KOMENTAR

Pre neki dan jedan od prijatelja sa Fejsbuka poslao mi je link od članka iz lista “Gardijan“ (The Guardian), uz napomenu da mi ne šalje zbog samog članka jer slično “obojenih“ članaka u ovo vreme ima u svim zapadnim novinama, već zbog komentara koji je nekim čudom preživeo cenzuru. Taj komentar je sivo obojen ispod članka i dosta govori o tome koliko su zlo Englezi u svetu i kako se na ovim prostorima ništa ne događa slučajno. Da bi i oni zagovornici genocida u Srebrenici porazmislili o tome šta je uzrok, a šta su posledice, kompletan tekst ovog zanimljivog komentara donosim u prevodu moje prijateljice Aleksandre Nikolić.

Povremeni čitalac  odeljka Evropa časopisa “Gardijan“ može se zapitati: zašto Srebrenica? Zašto sada? Šta je-osim toga što je još jedna godišnjica, koja je došla i prošla mnogo puta skoro neprimetno-izazvalo nalet neočekivanog interesovanja za ovaj istorijski  događaj, a, što se političkih krugova tiče, nisu se baš zabrinuli nad  tužnom sudbinom masakriranih muslimana drugde (Irak, Sirija, Jemen i Gaza padaju na pamet)? Kameronova vlada se nije toliko poistovetila sa paroksizmom nepodnošljive žalosti nad izbeglicama iz Libije ili  građanskim ratovima u Siriji. U stvari, britanska vlada je predložila bombardovanje izbegličkih brodova ili vraćanja izbeglica što bi vodilo u sigurnu smrt. Dakle, zašto? Zašto iznenadan i potpuno neočekivan izliv  velikog humanizma i saosećanja za bosanske muslimane (Bošnjake) ubijene pre 20 godina od strane zvaničnog Londona ? Iznenadna prekretnica? Jako malo verovatno.

Skoro deset godina, britanska vlada je držala odluku Tribunala o Srebrenici kao „faktor iznenađenja“ u svojim evropskim nacrtima i planirala je da aktivira “genocid – keca u rukavu“ u pravom trenutku. Taj trenutak je, kako Vestminster veruje, sada.

Zašto SADA, mogli biste se zapitati?

Evo zašto: Torijevska vlada se beznadežno, gotovo tragično, našla u nebranom grožđu. Njihovi „specijalni rođaci“ preko bare su im skoro svi  poručili da mogu da umru, Nemačka vlada je više neprijateljski nastrojena sada nego što je bila 1940. godine; Škotska se skoro otcepila (sa ili bez devolucije ), Papa sada diktira  princu Čarlsu moto zaštite životne sredine  (hvala, Papa!), zemlja je u ekonomskom rasulu (lažne  vladine statistike o  navodnom ekonomskom „oporavku “ uprkos svemu), grčki fijasko preti da pokvari celu britansku bankarsku Ponzijevu šemu (šema za brzo bogaćenje), ruski strateški bombarderi kruže oko Bakingemske palate, a i Njeno visočanstvo se žalio da je slika koju je dobila od nemačkog predsednika pogrešna boje i nijanse. Dok ova Vlada na tako sjajan način vodi zemlju, tunel ispod Lamanša je prepun izbeglica, štrajkača i paljevine, propovednika islamske mržnje, zagovornika i agitatora globalnog ubijanja i haosa koji slobodno izražavaju svoje mišljenje sa govornice “ugla govornika“ u Hajd parku, hiljade britanskih učenika se pridružio ISIS-u, britanskim vojnicima odrubljuju glave i levo i desno, engleski turisti dobrovoljno odlaze ka svojim krvnicima, a princ Čarls je previše zauzet lobiranjem Saudijskog dvora da kupuju više britanskog oružja  kojima bi se ubijali državljani Jemena.

Dakle, kakve  sve to veze ima sa Srebrenicom, možete pitati?

Evo kakve:
Zvanični London je bio potpuno neutešan kada se Nemačka ujedinila i pokušali su da spreče ujedinjenje svim silama (da se razumemo, ne bi ujedinjena Nemačka ni bila neki uzor). Pošto nije uspeo, zvanični London-prvo Margaret Tačer, a zatim celu Torijevski/Blerovski zoo-vrt koja je usledio-pokušao je drugačiji taktiku: ako ne možemo da kontrolišemo Evropu, mi ćemo isporučiti razrušeniji i krvaviji kontinent Nemcima.

I tako je rođen jugoslovenski-kasnije bosanski-građanski rat. I Ukrajina. I Grčka.

Dve stranke dele zajednički cilj u početku: Nemci su hteli da skroje Hrvatsku prema svojim željama  da bi bez problema sprovodili svoje planove (i uspeli su u tome ), dok je MI-6 želeo da poseje otrovno seme etničkog rata u susednoj Bosni, koji bi sprečio da se Nemačka (i, po analogiji, EU) širi dalje na istok. Kakva je to divna sinergija  bila. 20 godina kasnije, dva bivša saveznika su na dva suprotna kraja, na korak do otvorenog neprijateljstva.

Srbi, Muslimani i Hrvati u Bosni su lizali svoje rane i uspeli da makar malo poprave  svoje odnose.  Bosna–koliko god  nefunkcionalna-sada živi u miru. Poplave širom Balkana 2014.godine otkrile su duboku solidarnosti i empatiju svih slovenskih naroda u bivšoj Jugoslaviji koju i dalje osećaju jedni za druge i ukazale na put do buduće koegzistencije. A to je-avaj-najgori scenario za Vestminster. Izbijanje mira na Balkanu mora da se spreči po svaku cenu (kao što je sprečeno 1993. godine, kada je američki ambasador u Jugoslaviji obećao muslimanima  reke mleka i meda ako izaberu rat a ne mir, koji su ovi poslušno prihvatili), i etničke tenzije se moraju ponovo pogoršati do maksimuma, što bi idealno  dovelo do nastavka etničkog krvoprolića u Bosni. Šta je loše za EU to je dobro za Vestminster, oni veruju. Bosanci, Grci, Ukrajinci ko vas šiša!

To je razlog zašto Vestminster sada predstavlja neverovatno podlu, istorijski i činjenično netačnu i groteskno pristrasnu rezoluciju u SB UN da se osudi CEO srpski narod–SVI a ne samo Ratko Mladić-za genocid u Bosni, uprkos činjenici da je Haški tribunal i Međunarodni sud pravde DVA puta oslobodio Srbiju optužnice za genocid u Bosni i Hrvatskoj. Etničke tenzije u Bosni moraju se  raspiriti  po svaku cenu, dok ne eksplodiraju u nov rat.

Čitaoče pazi: ovde postoji poverljivi podtekst . Ono što  mislite da čitate je samo vrh potopljenog i veoma, veoma mračnog ledenog brega.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.