Lukašenko, izvini…

U svetlu poslednjih dešavanja oko izbora u Belorusiji i prepucavanja da li je tamo tiranija ili med i mleko, evo jednog niza sa Tvitera koji bi mogao razjasniti situaciju (original imate ovde):

,,Belorusija je proporcionalno pretrpela najveće razaranje od svih zemalja drugom svetskom ratu. Izgubila je oko 25 odsto stanovništva. Tokom rata u Belorusiji je poginulo 600 000 sovjetskih vojnika i više od 1.6 miliona civila, uključujući skoro čitavo jevrejsko stanovništvo. Oko 85% Minska uništeno je u bombardovanju, a ponovo je izgrađen tokom pedesetih i šezdesetih. Li Harvi Osvald (zvanično atentator na Kenedija) živeo je u Minsku. Oko 70% radioaktivnog otpada iz Černobilja palo je na Belorusiju. BDP Belorusije je 60 mlrd $. Beloruski BDP zanisva se 40% iz industrijskog sektora, a 51% iz uslužnih delatnosti. Značajno za ekonomiju Belorusije je i članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji. Lukašenko je od 1994. godine započeo deprivatizaciju industrije, energetike, banaka, poljoprivrednih kombinata. Kažu da zbog toga oni nemaju oligarhe koji su se bogatili upravo na privatizaciji državnih preduzeća. Državni sektor stvara skoro 50 odsto BDP. Državna preduzeća garantuju radna mesta i određenu sigurnost kad se radi o isplati plata. Samo šest odsto građana u Belorusiji ima primanja niža od granice siromaštva. Belorusija je najpoznatija po proizvodnji traktora, koji se izvoze pod znakom MTZ ili Belarus. Fabrika traktora Minsk koja zapošljava 17 hiljada radnika, drži preko 10% svetskog tržišta traktora. Ova zemlja danas beleži blagi trgovinski suficit od oko 700 miliona dolara. Prema zvaničnoj beloruskoj statistici, Belorusija ostvaruje suficit u robnoj razmeni sa EU od preko tri milijarde dolara, dok na sajtu Evropske komisije piše da zapravo EU beleži suficit od preko dve milijarde dolara.

Najvažnije prirodno bogatstvo je treset koji se koristi kao gorivo, kao đubrivo, i u hemijskoj industriji. Ekonomski su isplative i zalihe kamene i kalijumove soli. Rezerve nafte i prirodnog gasa su veoma skromne. Postoje i značajnije zalihe uljnih škriljaca, procenjene na oko 8,8 milijardi tona. Stopa nezaposlenosti manja od 0,6 odsto, tačnije nezaposlenih nema, a ko neće da radi, mora državi da plati porez na luksuz što odbija posao. Prosečna plata je preko 600$. Samo tri velike beloruske kompanije „Polimit”, „Minski autozavod” i „Minski traktorski zavod” omogućuju 1 200 000 radnih mesta u Rusiji, sa čijim fabrikama rade u kooperaciji. Svaki 6. traktor u svetu je iz Belorusije. Belorusija je poznata i kao zemlja sa veoma živim IT sektorom. Viber je Beloruski izum.

Organizovanog kriminala i korupcije gotovo da nema, a svaki prekršaj rešava se na sudu u roku od 24 sata. Zdravstvo je potpuno besplatno, a bolnice su opremljene najsavremenijim uređajima. Cene veoma kvalitetne domaće robe znatno su niže od evropskih. Jeftini su benzin i nafta, kao i uvozni automobili, pa su ulice pune ,,Audija”, ,,Mercedesa”, ,,Volvoa” i sličnih luksuznih automobila visoke kubikaže. Kvadrat stana je maksimalno do 700 evra, a svaki građanin koji nema svoj stan ili kuću dobija stanarsko pravo u državnom stanu Država podstiče natalitet značajnom finansijskom pomoći za svako novorođeno dete, a plaća i lečenje steriliteta, te svaki pokušaj vantelesne oplodnje. Minsk je i zvanično najčistiji i najuređeniji grad na svetu.”

Ovaj niz je potvrdio i Nikola Pejaković, nekadašnji ambasador SRJ u Belorusiji, dodavši da je upravo zbog Černobila formiran nacionalni fond za podsticaj nataliteta, iz kojeg se dobija 10000 $ za svako novorođeno dete.

To je što se tiče života u Belorusiji, a na vama je da verujete ili da proverite. Sada nekoliko stvari o Lukašenku.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je jedini šef države koji je posetio Srbiju za vreme bombardovanja 1999. Iako nije dobio odobrenje od NATO za prelet preko Mađarske i Rumunije Lukašenko je rekao ,,Vi me onda ubijte” i doleteo. U kasnijim izveštajima se pominje da je Miloševiću pre bombardovanja nudio protivvazdušne sisteme S-300, ali je Milošević to odbio ne verujući da će do bombardovanja uopšte doći. Nekoliko puta je slao pomoć SR Jugoslaviji.


Ono po čemu je u svetu postao poznat je njegov govor 28.9.2015. na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, koji imate ovde. U tom govoru Lukašenko je napao Ameriku i ostale države koje su učestvovale u ,,uvođenju demokratije” u Tunis, Irak, Libiju i Siriju pod izgovorom da su te zemlje proizvodile oružje za masovno uništenje i ugrožavale osnovna ljudska prava svog stanovništva. Taj govor mu svetski moćnici nikada nisu oprostili i možda se čekao pravi trenutak da mu se smesti ,,revolucija”.

Lukašenko je potvrdio da je prijatelj Srbije i za vreme Vučića, kada nam je 2018. poklonio 4 aviona MIG-29. Za vreme posete Lukašenka Srbiji u decembru 2019. Vučić se hvalio potpisanim dogovorima, naglašavajući da je Lukašenko istinski prijatelj Srbije. Tada je izjavio: ,,Nikada se nije desilo, od kad je Aleksandar Lukašenko na čelu Belorusije, da bilo kada ta zemlja glasa protiv Srbije. I zato tražim poštovanje građana Srbije prema Belorusiji. Prošli smo kroz mnogo teških dana i godina, a Belorusija je uvek bila uz nas, na svakom mestu u svetu, u svakom trenutku”. Tom istinskom prijatelju Srbija se juče zahvalila tako što je potpisala Deklaraciju EU da izbori u Belorusiji nisu bili slobodni ni fer, iako je Dačić, kao Ministar spoljnih poslova, za neke novine istog dana izjavio da se ne mešamo u unutrašnja pitanja drugih zemalja.

Ne može se opisati kolika je to bruka naše spoljne diplomatije, jer ministar nijednom rečju nije objasnio ko je i na koji način utvrdio da su izbori u Belorusiji pokradeni. Pošto ne verujem da je takve podatke mogao dobiti od naših diplomata iz Minska, a obaveštajna služba ne znam i da li postoji, jedino što je mogao potpisati su navodi ,,birokrata” iz EU i UN (i jedna i druga organizacija su odavno agenture NATO), po kojima je ono što radi Lukašenko diktatura i ugrožavanje ljudskih prava, a ono što je radio Makron, mesecima prebijajući ,,žute prsluke” demokratija. Da je to tačno može se videti i iz objave američkog ambasadora, koji je među prvima pohvalio Srbiju za stavljanje potpisa na deklaraciju. Može se pretpostaviti da se isti scenario sprema u Crnoj Gori, ako građani na izborima uspeju da se oslobode i skinu pravog diktatora koji preko državne mafije i pokradenih izbora vlada trideset godina.

Ne može se opisati sramota koju oseća svaki normalan građanin u ovoj zemlji zbog izdaje i zabijanja noža u leđa osvedočenom prijatelju, jedinom šefu države koji je Srbiju izabrao kao destinaciju za godišnji odmor, kada je doveo i sina na Kopaonik, pogotovo što je deklaraciju o pokradenim izborima potpisao čovek koji je trideset godina u vlasti upravo zahvaljujući pokradenim izborima. Koliko su bolesni svi u vlasti govori i podatak da je fikus od premijera danas izjavio da se ,,nada da se Lukašenko neće ljutiti” zbog potpisa na deklaraciji. Ma ne da se neće ljutiti, već će biti toliko oduševljen da će nam pokloniti onaj S-300 koji Sloba nije hteo da uzme. Eto, ako niste znali, to je ta kurtonska diplomatija.

Tako je to u državi gde ministar spoljnih poslova izigrava dvorsku ludu pred stranim državnicima, premijer(ka) se mentalno detonira u istupima na televiziji, a predsednik koji kaže da bi svašta moglo da se nazove po njemu jedino što zaista zaslužuje da nosi njegovo ime je psihijatrijska ustanova.

I zato, Lukašenko, brate, izvini…

3 Komentara

  1. Ilija 28. avgusta 2020. Reply
    • BunarAuthor 31. avgusta 2020. Reply
  2. Sineks 12. septembra 2020. Reply

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.