Deda Mraz

 

Vreme je novogodišnjih praznika i simpatičnog dekice sa belom bradom u crvenom. Pošto većina ljudi veruje da je dekicu izmislila kompanija ”Koka-kola” hajde da malo zavirimo u poreklo i ime Deda Mraza.

Sent Nikolas (Saint Nicholas) je naziv za svetog Nikolu u germanskim jezicima, od Nemačke do Skandinavije (Sinterklas-Holandija, Švjenti Mikolaj-Poljska). U tim oblastima se pre dva-tri veka (nisam mogao tačno da utvrdim) raširio običaj da roditelji na dan svetog Nikole daruju decu govoreći da im te poklone donosi sam sveti Nikola, ali da poklone daje samo deci koja su tokom godine bila dobra i poslušna. Ako su taj uslov ispunila deca bi Sv.Nikoli pisali pisma sa spiskom želja, željno čekajući dan kada bi im se pokloni pojavili dok su spavala. Kasnije se taj običaj preneo na Božić, kada se i kiti jelka. Naravno da su u zimsko vreme kada je dan najkraći ta svetlucavost poklona u ukrasnom papiru, raznobojnost sijalica i  praznična muzika bili psihološki kontrast mraku, snegu i hladnoći. Tako je do danas ostalo da je dom Deda Mraza na Severnom polu ili u Laponiji.

Slovenski Deda Mraz nastao je u 19. veku u Rusiji, na osnovu verovanja o zlom starcu koji donosi zimu i mraz, a odnosi nevaljalu decu. Ime mu je bilo “Djed Moroz” što je takođe značilo Deda Mraz. Postepeno je pretvoren u pozitivnu ličnost koji je kao i Sv.Nikola na zapadu donosio dobroj deci darove za Božić. Dolaskom komunista na vlast deda Mraz je u okviru suzbijanja uticaja religije bio zabranjen, ali je kasnije ponovo dozvoljen, samo što više nije smeo da dolazi za Božić već za Novu godinu.

Američki karikaturista Tomas Nast je 1862. uradio seriju ilustracija u listu ”Harpers Vikli” (Harper’s Weekly), njujorškom političkom magazinu, gde je Deda Mraz bio crtan po uzoru na Sv.Nikolu: dobroćudan i velikodušan, slavio  je rođenje Hrista i podržavao Uniju u građanskom ratu.

deda-mraz-1

Pojavljivao se u odeći različitih boja, da bi se crvena ustalila od kada se tako obučen pojavio na božićnim čestitkama 1885. godine.

Tako je nastao Deda Mraz kakvog ga svi znamo, bucmasti dekica u crvenom mantilu sa džakom poklona koji ima belu dugačku bradu i crvene obraze. Iz prethodnog se može videti da Deda Mraza nije izmislila kompanija ”Koka-kola’‘, kako se često navodi, ona ga je 1931. godine samo preuzela i nastavila da ga razvija za svoje potrebe. Tada je zaposlila umetnika Hudona Sanbloma da kreira Deda Mraza za novogodišnju marketinšku kampanju, a ovaj je kasnije priznao da mu je kao model u toj kampanji poslužio jedan putujući prodavac ”Koka-kole” u penziji. Njegov Deda Mraz se prvi put pojavio u listu “Setdej ivning post” (Saturday Evening Post). Sve do 1966. godine Sanblom je radio nove scenarije za “Koka-kolu”, samim tim stalno unapređujući i lik Deda Mraza. Pošto se pred svaki Božić lik Deda Mraza pojavljivao na proizvodima ”Koka-kole” tako se i formirao zaključak da ga je baš ta kompanija izmislila.

Danas je Deda Mraz najpoznatija mitska figura zadužena za darivanje poklona najmlađim. U ovo doba ga je nemoguće izbeći jer se pojavljuje na čestitkama, internetu, izlozima, ukrasima, a običaji vezani za njegov dolazak su rasprostranjeni širom sveta, od pisanja pisama, preko kačenja čarapa za ostavljanje poklona, pa do organizovanih odlazaka na dodelu paketića. U više zemalja postoje posebni ogranci poštanske službe koji se bave odgovaranjem na pisma upućena Deda Mrazu. Među motociklistima širom sveta, pa i kod nas, ustaljena je akcija Moto Deda Mraz kada se deci bez roditeljskog staranja i deci sa posebnim potrebama na motorima uručuju paketići.

Kakva je situacija kod nas? Naravno da smo i mi imali svog darovatelja, a on se zvao Božić Bata. E sad tu ima jedna zanimljivost o tome kako je ime nastalo, a nastalo je od pesmice koja se pevala u 19.veku (zabeležio Miloš S.Milojević):
Božić, Božić bata
Nosi kitu zlata
Da pozlati vrata
Oboja po bolja
I svu kuću do kraja
Božić je deminutiv od Bog, a ,,bata” se nije odnosilo na lik nego na bat koraka prilikom dolaska ili udaranje štapom kojim je kucao na vrata (batati-lupati, udarati). Deca su umesto truptanja to shvatila kao da se radi o nekom dobrom bati koji im donosi poklone, pa je tako i ostalo ime. Božić Bata je postojao samo kod Srba, nosio je šubaru i kožuh (gunj), a preko ramena je imao običan jutani džak sa drvenim igračkama i sviralama, pletenim kapama i rukavicama, orasima i suvim šljivama, a tek kasnije svetlucavim svilenim bombonama. Verovatno su različiti krajevi u Srbiji imali različite verzije Božić Bate, ali većinom je to bio najstariji muški član porodice-domaćin, koji bi maskiran za Božić truptao po snegu dolazeći pred vrata dok su ga deca sklupčana pored ognjišta željno iščekivala. Nedostatak struje, sneg koji je bio redovna pojava u to doba godine i zbijenost porodice bili su preduslovi da se dolazak Božić Bate doživi magičnije i emotivnije, pogotovo kod dece.

Međutim, zbog toga što je veći deo štampanih izdanja u Srbiji štampan u Vojvodini, koja je tada bila deo Austrougarske, Božić Bata je menjao svoj ilustrovani izgled i sve više ličio na zapadnog Deda Mraza. U ruralnim sredinama Božić Bata se još i zadržao, dok se u urbanim sve više pored njega počeo pojavljivati i Deda Mraz. Onda je za vreme vladavine komunista, kao i u Rusiji, umesto Božić Bate, koji je bio suviše vezan za veru i tradiciju jer je dolazio za Božić, počeo da se propagira nacionano i verski ”neutralni” i po klasnu revoluciju manje opasni Deda Mraz koji je dolazio za novu godinu, naravno po gregorijanskom kalendaru. U današnje vreme Božić Bata je propagiranjem zapadnih vrednosti sa mnogim drugim običajima izguran iz tradicionalne prakse Srba.

Baš u tim zapadnim zemljama vodila se polemika da li deci treba reći da Deda Mraz ne postoji, a ako treba kada je to pravo vreme. Naravno da običaje koji deci donose radost treba zadržati, ali verovanje u Deda Mraza deci može doneti više štete nego koristi, jer će sa odrastanjem i saznavanjem istine izgubiti poverenje u svoje roditelje. Kada sam pre četiri, pet godina svom sinu rekao da mu Deda Mraz neće ništa doneti dok mama i tata ne uđu u nedozvoljen minus na tekućem računu ćerke su mi rekle da sam okrutan, ali jednostavno sam želeo da zna istinu o ,,čoveku” koji za jednu noć svoj deci na svetu podeli poklone. Zato je ,,Pošta Srbije” (koja ne sme da se zove ,,Srpska pošta) po četrnaesti put i ove godine organizovala konkurs ,,Piši Deda mrazu”, na koji se odazvalo 20 000 dece.

deda-mraz5

Eto to vam je priča o potrošačkom društvu koje je izbacilo tradicionalne Sv.Nikolu, Djed Moroza, Božić Batu i druge darodavce i usvojilo ,,Koka-kolin” lik koji sa letećim sankama koje vuku irvasi obilazi svet i ulazeći kroz odžak donosi deci poklone. Ili eventualno iz crvenog ,,Maka” okićenog svetlećim lampicama deli ,,Koka-kolu”.  I dok punački, bradati dekica u crvenom, popularni Santa, uz malo mašte širom sveta u domove unosi osmehe (ho-ho-ho) i praznično (čitaj: potrošačko) raspoloženje, kod nas je u reklami lik koga su u banci prevarili za kredit. Valjda su hteli da kažu kako je u Srbiji lakše verovati u Deda Mraza nego da te banke neće prevariti.

 

 

Ilustracija na naslovnoj: http://gallery.yopriceville.com/Free-Clipart-Pictures/Christmas-PNG/Transparent_Santa_Claus_with_Bag_of_Gifts#.WGVdVX1gg5k
Ilustracije u tekstu: članci u vezama i internet

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.