu trebali da se pomere. Znači sve sam uvezao skoro mesec dana ranije, što mi je i od gipsara i od električara potvrđeno.

Evo kako je kupatilo izgledalo pre početka radova.

Vrata od kupatila, koja su pre par godina bila razvaljivana kada je sinovac uspeo da zalomi ključ iznutra. Staklo iznad vrata sam zamislio da zamenim gipsom, pošto ionako nema prirodnog osvetljenja.

Iako u kupatilu ima provučena ventilacija, koja naravno nije radila kako treba, jer nigde na dnu zgrade nije postojala rupa (što sam uporno objašnjavao stručnjacima iz ,,Izgradnje”, JSP ,,Stana” i ,,Vodovoda”), tako da nije ni mogla izvlačiti vazduh iz kupatila, na plafonu se vidi buđ koja se pojavljivala povremeno. Osim toga kroz kupatilo je prolazila ventilacija od kanalizacije (oduška), što je takođe ružno izgledalo.

Sada dolazimo do bisera gradnje, iz kojih možete shvatiti sav luksuz u kojem žive stanari zgrade. Prvu sliku na kojoj se vidi kako su rađene cevi, a kako su vrata postavljena, molim da zapamtite za kasnije.

Na sledećoj slici možete videti da je radijator postavljen na vrata, iako je majstor imao dovoljno prostora da ga pomeri ulevo. Vrata se jesu zatvarala, ali bukvalno u milimetar, a koliko sam puta prilikom prolaska kolicima zakačio radijator bolje da ne pričam.

Kako je i dogovoreno, 15.11. pojavio se vodoinstalater Branko sa pomoćnikom i počeo da radi. Prvo je hodnik i kupatilo odvojio od ostalog dela stana najlonima. Za svaki slučaj ja sam najlonima prekrio i dnevni boravak, jer je sitnu prašinu prilikom lupanja pločica nemoguće zaustaviti. Na slici se vide veš mašina i komoda iz kupatila (takođe bitno za kasnije).

Za par dana Branko je rasturio kupatilo.

Tek kada su skinute pločice videlo se da je vodovodna instalacija bila pri kraju.

I onda još jedan biser: kada je skinut lavabo ustanovljeno je da majstor prilikom gradnje zgrade nije postavio muf (razvod), već je cev za odvod postavio direktno od lavaboa pa ko zna dokle! Branko je morao da lupa ploču i uđe kod komšije ispod, kako bi isekao cev i napravio muf gde ulazi odvod od lavaboa. Kasnije je komšiji obradio rupu koju je napravio na plafonu.

Postavljena je nova plastična instalacija, kao i deo nove kanalizacije.

Pri kraju njegovog posla, pitam Branka ima li nekog pouzdanog keramičara. Odgovor je bio ovakav: ,,Imam ODLIČNOG keramičara”. Vođen prostom logikom: odlični gipsari predlože odličnog vodoinstalatera, odličan vodoinstalater nije lud da predloži neku budalu, prihvatim njegov predlog i sa keramičarom odem i odaberem pločice. Vrata su skinuta i keramičar je imao sve očišćeno i pripremljeno za svoj rad.

Zovem gipsare da dođu po dogovoru da postave gips umesto stakla iznad vrata i dobijam informaciju da su Šolaja i Gari u Nemačkoj, i da neće doći do nove godine. Čitav dan oni iz Nemačke i mi ovde pokušavamo da nađemo rešenje. Najzad dolazimo do jednog od gipsara, koji može tek za dva, tri dana. Električar koji je rekao da će doći javi se iz Kruševca sa terena. Traži drugog električara. Od 7 pozvanih,  dolazi taj poslednji i dogovaramo se da pomeri utikač od mašine i sprovede metar i po kabla za ventilator. Kaže dolazi ujutru. Posle sat pošalje SMS poruku da neće doći jer je dežurni u elektrodistribuciji. Traži ponovo. Nalazim sa drugarima još 6 i na kraju mi sutradan pomažu poznanici koji drže radnju sa elektromaterijalom. Dolazi električar sa drugog posla i za 43 minuta završava posao. Nije hteo ništa da naplati, kaže ,,Nisam ništa ni radio”. Častim ga i proklinjem idiotkinju koja me je osakatila, jer sam taj posao mogao sam da završim.

Gipsar ne dolazi kad je rekao, već dan kasnije. Nemam ni ono malo živaca koje sam pripremio pre početka radova. Nakon nekih sat, dva, završava posao (dogovorili smo se i da obloži onu ružnu cev od kanalizacije). Dolazi da naplati. Izlazim iz dnevne sobe i ne mogu da verujem šta vidim (slikano je kada su i vrata bila postavljena).Pitam zašto nije zid postavljen gde su bila vrata, jer se vidi i otisak gde su vrata bila postavljena 28 godina. Gipsar kaže, verovali ili ne: ,,Takav je običaj”. Kakav običaj, počinjem da divljam. ,,Pa”-kaže-,,mi smo ti ispravili zid, tako je libela pokazala”. Pazite, sve vreme sedim na par metara od njih u sobi i niko me ni za šta nije pitao. Pitam zašto me nisu pitali da li treba da isprave zid, kaže da su se dogovorili tako sa keramičarem. Mislim da u me čule i komšije u drugoj zgradi koliko sam vikao. Rekao sam da polupa i sve ponovo uradi, da bi keramičar rekao da će on to pločicama izvući. Nisam razumeo kako misli pločicama da izvuče deo u hodniku, ali majstori su majstori.

Drugar koji je dolazio par puta i merio vrata od kupatila i koji radi PVC stolariju takođe je kasnio sa vratima. Poslao je svoje ljude da montiraju vrata, pita čovek da li da montira u stari štok ili da prati gips. Kažem u stari otisak gde su vrata nekad bila, a keramičar kaže da prati gips i da će on to izvući pločicama. Majstor postavi vrata kako je keramičar rekao, a evo kako je keramičar to ,,izvukao”.

Ovu sliku uvek treba da imate u glavi kada vam je teško, jer uvek postoji neko ko sebe zove inteligentnim  bićem, a u ovome ne vidi nikakav problem. Pazite: vrata nisu u vinklu sa ulaznim, ovaj trougao koji je ostao možete da popunite jedino laminatom, ali da menjate kompletan laminat u hodniku, a ,,čovek” ne vidi što se nerviram. Osim toga, sačekajte da vidite i ostalo.

Pitam zašto nema pada, odnosno zašto voda ne ide u slivnik. Na slici se jasno vidi da pad nije odrađen kako treba jer voda prolazi pored slivnika i skuplja se između druge i treće pločice.
– Ide većina…(Kuvam. Da li ste ikad čuli majstora da kad poplavi kupatilo kaže ,,To je u redu, većina vode ide u kanalizaciju, a to što ostaje bara na sred kupatila nema veze?”)
Pitam zašto fugne i pločice nisu ravne.
– Pa malo…(Vrim. Piramide su građene pre više od 3000 godina sa viskom i dan danas stoje u vinklu, a on u 21.veku sa laserom ne može da zalepi ravno 20 i nešto kvadrata pločica na podu i zidovima)
A što komoda ne može da stane na svoje mesto?
Meri. Češka se. Komoda je 40,5cm, a prostor koji je majstor ostavio 38.5cm.
– Deblje su pločice od onih pre-kaže. (Gotovo, eksplodirah.)
– LUPAJ! SVE LUPAJ, DA TOBOM NE BIH POLUPAO OVO RUGLO!
Komoda je u stanu nekoliko metara od njega, mogao ju je izmeriti kad god je hteo. Osim toga, kada su je iznosili napomenuo sam da se vraća na isto mesto, na šta mi je rečeno da će zazor zuba ostati isti, samo se pločice menjaju.

Povadi on neke pločice, kaže biće sve u redu, dođe gipsar za par dana, izravna ono iznad vrata, dođe PVC majstor, izvali vrata i ne vrati ih dovoljno u svoje ležište…Ostane 1cm koji vidite na slici i neko bi rekao ,,Pa ne moraš biti baš tolika picajzla, šta ti znači 1cm”, ali…

Zbog toga što je majstora mrzelo da skine ukrasnu lajsnu od laminata i pomeri vrata u svoje ležište slika ispod), morao sam da kupujem novu ukrasnu lajsnu od 1m da bih osekao 3cm i novu aluminijumsku, jer su vrata umesto 72cm, kako su naručena, bila široka 74cm (Kaže ovaj drugar što je radio vrata ,,Ja ti za iste pare umesto 72 doneo vrata od 74cm i ti se još buniš?” A to što je njegova ,,velikodušnost” izazvala niz drugih problema nema veze.)

Pitao sam nekoliko puta ,,pevecera” da li je vratio vrata u staro ležište, rekao je da jeste, meni se čini da nije, kaže jeste 100%, ali ja ne mogu da od alata i majstora priđem vratima, već gledam sa kraja hodnika. Šta da vam kažem… Uglavnom su vrata ,,rešena” i keramičar nastavlja da dalje lupa svoj deo. Završava sutradan. Ostavio sam unutrašnji deo da ne lupa, eto, samo da ne bi rekli da sam se iživljavao, ali evo kako izgleda iznutra (možete uporediti gore sa slikom gde su cevi od grejanja).

Vidite iznad vrata kako je to majstor gipsar ,,vukao zid u nulu, jer takav je običaj”…Ali, ono što je keramičar uradio je ponovo za neverovati: pločice koje je povadio i zamenio drugima sada vire po 2-3mm iznad ostalih.

A ovo je fugna između pločica…

Ovde bih trebao da prestanem, jer se podsetim koliko sam bio blizu srčke. Pozvao sam keramičara da sedne, uneo mu se u facu iz kolica i rekao mu mirnim tonom da ću ga ugraditi kao u Ćele kulu ako sve ne ispravi u roku od juče. Počeo je opet sa ,,Pa malo (malo vode ostaje, malo viri, malo krivo)…”, ali kad je čuo oštrenje zuba kod mene skočio je i rekao da će uraditi sve.
Molio sam ga da da sve od sebe i ispravi ono što sam mu rekao, a što su videla i moja deca kada su bila u poseti. Ni ona, kao ni svi drugi, nisu mogli da veruju da neko ko sebe zove majstorom može onako nešto da uradi. Pa ja, koji nikada nisam pločicu zalepio, iz kolica bih to bolje uradio nego on sa laserima i libelama. Preklinjao sam da vrati pare koje sam mu dao ako ne ume bolje da uradi, kako bih našao drugog majstora da to sve ponovo polupa.
Tužnim tonom zaključi da će faliti pločica.
Bio mi je daleko, ali kada je video da se pridižem da montiram protezu brže-bolje reče da će on dokupiti. Ma jok care, ja ću. Potrošio si nekoliko kvadrata viška pločica, koje su ostale jer nisi proračunao kako treba, i još si pomislio da ja dokupim pločice kako bi ti vežbao nivelaciju. Je l’ ti kući ostaviš sramotu kad kreneš da radiš?

Radio je čitav dan. U dnevnoj sobi sam čitao knjigu kako bih ostao miran. Kažem mu da ne zaboravi zazor za komodu. Kaže ovako: ,,Isekao sam jednu pločicu na 41cm, tako da lepim po njoj. Gde ona uđe ući će i komoda od 40 i po”. Uveče reče da je završio i da bi da naplati ostatak novca koji mu nisam dao. Rekoh da prvo vidim ujutru šta je uradio, pa onda.
Ujutru uđem, nešto je ispravljeno, dobar deo kao što je pad nije, pločice su neravne, one što su virile je promenio. Šta ću, ne mogu više da ga gledam, odlučim da ostane tako iako nije ni približno kako smo se dogovorili. Popodne dođu dva drugara da vratimo komodu u kupatilo i…

Debil je ukosio strane tog zuba i komoda ne može da se gurne do kraja zida, već ulazi samo par centimetara. Znam da je nemoguće poverovati da neko ko sebe zove majstorom dva puta lupa zub i ne može da ga napravi da bude 41cm, koliko treba da bude širina kako bi komoda ušla, ali je tako. Nazovem vodoinstalatera da dođe. Jeste se tek vratio sa terena, ali dođe. Pitam ga zašto predlaže tog keramičara kao odličnog, zašto narušava svoj renome, kada čovek veze s vezom nema. Pogleda on okolo, slika komodu i kaže da rade 7 godina zajedno, da stvarno do sada nisu imali primedbi na njega, ali da vidi da je kod mene ubogaljio kupatilo (tim rečima). Što baš kod mene da uzme muštuluk? Sve mu je bilo pripremljeno kako je rekao, polupani i zidovi i pod da može da radi ,,od nule”, kupljene pločice kakve je predložio, nikakve perverzije nisam tražio, samo da pločice i fugne budu ravne i da odliv ima pad, šta je tu toliko specifično da ubogalji baš moje kupatilo od četiri i po kvadrata? Rekoh Branku da od tog priznanja nemam ništa, pošto bih prema dogovoru trebao sve da polupam da bi se uradilo onako kako smo se na početku dogovorili. Zamolio sam ga da ode i kaže keramičaru da mi se slučajno ne pojavljuje pred očima, a kamoli da traži ostatak novca, jer ću sa tim ostatkom pokušati da nađem majstora i bar taj zub za komodu da popravim.

Tih dana kod drugara naletim na brata od mog kolege iz kluba, za koga i nisam znao da je keramičar. I to, po priči, jedan od boljih u gradu. Ispričam mu, dođe on posle par dana i počne da se smeje kad je ušao u kupatilo. Reče: ,,Bato, ovaj nije keramičar, smem da se zakunem”. Pitam po čemu to vidi. Kaže ,,Pa ko seče i pločicu prema plafonu i pločicu prema podu? To niko ne radi. Pođe se od plafona, pa se dole poslednja pločica seče i uklapa. Kako ga samo nije mrzelo da čitavim obimom plafona seče pločice na 3cm?”

Eto, na to nisam ni obratio pažnju, kao ni na druge stvari koje mi je posle pokazao. I, naravno, da bi se to ispravilo treba sve ponovo da se lupa. Neka, daj samo j#&*ni zub da uradimo. Odem do radnje, dokupim pločice, lajsnu i fug masu, on četvrti put polupa kupatilo i… I ostane da fali jedna podna pločica, pošto se one posebno naručuju. Znam da mi pop, biskup, hodža i Milan Tarot zajedno ne bi skinuli nabačeno.

Ta pločica je doneta sutradana iz Novog Sada, došao je ovaj drugar posle nekoliko dana i zalepio je, uradio fugne i mi smo najzad vratili komodu gde se godinama i nalazila. Tako je golgota sa kupatilom umesto 10, koliko je bilo po dogovoru, trajala više od mesec dana.

Nakon toga je došao moj školski drug koji je počeo da se bavi molerajem pod stare dane. Uhvatila ga je slava (Nikoljdan), nova godina, Božić. Završio je stan i hodnike u zgradi, kod mene na spratu i u prizemlju, negde oko pravoslavne nove godine. Sam kaže da mu je moto ”Radim polako, ali zato loše”.

I to je odgovor sa početka, gde sam bio dva meseca ,,kad me nije bilo”: bio sam u kućnom pritvoru sa majstorima. Osim jedno veče koje sam prespavao kod sestre, sve to vreme sam spavao u prašini, ispod najlona, hranio se zatvorski sa nečim iz kesica. Hteo sam da budem tu da ne bi došlo do ,,greške u komunikaciji”, odnosno da bi sve bilo urađeno kako sam planirao. I šta sam postigao? Iako sam se pre početka radova psihički pripremio da će biti propusta, ovako ,,ubogaljivanje”, kako reče vodoinstalater, nisam ni u snu očekivao. Hajde što sam potrošio duplo više para od planiranih, ali što ništa, apsolutno ništa nije ispalo kako sam planirao. Bilo je tu još nelogičnih situacija, ali bi stvarno pomislili da je nemoguće da se sve desi jednom čoveku kada bih vam baš sve ispričao. Što se pisanja tiče, naravno da mi pod stalnim stresom nije padalo na pamet da sedim i pišem. I sam sam nekih desetak godina bio majstor za rad sa klima uređajima, ali sam taj posao prvo nekoliko godina izučavao, što preko interneta, što u praksi sa pravim majstorima, pre nego što sam uzeo alate i počeo da ga radim. Iza mene i kolege ima preko hiljadu i nešto ugrađenih klima, a verovatno toliko servisiranih i popravljenih. Da smo bili upola aljkavi kao navedeni ,,keramičar” ni trećinu toga ne bi dobili da uradimo. Ali, danas su većina ,,eksperti”, malo je pravih majstora.

Zato i kažem: ko je s našim građevinskim ,,ekspertima” imao posla kad ode Bogu na istinu s pravom može da traži raj, jer pakao je već prošao.

 

6 Komentara

  1. Djordje 2. marta 2018. Reply
  2. Crveni 5. marta 2018. Reply
    • BunarAuthor 5. marta 2018. Reply
  3. Penzionerka 7. marta 2018. Reply
    • BunarAuthor 8. marta 2018. Reply
  4. Mobarly 9. marta 2018. Reply

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.