KOMŠIJA

Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

 

Silazim juče iz zgrade i po ko zna koji put zatičem sliku ispod.

zgrada6

Kucam na vrata “Radio taksija Čivija Šabac“, odmah pored ulaznih vrata u zgradu. Otvara čovek dok broji pare u rukama.

– Izvinite, da li je Vaš kombi-pitam iako već znam odgovor.
– Da-odgovara visoki, krupan lik, negde oko četrdeset godina.
– Hoćete ga pomeriti, molim Vas.
– Zašto?
– Molim Vas da ga pomerite.
– Zašto?
– Pa vidite li gde ste parkirali?
– Gde?-namerno provocira.
I tu ja upadam u zamku pokušaja objašnjavanja:
– Prkirali ste U KRUŽNI TOK, odnosno u prestrojnu traku kružnog toka, na punoj liniji, na manjoj udaljenosti od pet metara od pešačkog i na manjoj udaljenosti od pet metara od izlaska sa javnog parkinga.
– PA KOME SMETA?- pita uz pogled “mozga bez“.
– Da li ste Vi normalni, pa zar ne vidite da od kombija ne može da se uđe u kružni tok?
– Što se ljutite, gde da parkiram kada obavljam poslove po gradu?
– PA NE MOŽETE OBAVLJATI POSLOVE PO GRADU TAKO ŠTO ĆETE STAJATI U KRUŽNOM TOKU I SMETATI SVIMA KOJI PROLAZE ILI IZLAZE SA PARKINGA!
– Ja zaista ne znam kakav ste Vi to komšija kada Vama sve smeta. Zar ne možete da obiđete?
– Hoćete li pomeriti kombi ili da zovem policiju?
– Pa dokle ta netrpeljivost, umesto da sarađujemo mi treba da se svađamo.
– Znači da zovem policiju.
– Vi ste baš divan komšija.
Zvao sam stanicu saobraćajne policije pred njim. Ne znam da li ga je policija uklonila ili je otišao “nakon obavljenog posla“, kada sam se vratio kombija nije bilo.

Ne znam ko je čovek i ne interesuje me, ali je od prvog dana pre par godina kada je u toj centrali taksija počeo da radi počeo da pravi probleme. Prvo je skuter kojim je dolazio na posao parkirao ispred stepeništa na ulazu zgrade (kao što rekoh vrata od centrale taksija su odmah pored ulaznih vrata u zgradu). Pokušao sam da razgovaram i da mu kažem da to više ne radi jer stanari moraju da se penju sa strane (na delu gde nema stepenica) da bi ušli u zgradu. Bio je izrazito nabusit i bezobrazan, ali nije više skuter parkrao ispred stepeništa, parkirao je metar od stepeništa. Imao je neki Audi 80 koji je nekada danima držao na ovom mestu gde se na slici nalazi kombi. Ponovo sam pokušao da razgovaram i ponovo je bio drzak i bezobrazan, ovog puta čak se i naginjući nad mene. Pozvao sam policiju i zahtevao da reše situaciju jer čovek ne parkira na parking ni kad ima mesta, već parkira na ulicu, na ulaz u parking ili na trotoar, smetajući svim učesnicima u saobraćaju koji tu prolaze. Ništa nije pomagalo. I dalje je tako parkirao. Dokle je to dovelo možete videti na slici iznad, što je svakodnevna višesatna pojava. I posle par godina maltretiranja ja sam loš komšija?

O nestanku stida u našem društvu već sam pisao u članku “Stid“, pa ne bih da se ponavljam. Sa nestankom stida počinje glupost (Frojd, parafrazirano). Glupost i jeste odlika trenutka u kojem živimo, jer je nadvladala sve moralne norme, istinu, pravdu, slobodu i čast. A nadvladala ih je upravo zato što je mediji i osnovni temelji društva (prosveta, zdravstvo, pravosuđe, vojska i policija) propagiraju kao usvojenu normu ponašanja. I zato su racionalne osobe uvek iznenađene napadom glupaka jer glupaci ne biraju ni mesto, ni vreme kada napadaju. Čak i kada bi racionalna osoba znala mesto i vreme napada opet ne bi uspela da pripremi adekvatnu odbranu jer glupaci ne napadaju u skladu sa pravilima racionalnog ponašanja već bez plana, bez koristi i bez razloga. A tek se pokušaj nekog kompromisa sa glupakom uvek kasnije ispostavi kao veoma, veoma skupa greška.

Zato ne potcenjujte moć ljudske gluposti: ona je razorna i neuništiva. Jedino što možete je da trpite i ćutite, ili da budete “loš komšija“. Na vama je.


Podeli
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Pregledano: 2103 puta

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top