Litija


S nebeskim mirom, sjedinjeni s Bogom,
Po starome drumu kreće se kolona..
Sa krstom na čelu, u miru sa sobom,
Na svetome putu do nebeskog trona.

Otac, majka, stric, unuk i deda
Kroz sneg gaze pod trobojkom slavnom.
Uzdignuta čela, ponosna pogleda,
Složno, na putu Božijem i glavnom.

Vaskrs’o je feniks iz pepela i sna
I probudio krv mojkovačkih potomaka.
Krst Ostroga svetli, sa vrha i s dna
Pokazuje put junaštvom predaka.

Bez sablji, musketa, tihu bitku biju,
Za opstanak u ova zla vremena,
Šetnjom i pesmom kroz besmrtnu litiju,
Brane čast i kosti svojega plemena.

Dok izrodske hijene krvoločno reže,
U Srbina vera snažnija je i jača.
Njegošev amanet još nas jače veže,
Da budemo čvršći od dušmanskog mača.

Tiho, ponosno, teče reka ljudi.
Od Tare i Drine do sinjega mora.
Smerna i prezrena, sa molitvom iz grudi,
Kroz litiju ustala je srpska Crna Gora.

Milovan Bajagić

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.