JADOVNO

 

Pre nekoliko dana privukao mi je pažnju članak na internetu: “Za neke Hrvate ustaških zločina nije bilo“. Otkud to, začudih se, pa krenuh da vidim o čemu se radi. Članak se odnosio na održavanje komemorativnog skupa ,,Dan sećanja na ustaški logor Jadovno“, gde su se nedaleko od mesta komemoracije treću godinu za redom na kontra-skupu okupili predstavnici nekoliko hrvatskih udruženja veterana poslednjeg rata, navodeći da su brojke žrtava “istorijski falsifikat“. Istorijski falsifikat? Verovatno je upravo zbog tog ,,falsifikata“ Tito posle rata naredio da se jame zabetoniraju a dokumentacija uništi nakon Brionskog plenuma 1966., kada je sa svih viših državnih funkcija u Republici Hrvatskoj poskidao Srbe i postavio ustaške sinove koji su se svojski trudili da taj posao i obave.

U zatiranju istine bi verovatno i uspeli da doktor istorijskih nauka Đuro Zatezalo, osnivač Istorijskog arhiva u Karlovcu, više od 20 godina nije sakupljao građu o kompleksu logora Jadovno, koristeći italijanske, nemačke, ustaške, austrijske i brojne druge dokumente, kao i ispovesti živih svedoka i potomaka nastradalih.Fizički je lično istražio i registrovao 32 jame na području Jadovna. Rezultate je objavio u svojoj knjizi ,,Jadovno-Kompleks ustaških logora 1941.“ (Izdavač: Muzej žrtava genocida 2007.), a oni su ukratko sledeći: u kompleksu logora Gospić-Jadovno-Pag za 136 dana postojanja logora, od 11.aprila do 25.avgusta 1941.godine, ubijeno je NE MANJE od 40123 žrtve. Do izdavanja knjige poimenično je evidentirano 38010 Srba, 1988 Jevreja, Hrvata 88, Slovenaca 11… Ali, verovatno ni čovek koji je više od 20 godina posvetio istraživanju takvog zločina i prikupljanju dokumentacije nije kompetentan za hrvatsku javnost.

jadovno-shematski-prikaz

Pošto sada veći deo svedočenja o počinjenim zverstvima možete pronaći na adresi www.jadovno.com ovde bih samo naveo pismo italijanskog generala Aleksandra Luzana upućenog Musoliniju, koje možda najbolje oslikava događaje iz tog vremena:
,,Duče! Moja bezgranična odanost prema Vama mi, nadam se,daje za pravo da u nečemu odstupim od strogog vojničkog protokola. Zato žurimda Vam opišem jedan događaj kojem sam, unazad tri sedmice, lično prisustvovao.
Obilazeći sreska mesta Stolac, Čapljinu i Ljubinje (između 60 i 130 km severno od Dubrovnika) saznam od naših obaveštajnih oficira da su Pavelićeve ustaše, prethodnog dana, počinile neki zločin u jednom selu (Prebilovci), i da će, kada se to pročuje okolni, Srbi ponovo da se uznemire.Nedostaju mi reči da opišem ono što sam tamo zatekao.

U velikoj školskoj učionici, zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 učenika te škole. Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina. Zločin je neumesna i nevina reč-to je prevazilazilo svako ludilo. Mnogima su odsekli glave i poređali ih po đačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i, kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načeti džak soli u ćošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleći im vratove!
I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečije krkljanje. Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog đaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji. Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Srpkinju (ime joj je Stana Arnautović) i onda je pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina.
Za sve to vreme, pevao je silom dovedeni orkestar Cigana i udarao u tambure! Na večnu sramotu naše, Rimske Crkve-i jedan Božji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao! Dečak koga smo spasli, brzo se oporavio. I čim je rana zarasla, našom nepažnjom pobegao je iz bolnice i otišao u svoje selo da traži rodbinu. Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud; našli su ga na pragu kuće zaklanog!

Od hiljadu i nešto duša, u selu više nema nikoga! Istog dana (to smo otkrili kasnije) kad je izvršen zločin u školi, ustaše su pohvatale još 700 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili. Spasilo se samo oko 300 muškaraca: jedino je njima uspelo da probiju ustaški obruč oko sela i da pobegnu u planinu! Tih 300 preživelih jače je od najelitnije Pavelićeve divizije. Sve što su imali da izgube, oni su izgubili!Decu, žene, majke, sestre, kuće, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobođeni. Smisao njihovog života je jedino u osveti, u strašnoj osveti, njih je u neku ruku i stid što su preživeli! A takvih sela, kao što su Prebilovci, puna je Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija. Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su, u tim krajevima, zagađeni i mnogi vodeni izvori. Iz jednog vrela u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4000 Srba, izbijala je crvenkasta voda, lično sam se u to uverio!

Na savest Italije i naše kulture pašće neizbrisiva mrlja ako se, dok je vreme, ne distanciramo od ustaša i ne sprečimo da se nama pripiše da podržavamo bezumlje!“

jadovno3-820x1024
Verovatno je i to pismo ,,istorijski falsifikat“ i ,,velikosrpski mit“. I verovatno je ,,velikosrpski mit“ činjenica da su italijanske vlasti zbog neviđene bestijalnosti kojom su činjeni zločini, u čemu su ustaše i domobrani zadali domaći zadatak svojim mentorima u Aušvicu i Treblinci, koji su otvoreni tek godinu dana nakon Jadovna, zatvorili kompleks logora u avgustu. Ali, poručnik Staci dr.Santo precizno je u svojoj evidenciji naveo da su tog poslednjeg dana iz logora Metajna (mesto na Pagu gde je bio prvi logor za žene i decu u Drugom svetskom ratu) između 24. i 25. avgusta 1941. godine sve žene i decu prevezli na Slanu (uvala gde je bio logor za Srbe) i u toj noći ih sve poklali. Zbog strašnog smrada, koji se širio tim područjem, Italijani su početkom septembra ekshumirali sveže ubijen 791 leš, od čega 407 tela  muškaraca, 293 žene i 91 dete do 15 godina starosti, od kojih je jedna beba stara oko pet meseci. Sva tela su spalili, a pepeo rasuli po ostrvu. Prema izjavama meštana, najveći broj zatvorenika od preko 8000  ubijenih na Pagu ubijan je tako što su im bile vezivane ruke, vezali bi im kamen oko vrata i utrobu rasporili nožem da telo slučajno ne bi isplivalo, nakon čega su bacani u more.

Ali ako ni svi ti dokazi nisu dovoljni zašto hrvatska vlast jednostavno ne istraži te jame u kojima su ljudi ubijani na ,,traci smrti“ i dokaže ,,istorijski falsifikat“? (,,Traka smrti“ je naziv za kolonu ljudi vezanu žicom, lancima ili konopcima po dvoje, gde bi ustaše prvi par dovodile do ivice jame i ubijali maljem, a taj prvi par bi domino-efektom povlačio ostale u jamu dubine preko 40 metara. U jami bi preživeli ispod gomile tela umirali danima u najgorim mukama. O tome je Ivan Goran Kovačić napisao svoju čuvenu poemu “Jama“.) Možda zato što su engleski speleolozi, koji su se 1956.godine spustili u Šaranovu jamu i bušili dno jame sondama, preneli Simonu Vizentalu da je dno jame prekriveno ljudskim telima debljine 6.5 metara, dok se u jugoslovenskoj javnosti ta istraživanja nisu prikazivala. Beogradski speleolozi su nakon spuštanja u jamu 1990. godine procenili da ima 5 metara visine kostiju, hrvatski da ima 1,2 metara, što je verovatno zavisilo od “mernog instrumenta“. Proračun broja žrtava za visinu od 5m odgovara brojci od 9-11 000 bačenih u tu jednu jamu. Grgina jama, u blizini Šaranove, u kojoj su takođe završile hiljade ljudi nikada nije ni ispitana od strane speleologa. Ali, ponovo kažem, ako hrvatska javnost misli da se preteruje sa brojkama ubijenih zašto jednostavno ne formira mešovitu komisiju i utvrdi tačan broj?Zato što hrvatske vlasti nisu spremne da se suoče ni sa ovim, ni sa drugimučinjenim zločinima, pravdajući se da ne mogu to da učine zbog svojih građana, koji, eto, nisu spremni i ne žele to da prihvate. Ako ni posle ni posle sedamdeset četiri godine nisu spremni i ne žele da prihvate svoje zločine, šta mislite kada će?

Da li vam je onda jasno zašto su Hrvatima puna usta ,,genocida u Srebrenici”? Pa naravno da bi prikrili genocid nad srpskim narodom i u Drugom svetskom ratu i kasnije prilikom raspada SFRJ. Jer plansko uništenje srpskog naroda u Hrvatskoj i biološki, i verski, i proterivanjem, prema definiciji međunarodnog prava ne može se nikako drugačije nazvati nego GENOCID.

Iako je kompleks logora Jadovno-Gospić-Pag bio državni projekat NDH u kom je ubijeno više od 40.000 ljudi u udžbenicima istorije on ne postoji. Hajde što ne postoji u hrvatskim, negiranje bilo kakvih zločina nad Srbima im je nacionalni interes, ali zašto ne postoji u našim? Ako već mi u vreme SFRJ nismo učili o ovom genocidu zarad fame o bratstvu i jedinstvu zašto sada naša deca ne uče? Zašto ih ne učimo istoriji da im se ne bi ponovila? Zašto se u srpskim medijima Jadovno pominje samo na godišnjicu, a i to u jednominutnoj vesti dnevnika ili u zabačenom članku novina? Zašto se naši predsednici izvinjavaju kada se nama niko ne izvinjava? Zbog politike pomirenja na Balkanu? Pa kako je moguće da na Balkanu svoje žrtve svi ostali smeju ne samo da prebrojavaju već zarad političkih potreba i da  preuveličavaju, a čim Srbi uzmu da broje svoje žrtve to je ,,ratnohuškačka politika i povratak u devedesete“? I to u one devedesete kada  su u hrvatskoj zločinačkoj ofanzivi preko 4000 tela, ekshumiranih tek posle pedeset godina u Prebilovcima i sahranjenih u kripti hrama, u akciji ,,Čagalj“ 1992.godine ponovo ubili miniravši kriptu i dignuvši je u vazduh?

Zašto Srbija pored tolikih dokaza protiv Hrvatske ne pokreće tužbu za genocid? Zbog dobrosusedskih odnosa ili da bi se sakrila uloga Vatikana u svemu tome? Kako to da u cilju dobrosusedskih odnosa ,,Srbija treba da arhivira svoju istoriju“ (Tadić), a u sred Zagreba 30 000 pretežno mlađih ljudi, koji sa tim genocidom nemaju nikakve veze, pretprošle godine na stadionu u glas odgovara debilčini Šimuniću na ustaški pozdrav? Jesu li tih 30 000 ,,neki Hrvati“ iz naslova gore navedenog članka? Ili je to preko 140 000 onih koji su taj postupak podržavali na društvenim mrežama? Nije narod počinio genocid, počinile su ga ustaše i domobrani uz pomoć katoličkog klera, ali ako taj narod ni posle 74 godine ne želi da prihvati odgovornost za počinjene zločine, ako ni posle 74 godine ne dozvoljava da se posmrtni ostaci žrtava ekshumiraju i pristojno sahrane, ako ne dozvoljava da se postave spomen-ploče na spomenike porušene u poslednjen ratu, ako jednog od najvećih zločinaca tog vremena želi da prevede u sveca, izvinite molim vas, ali taj narod je onda saučesnik u genocidu koji još uvek traje. O kakvim onda dobrosusedskim odnosima i politici pomirenja pričamo?

I zato bih zamolio one koji i pored svega iz Srbije idu na hrvatsko primorje da kada zastanu na vrhu Velebita umesto ,,selfija“ na vidikovcu zapale sveću desetinama hiljada žrtava iznad kojih se nalaze, a koje su zverski ubijane i žive bacane u jame samo zato što su bili Srbi. A oni koji letuju na Pagu neka zamole lokalne ribare da ih provozaju čamcima tamo gde se na dnu još mogu videti noge onih jadnika koji su bačeni u more sa kamenom oko vrata, pa neka spuste poneku ružu na njihovu vodenu grobnicu. Bar toliko im duguju.

Jer Jadovno je bilo samo uvertira za Jasenovac.

(Ilustracije sa www.jadovno.com)

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.